Evropski antifašistički skup u Atini 11, 12. i 13. aprila 2014. Za Evropu bez fašizma, rasizma i seksizma u svetu slobode i društvene solidarnosti

Evropski antifašistički skup u Atini 11, 12. i 13. aprila 2014.

ZA EVROPU BEZ FAŠIZMA, RASIZMA I SEKSIZMA
U SVETU SLOBODE I DRUŠTVENE SOLIDARNOSTI

Sedamdeset godina nakon Drugog svetskog rata i poraza fašizma, Evropa se suočava sa izazovom jačanja nacističke, rasističke ekstremne desnice. U vreme ekonomske krize i žestokog napada na radnička i prava naroda, posebno prava južnoevropskih naroda, od Francuske do Ukrajine (gde su nacisti na vlasti) i od Norveške do Grčke, ksenofobične i netolerantne partije i grupe počinju da ostvaruju uticaj na društvo, pa čak i na siromašne i isključene narodne klase diljem Evrope. Te partije i grupe su počele da igraju ulogu u formulisanju političkog razvoja i uključuju se u udruženja, škole, ulična dešavanja, radnička susedstva, kao i u nacionalne parlamente i državni aparat, pre svega u policiju.

Uspon nacističke, rasističke ekstremne desnice nije pao s neba. On je pokrenut antiimigracionim politikama evropskih vlada, usponom islamofobije, konceptom Tvrđave Evrope, antiterostitičkom histerijom i ksenofobijom mejnstrim medija; njega pogoni razvoj raznih nacionalizama, pogrešan odgovor na kaptalističku globalizaciju, na neodgovornost imperijalizma i demonizacija kulturnih razlika; njega ubrzava nagli porast državne represije, poništavanje prava velikih delova radničke klase i epidemija nezaposlenosti; njega podstiču socijalna fragmentacija i kriza identiteta velikih delova stanovništva, vraćanje tradicionalnim vrednostima (domovina, vera, porodica itd.), jačanje seksističkih i patrijarhalnih obrazaca, militaristički i mačistički društveni modeli i ponašanje; legitimisan je korupcijom i nepouzdanošću vladajućeg političkog sistema, odsustvom radikalne antisistemske političke akcije u proteklih nekoliko decenija i ideološkom konfuzijom velikih delova radničke klase.

Stoga, u povoljnom okruženju „zakona i reda“, „bezbednosne konsolidacije“ i „borbe protiv kriminala“, nacisti, fašisti i rasisti upiru svoje oružje, metaforično i bukvalno, ka novom „unutrašnjem neprijatelju“: imigrantima i imigrantkinjama, izbeglicama, Romima, gejevima, lezbejkama, transseksualnim osobama, HIV pozitivnima, bilo kome koje se ne konformira dominantnim normama i stereotipima. Takođe, nacističkom nasilju su izložene džamije i sinagoge kao i mesta na kojima se okupljaju beskućnici i narkomani.

Nažalost, kao što je to potvrđeno tokom istorije, fašistička retorika i delatnosti se podudaraju sa ciljevima države i vlasti, čak i ako se ponekad naizgled suprotstavljaju ili pokušavaju da ograniče fašiste; na kraju krajeva, oni su krajnji argument države kada su iscrpljena sva druga sredstva za političku i ideološku manipulaciju društvom. Posebno danas, kada su u stalnom porastu neoliberalni napadi na socijalna prava i politčke slobode, kada praktikovanje „vanrednog stanja“ konstituiše osnovu većine mera evropskih vlada i strategija EU, kada je parlamentarna demokratija svedena na „upravnu demokratju“, borba protiv rasizma, fašizma i nacizma, da bi bila efikasna, mora takođe da se okrene protiv onih koji pljačkaju i uništavaju društva, koji podgrevaju „rat među siromašnima“ da bi ostali na vlasti, onima koji nameću gušeću uniformnost nacionalne i rasne čistoće, seksualnu normativnost i političko ravnanje sa njihovom idejom legitimnosti s ciljem uvećanja društvene nejednakosti.

Rasisti i nacisti definitivno imaju protivnika koji nastavlja da jača: ogromni, pluralistički pokret, koji se bori na ulicama širom Evrope, ne samo protiv fašističkog terorizma već takođe protiv onih koji ga podržavaju i štite: mera protiv samoniklih inicijativa, arbitrarnog policijskog ponašanja, samog neoliberalnog totalitarizma i sistema koji nastoji da ga nametne.

Sa tim mislima na umu, mi verujemo da Evropski antifašistički skup, koji će biti održan u Atini, 11, 12. i 13. aprila, mora:

  • Da uputi snažnu poruku koordinisane borbe protiv fašizma, sa inicijativama koje su iznete na evropski nivo (zajednički dani akcije, protesti ispred ambasada zemalja koje su krive za rasističke zločine, od Lampeduse do Farmakonisija itd.) kao i na nacionalnom ili lokalnom nivou (blokiranje koncentracionih logora, podržavanje gej prajdova u zemljama gde su takva dešavanja izložena represiji itd.).

  • Da istakne da je borba protiv fašizma i nacizma istovremeno borba protiv rasizma i seksizma, da iskoristi kampanju na najbolji mogući način, kao i govore i radionice, uključujući njihove tekstove i praksu; da antifašista/kinja ne može da podržava politiku koja promoviše fašizam, te da stoga antifašista/kinja ne može biti seksitsta/kinja niti se žaliti zbog broja imigranata koji žive u njegovoj/njenoj zemlji.

  • Da pomogne drugovima i drugaricama, lokalnom stanovništvu i strancima, koji se bore protiv fašizma, da poveže njihvou borbu sa borbom širih narodnih klasa, posebno mladih, i da poboljša njihove delatnosti na svim nivoima: na ulicama, u susedstvima, u školama, na fudbalskim terenima, na radnim mestima, u širenju informacija kao i na sudovima, u pritvorskim jedinicama itd.

  • Da da lični doprinos, pred evropske izbore, isticanjem nekih važnih pitanja koja se obično potcenjuju, poput socijalnog ujednačavanja bez obzira na nacionalno poreklo, prihvatanje različitosti kao demokratskog principa, a ne kao nekakvog izuzetka ili privilegije, samoodređenje ljudskog tela, eliminacija Tvrđave Evrope i garantovanje prava na slobodu kretanja, potpuno protivljenje državnoj represiji i kriminalizaciji militantnog otpora.

Antifašistička koordinacija grupa i inicijativa u Atini - Pireju
http://antifasistikossyntonismos.blogspot.gr/

antifa-skup-atina-plakat.jpg

Povezano