Izjava ukrajinskih anarhosindikalista povodom aktuelne političke situacije u zemlji

Izjava ukrajinskih anarhosindikalista povodom aktuelne političke situacije u zemlji

Zakoni koji su izglasani 16. januara pokazali su da je frakcija vladajuće klase koja sada kontroliše vladu spremna da uvede reakcionarnu buržoasku diktaturu po modelu latinoameričkih režima iz 1970ih. „Diktatorski zakoni“ kriminalizuju svaki protest i ograničavaju slobodu govora; takođe, oni uvode odgovornost za „ekstremizam“. Parlamentarni zastupnici klasne diktature korumpirane birokratije i monopolitičke buržoazije su Partija regiona i takozvana „Komunistička“ partija Ukrajine koja je odavno postala politička snaga koja služi interesima kapitala.

Ukrajinski represivni sistema se oslanja na policijski aparat i ulične bande pro-vladini komandosi. Ponekad takvim paravojnim strukturama komanduju penzionisani policajci. Odredi smrti su takođe aktivni. Sudeći po potvrđenim informacijama, dvoje ljudi je kidnapovano iz bolnice i mučeno. Jedan od njih je umro u šumi. Specijalne jedinice se služe preciznim pucanjem na demonstrante, i ne samo iz traumatskih pušaka. Jedan od ubijenih, sudeći po fotografiji njegovog leša, usreljen je u srce. Sudeći po svim indikacijama on je bio žrtva snajperiste. Ujutro 23. januara broj ubijenih je iznosio od 5 do 7 osoba. I mi ne znamo koliki je pravi obim nasilja.

Ideologija vladajućeg režima je smeša putinovskog nacionalizma, teorija zavere i uverenosti u sopstveno pravo, kao elite, da vlada nad glupim stanovništvom. Grupe koje podržavaju Berkut (glavne policijske snage za razbijanje demonstracija) na društvenim mrežama su pune antisemitskih članaka u kojima se tvrdi da su opozicioni lideri Jevreji koji žele da upropaste narod legalizovanjem istopolnih brakova. Teško da se to razlikuje od retorike ukrajinskih desnih radikala.

Tookom proteklih dana nije se samo ekstremna desnica suprotstavila vladi, već takođe i ljudi sa umerenijim stavovima. I oni čine većinu demonstranata. Mnogi od njih su indiferentni prema nacionalizmu ili su prema njemu negativno nastrojeni. Mnogi od njih ne podržavaju integraciju u EU. Ljudi izlaze na ulice da bi protestovali protiv policijskog nasilja. A značajan deo njih nije oduševljen ili je čak skeptičan prema sukobina u ulici Gruševskoga. Često se može čuti da su desničarski radikali „trojanski konj“ Janukoviča i specijalnih službi, kreirani da bi diskreditovali protest. Sigurno je da bi bilo mnogo više Kijevljana koji bi učestvovali u protestima da postoji način da se oteraju sa ulica ti idioti koji su vladi korisni. Vrhunac njihovih zahteva je da dobiju posao u Službi državne bezbednosti Ukrajine nakon „pobedničke revolucije“.

Anarhisti bi trebalo da učestvuju u demonstracijama i štrajkovima koji su posvećeni odbrani prava i sloboda koje su uzurpirane zakonima koji su doneti 16. januara. Ima smisla učestvovati u akciji na radnom mestu ili u svom kraju i pomoći sabotiranje odluka diktature. Nema mnogo smisla u učestvovanju u aktivnostima na ulici Gruševskogo, koje su besmislene od samog početka. Te aktivnosti samo daju vladi sjajnu sliku za televiziju i omogućavaju joj da identifikuje radikalne elemente lociranjem mobilnih telefona i pomoću video snimaka.

U slučaju pobede opozicije, kao i u slučaju vladine pobede moraćemo da vodimo dugi i težak rat protiv bilo kog od tih režima. To treba da shvatimo. Mi moramo da okupimo snage da bismo započeli diktiranje sopstvenog liberterskog i proleterskog programa u politici Ukrajine.

Bez bogova, bez gospodara! Bez nacija, bez granica!

Autonomni radnički sindikat, kijevski ogranak

23. januar 2014.

Povezano