Başak iz Izmira, žrtva brutalnosti turske policije

Jedno svedočasntvo o brutalnosti turske policije

Osvestio me je snažan udarac u glavu i tada je već bilo 10 policajaca [oko mene]. Oni su me tukli i ja sam se ponovo onesvestila. U situaciji kada sam bila bespomoćna? Molila sam ih za milost. Tražila sam da prestanu i da me puste.

Zovem se Başak, imam 21 godinu. Ko me je doveo u ovakvu situaciju? Par smradova!!! Jedan korak dalje i bila bih mrtva. Mi nismo provokatori koji razbijaju izloge sa pendrecima i ne spaljujemo grad i ne jurimo masu s jednog na drugo mesto.

Nekoliko dana sam učestvovala u demonstracijama u Izmiru. Da, pridružila sam se ljudima sa kojima delim svoja gledišta. Bila je to miroljubiva manifestacija. Svi smo se okupili i sve je bilo nenasilno.

Nakon što je došla policija miroljubiv skup je bio gotov – zašto? Zašto su napali nevine ljude kao da su ih provocirali? Ja ovo pišem sa jednom rukom na tastaturi. Nije me briga koliko me boli. Danima ljudi pate, udišu otrov, bivaju pretučeni. Toliko je mnogo fatalno povređenih osoba.

Takođe kada mediji pokušaju to da prikriju, ljude čak i ubijaju. Ja sam juče samo htela da odem na trg Gündogdu. Svi su došli bez obzira odakle su, iz koje partije, za koji klub navijaju. Mi smo samo hteli da im pomognemo. Mi smo se sastali sa nekoliko ljudi i sve što smo uradili do 12 sati bilo je sedenje na livadi. Zahladnelo je i mi smo zapalili vatricu da bi smo se zagrejali.

Ono što se desilo potom bilo je pakleno. Policajci su počeli da prskaju suzavcem i mi više nismo mogli da vidimo. Jedva da smo mogli da dišemo. Svi su bežali u različitim pravcima. Ali ja sam ostala na trgu i sakrila se iza spomenika. Ja nisam ni provokatorka ni teroristkinja. Ja sam samo čekala da policija prestane da prska suzavcem. Posle sam htela da odem kući sa svojim drugovima ali me je snažan udarac u glavu oborio na zemlju.

Oni su počeli da me šutiraju svuda. Kada sam podigla glavu primetila sam 7 muškaraca oko sebe. Ja ne mogu tačno da se setim šta su govorili. Onesvestila sam se. Osvestio me je snažan udarac u glavu i tada je već bilo 10 policajaca [oko mene]. Oni su me tukli i ja sam se ponovo onesvestila. U situaciji kada sam bila bespomoćna? Molila sam ih za milost. Tražila sam da prestanu i da me puste. Policajac je rekao: „Ili ćeš simulirati smrt ili ćeš pobeći vrišteći i pustiti nas da te uhvatimo.“ Ja sam pobegla.

Jedna žena je odvela mene i neke prijatelje u svoj stan. Došla sam sebi. Već je bilo 3 sata. Bila sam u bolnici. Moja leva ruka je bila polomljena. Moje desno stopalo je bilo gotovo slomljeno. Imam barem 25 modrice na svom telu. Kao što možete da zamislite, čitavo telo mi je puno modrica. Imam svedoke koji su videli da su me policajci udarali mnogo puta ali takođe i civili. Nadam se pravdi. Hvala vam što ste bili uz mene. Ne odustajte. Za mene, za moju zemlju, za moj narod!

Povezano