Južna oluja najavljuje početak evropskog pada

Dok se nad Atinom, Madridom i Lisabonom formiraju olujni oblaci, jedna stvar je jasna: stvorena je nova se zona krize i protesta. Ovog puta stvar je ozbiljna.

Ove nedelje, dok su se oblaci dima i suzavca spuštali na grčki parlament, a španski čistači ulica bili ostavljeni da speru krv sa trotoara ispred kongresa, Evropa nas je još jednom podsetila da su finansijske, ekonomske, političke i socijalne nevolje daleko od kraja.

Na jugu se sprema oluja. Sprema se evropski pad. I ovog puta, stvar je ozbiljna.

U utorak, desetine hiljada gnevnih Španaca koji su u Madridu opkolili kongres dočekani su brutalnom policijskom represijom. U sredu, žestoki sukobi su izbili između demonstranata i specijalne policije tokom još jednog generalnog štrajka u Atini, kada su stotine hiljada ljudi učestvovale u protestnom maršu i benzinske bombe su letele po trgu Sintegma užasno podsećajujći na prošlogodišnje nemire.

U petak, više od 30.000 ljudi je marširalo tokom štrajka protiv nove Montijeve procene potrošnje u Rimu, dok je svega pre nedelju dana, Portugalija iskusila svoje najveće ulične demonstracije od pada diktature 1974, sa oko milion ljudi koji su učestvovali u maršu na predsedničku palatu što je bio veoma neuobičajen izraz narodnog otpora štednji – odmah primoravši vladu da napravi dramatični zaokret po pitanju nekih od najradikalnijih rezova u domenu socijalnog osiguranja.

U međuvremenu, španski premijer Marijano Rajoy muku muči sa očuvanjem zemlje na okupu. Nakon što je Rajoy objavio petu rundu drakonskih mera štednje za samo devet meseci, odustajući bukvalno od svakog predizbornog obećanja koje je dao, regionalni guverner Katalonije je zatražio prevremene izbore koji bi nesumnjivo poslužili kao nezvanični referendum o otcepljenju od Španije. Po prvi put od građanskog rata, većina Katalonaca/ki sada je za otcepljenje. Ne samo Evropa, već i njene države ubrzanim tempom se raspadaju.

Oh, i kao da to nije dovoljno loše, španske banke po svemu sudeći imaju „crnu rupu“ od 60 milijardi dolara. I Nemačka, Finska i Holandija su upravo odbile da se drže svog ranije postignutog dogovora da čuvaju španske banke i da španskom dugu ne dodaju dospele račune. Zbog toga, investitori su čupali kosu (i svoj novac iz Španije), vršeći dodatni pritisak na špansku vladu da uzme rekordno visoki bailout u iznosu od 300 milijardi evra od jezive Trojke.

Troškovi španskog zaduživanja porasli su na 6 procenata po prvi put tokom više nedelja. Izgleda da čak ni predsednik Evropske centralne banke ne može da uveri finansijska tržišta da će učiniti „sve što je potrebno“ da bi sačuvao evro. Jedinstvena valuta, izgleda, osuđena je na propast. U međuvremenu siromaštvo i beda i dalje su u porastu širom kontinenta; i niko od naših „lidera“ čini se da nije ni najmanje zabrinut za činjenicu da se Južna Evropa konstantno pretvara u Novi treći svet na marginama jedinstvenog evropskog tržišta.

Ove subote, velike demonstracije su planirane u Lisabonu (sa očekivanih dodatnih milion ljudi na ulicama) i u Madridu (gde se protesti održavaju svakog dana još od utorka) (u međuvremenu ti protesti su održani, pogledajte ovde i ovde, prim. prev.). U međuvremenu, u nedelju, masovni miting je organizovan u Parizu pošto je socijalistički predsednik Francois Hollande objavio žestoke mere štednje u sklopu francuskog „najokrutnijeg budžeta u poslednjih 30 godina“.

Kao što je legendarno rekao Bob Dylan, nije vam potreban prezenter vremenske prognoze da vam kaže s koje strane duva vetar. Dok se tamni oblaci formiraju nad Atinom, Madridom, Lisabonom i Rimom, bilo bi bolje da se prpremimo za višemesečni metež na tržištima i na ulici. Na jugu se sprema oluja. Sprema se evropski pad. Ovog puta, stvar je ozbiljna.

Izvor: roarmag.org

Povezano