No Border Srbija: Za potpunu slobodu kretanja, protiv represije, rasizma i vređanja ljudskog dostojanstva migranata!

Fizičko zlostavljanje, upotreba suzavca, pretnja uperenim pištoljem u glavu, uzimanje novca, zatvaranje i deportacija… Jednom rečlju policijsko nasilje, svakodnevna je realnost migranata u Srbiji.

Nakon višegodišnjeg svedočenja, dokumentiranja i osuđivanja policijske represije prema migrantima uočavamo da se intenzitet nasilja povećava. Fizičko zlostavljanje, upotreba suzavca, pretnja uperenim pištoljem u glavu, uzimanje novca, zatvaranje i deportacija… Jednom rečlju policijsko nasilje, svakodnevna je realnost ovih putnika. Medijski članci su pisani ili u ksenofobičnom tonu, ili predstavljalju migrante u svetlu nemoćnih žrtava, dotičući se jedino humanitarnog diskursa, pa se čini da je nedostatak hrane i odeće jedini problem s kojim se migranti na putu suočavaju. Zapravo, ako želimo čuti glas „bezglasnih“ i ilegalizovanih, njihove žalbe se odnose upravo na nasilje, kriminalizaciju i ponižavanje, na način postupanja policijskih službenika, pre svega u upravama za strance i u graničnom pojasu. U poslednje vreme, zlostavljanje migranata postaje sve više vidljivo i u Beogradu.

Policijsko nasilje i rasizam u Savskoj

Migrantima je često onemogućeno da izraze nameru za azilom. Svakodnevno su odbijani uz opasku da „dođu sutra“ ili da „idu u Mađarsku“, uz obrazloženje da uprava za strance nema dovoljno kapaciteta da obradi sve zahteve.

U htenju da dobiju potvrdu o izraženoj nameri za azilom,  migranti, medju njima porodice sa malom decom, ljudi sa ozbiljnim povredama, koji mogu hodati samo uz pomoć pomagala, svakodnevno čekaju ispred policijske stanice u Savskoj ulici. Zabranjeno im je da sede u čekaonici, pa čak i na stepenicama, već im je grubo naređeno da sednu na beton na samom trotoaru, često na kiši ili vrelom suncu. Po rečima policijskog službenika na ulazu, ovu naredbu je izdao načelnik stanice.

„Znate li vi koliko ih je danas došlo sa štakama? I svi su vraćeni [odbijeni]!“ - prepričava jedan od stražara na ulazu sa mašinkom oko vrata.

„Preko dvesta ljudi smo danas vratili, vratili smo i žene sa decom. Jedno dete je bilo bolesno, imalo je temperaturu, vratili smo ih...“

Prolaznici izveštavaju o raznim oblicima ponižavanja migranata koji su poređani na ulici duž zida stanice. Citiramo građanku koja je bila svedok ugnjetavanja:

„… Čim bi ljudi sklopili oči od umora, policijski službenik bi dreknuo na njih da ne smeju spavati!“

Migranti čekaju ispred stanice u Savskoj

Kako su mnogi migranti svedočili, (o tome izveštava i HRC, link: http://www.hrw.org/news/2015/04/15/serbia-police-abusing-migrants-asylum-seekers) policijski službenici primenjuju nasilje, migranti su fizički zlostavljani (šamaranje, šutiranje), a gurkanje i vikanje, kako smo videli i svojim očima, su sastavni deo „tretmana“.

Čekajući ispred stanice, da migranti koje smo dopratili budu primljeni, policijski službenici su glasno diskutovali i iznosili svoje lične stavove. Navodimo samo neke od rasističkih, ksenofobičnih izjava koje smo čuli.

„Poslao bi im [misleći na EU] sve cigane odavde, a neke od ovih [migranata] bih zadržao“, zatim, „Oni foliraju da žele da ostanu ovde“, „Nek idu u Ameriku, tamo kad pređu ilegalno granicu dobiju odmah metak u glavu!“, takođe, „Jel vi njih sažaljevate?... ovde im je super! Pitajte ih šta im rade u Grčkoj...“, i izjave poput… „Jedna žena koja je živela 30 godina u Siriji mi je pričala da svima koji su ovde, porodice su ostale da ratuju na strani terorista [islamista]“.

Ilegalizacija i kriminalizacija migranata daje još više prostora represiji, pogotovo u graničnom pojasu gde su migranti redovno zlostavljani, ucenjivani i pokradeni od strane policije, koja podmuklo koristi svoju poziciju, i ranjivu poziciju u kojoj se migranti nalaze. Potpuno je neprihvatljivo da se vrši komparacija sa policijskom represijom u susednim državama i regionu! Nasilje nad migrantima u Grčkoj, Bugarskoj, Makedoniji ne čini nasilje koje migranti doživljavaju ovde manje strašnim, ili zanemarljivim.

Represija u parkovima u Beogradu

Kao direktna posledica teškoće pri dobijanju potvrde od policije (sa kojom migranti mogu „legalizovati“ svoj status i imaju 72 časa na raspolaganju da se jave u prihvatni centar), migranti, medju njima, veliki broj žena i dece su prinuđeni da borave na ulici i parkovima bez ikakvog skloništa i sistemsko organizovane medicinske pomoći. Šta više, poslednjih mesec dana ljudi se proteruju sa javnih mesta (na kojima jedino mogu da borave - bez potvrde ne mogu biti primljeni u hostele i hotele). Policijske patrole neprekidno špartaju parkovima, danju i noću vrše rasističke kontrole, bude ljude i teraju ih da napuste parkove. Ako prolazite u blizini autobuske stanice, videćete umorne porodice sa malom decom, tek pristigle, kako sedaju na klupe ne bi li malo predahnuli od napornog puta, i već nakon par minuta im prilazi policijska patrola! Kao rezultat isterivanja ljudi iz parkova deca spavaju - umesto u parku na travi ili klupi (jednako užasno!) - na golom betonu ulice (samo nekoliko metara od parka) stavljajući plastične kese ispod glave. „…Ali naredba je bila“ - kako nam je rečeno od strane službenika – „... parkovi moraju biti čisti!“.

Policijska patrola u misiji čišćenja parkova

Pitamo se koji zakon zabranjuje samo prisustvo ljudi u parkovima i ulicama (javnim površinama)? Zatražena je informacija od javnog značaja ko je tačno izdao naredbe da se izbeglice, migranti teraju sa javnih površina.

Tokom razgovora sa policijskim službenicima dobili smo sledeće argumente: „Ne smeju da borave u parkovima, smeta ljudima kad prolaze pored njih, ružno je da ih vide kako spavaju tu“.

„Ne zanima nas gde će da idu, ali ovde ne mogu da borave, parkovi moraju da budu čisti!“.

Univerzalni argument je: „Oni su ušli ilegalno u zemlju!“ - kao da su ljudi imali drugog izbora… Istina, teško je objasniti nekom ko ceo život izvršava naređenja, da većina svetske populacije ne poseduje privilegiju slobodnog kretanja i dobijanja vize.

Rasna segregacija u javnim prevozima

U poslednje vreme desilo se nekoliko slučajeva segregacije u javnom prevozu i ti slučajevi su objavljeni na FB društvenoj mreži od strane osoba koje su bile prisutne.

U autobusu Lasta, na relaciji Beograd-Subotica, svedok tvrdi da vozači primoravaju imigrante da ulaze na zadnja vrata i da sede isključivo u zadnjem delu autobusa.

Svedok koji se zatekao u autobusu na relaciji Beograd-Valjevo tvrdi da je vozač autobusa odbio da primi putnika afričkog porekla, migranta.

Još jedan slučaj segregacije i diskriminacije se desio u brzom vozu na relaciji Niš-Beograd u kome migrantima nije bilo dozvoljeno da borave u istom vagonu gde i ostali putnici.

Migranti u karantinu, u zasebnom vagonu

Zahtevamo potpunu slobodu kretanja! Da policijski službenici odmah prekinu sa svim sramotnim i nedopustivim praksama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo! Park je za sve! Planeta je za sve! Niko nije ilegalan! Stop represiji!

Noborder“ inicijativa zajedno sa inicijativom „Čaj a ne granice“ (https://noborderserbia.wordpress.com/2015/04/23/chai-not-borders-caj-a-ne-granice), je u subotu 6. juna u parku kod autobuske stanice u Beogradu, pored već tradicionalne solidarne akcije deljenja čaja, info-materijala i ostalih donacija, ovog puta pokrenula kampanju protiv represije pod imenom „Park je za sve!“. Park je pretvoren u „Zonu bez dokumenata“, takođe je inicirana kampanja za javni toalet, koji je navodno opština Savski Venac obećala da bi izbeglice imale uslove za besplatno korišćenje toaleta. Solidarne akcije poput ove će se nastaviti svake subote od 18h na istom mestu. Ovo je zajednička borba za park, za slobodu kretanja, protiv kapitalizma, nejednakosti i eksploatacije!

Povezano