Šta donosi novi zakon o radu

Šta donosi novi zakon o radu?

Video spotovi iz kampanje “Šta donosi novi zakon o radu” u kojoj učestvuju zaposleni, nezaposleni, studenti/kinje, kulturni radnici/ce, pravnici/ce, organizacije i pojedinci.

• NOVI RASPORED RADNOG VREMENA

Željka, stručna saradnica za pravne poslove u SSSV

Predloženom izmenom se ''na mala vrata'' derogira jedno od osnovnih prava zaposlenih, a to je osmočasovno radno vreme i četrdesetočasovna radna nedelja.

Novim zakonskim rešenjem, ukoliko se usvoji, uobičajeno puno ili nepuno radno vreme za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu moći će da se produži do 12 sati ukupno u toku radnog dana, odnosno do 48 sati u toku radne nedelje i to uvek kada je kod poslodavca rad organizovan u smenama ili kad to zahteva organizacija rada. Budući da je smenski rad u Nacrtu Zakona definisan veoma široko, kao i da poslodavac potpuno samostalno ocenjuje koje su potrebe organizacije rada, nije teško zaključiti da će se ''mini preraspodela radnog vremena'' primenjivati uvek kad poslodavac to želi. S` druge strane, pravilo o uprosečavanju radnog vremena na mesečnom nivou ne pruža nikakve garancije, jer ne postoje odgovarajući kontrolni mehanizmi koji mogu sprečiti zloupotrebe. U praksi će sve ovo, u velikom broju slučajeva, značiti da zaposleni neće znati unapred kakvo je njegovo dnevno i nedeljno radno vreme, a najveći broj dana i nedelja će raditi 12 odnosno 48 sati, bez prava na naknadu za razliku vremena i bez mogućnosti da dokaže zloupotrebu. ''Mini preraspodela radnog vremena'' nije ni raspored radnog vremena, ni prekovremeni rad, ni preraspodela radnog vremena, već je neka potpuno nova, neuređena kategorija koja će omogućiti različite zloupotrebe u vezi sa radnim vremenom radnika, koje su i do sad bile veoma česte.

• GODIŠNJI ODMOR

Boško, zaposlen
Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština

Po Novom zakonu o radu, ukida se pravo svim zaposlenimana na pun godišnji odmor ukoliko žele da ga koriste pre 1. jula tekuće godine, a ukoliko se takva potreba javi oni mogu da koriste samo srazmerni deo godišnjeg odmora. Takođe, poslodavci više nemaju obavezu izdavanja rešenja zaposlenima najkasnije 15 dana pre korišćenja godišnjeg odmora, čime se zaposleni do poslednjeg dana drže u neizvesnosti da li će mu poslodavac odobriti korišćenje godišnjeg odmora. Iz ovoga proističe da zaposleni neće moći da planira svoj odmor do poslednjeg trenutka, a onda se dovodi u pitanje i kvalitet tog odmora, naročito ako se uzme u obzir i naknada koja će tog meseca biti drastično smanjena jer tako predviđa Novi zakon o radu.

• ŽENE I RAD

Gordana, zaposlena na određeno vreme
članica UG "S.T.R.I.K.E."

Zakonom o radu su pogođeni svi, a žene su posebno 'osetljiva' skupina koja je u ovom slučaju dvostruko diskriminisana (žene su diskriminisane i kao radnice i kao žene). Zahvaljujući ženskim pokretima nekoliko vekova unazad žene su se, između ostalog, izborile za pravo rada. Novim radnim zakonodavstvom i ova tekovina će biti ugrožena! Zanimljivo je kako liberalno-orijentisani propagatori novog zakona hvale odredbe koje navodno omogućavaju ženama da bolje usklađuju porodični i profesionalni život -- pa utoliko i podržavaju mogućnosti skraćenog radnog vremena (part-time jobs), preraspodelu radnog vremena, kratkoročne ugovore i sl. No svi ovi mehanizmi će žene još više potisnuti iz sfere rada (i javnosti) i vratiti je u sferu domaćinstva (gde žene obavljaju sav onaj ogromni i nevidljivi rad koji se uvek podrazumeva, a koji nije plaćen: briga i nega dece, muževa, starijih, vođenje domaćinstva...) Dakle, sa Novim zakonom o radu žene će još lakše dobijati otkaze (jer se podrazumeva da je muškarac hranitelj porodice, pa se prvenstveno žene otpuštaju), imaće manje penzije (jer statistike pokazuju da je mnogo više žena koje su zaposlene sa skraćenom radnim vremenom..) i biće još više opterećene i iscrpljene zbog rada u domaćinstvima (jer se ukidanjima socijalnih usluga -- besplatnog zdravstva, školstva, vrtića, obdaništa itd. -- sav teret nege, brige i obrazovanja prebacuje na privatna lica, a najviše na žene). Zakon o radu će još više proizvoditi stereotip o ženama-domaćicama!

„Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje ravnopravnosti polova za period 2010. do 2015. godine" donosi niz preporuka i akcija za uključivanje žena i ženskih interesa u u socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje da bi se eliminisali mnogi nepovoljni trendovi karakteristični za žene u svetu rada kao što su: nedovoljna dostupnost rukovodećih i dobro plaćenih poslova za žene, eliminisanje podele na „muška" i „ženska" zanimanja, koncentracija ženske radne snage na niže plaćenim radnim mestima, pritisci u pogledu prava na roditeljstvo (i obaveze koje iz toga proističu) i seksualno uznemiravanje na radnom mestu. Novi Zakon o radu zanemario je ovaj dokument u kome se između ostalog fleksibilni oblici rada vezuju za „poboljšanje socijalne zaštite i usluga nege i staranja uz stvaranje jednakih mogućnosti za njihovo korišćenje" kao i mnoge druge preporuke kojima bi se izbegli ili predupredili nepovoljni trendovi koji pokazuju da su žene potencijalno, ali i realno najmnogobrojnija podređena grupa na tržištu rada.

• SMENSKI RAD

Nikica, zaposlen

Po Novom zakonu ukida se naknada za smenski rad. To npr. znači da se izjednačava težina rada u prvoj smeni i rada u noćnoj smeni koji po svojoj prirodi nosi umanjenu bezbednosti radnika, poremećen bioritam, što direktno utiče na zdravlje i udaljenost od porodice. Po Novom zakonu, ovo nisu dovoljni razlozi zbog kojih bi radnici trebali da dobiju naknadu.

• OTKAZIVANJE UGOVORA O RADU

Anđa, studentkinja
članica "Sekcije mladih SSSNS"

Novi zakon o radu omogućuje poslodavcima da otkažu ugovore o radu zaposlenom mnogo lakše nego što to dozvoljava važeći Zakon. Spektar razloga zbog kojih neko može da dobije otkaz toliko se liberalizuje bez jasnih odrednica da će poslodavci vrlo lako moći da zloupotrebljavaju ovaj Zakon i da radnike otpuštaju pod raznim izgovorima i bez postojanja jasnih dokaza zbog kojih je uručen otkaz. Takođe, po Novom zakonu o radu, za razliku od važećeg zakona, čak će i trudnice moći da dobiju otkaz zbog povrede radne discipline. Ovo otvara prostor za zloupotrebu jer će poslodavci lako moći da otpuštaju radnice ako saznaju da su trudne tako što bi kao razlog tome npr. naveli neku od nejasno definisanih ili neproverljivih povreda radne discipline.

• STRANE INVESTICIJE

Saša, master student,
član "Gerusije" i "Centra za društvenu analizu"

Novi zakon o radu je jedan glavnih mera koje bi trebalo da vode ka liberalizacije tržišta u Srbiji. Pomoću njega bi trebalo da se liberalizuje tržište rada. Liberalizacija tržišta rada bi trebalo da vodi tome da radna snaga u Srbiji dobije ''neposredniji podsticaj'' od investitora, odnosno od kupaca radne snage sa svetskog tržišta. Danas, u zakonu kakav imamo, još uvek postoje mnogobrojne mere koje štite radnika i prinuđuju potencijalnog poslodavca da dodatno plati njegov rad da bi ozbedio ove uslove. Liberalizacija tržišta rada podrazumeva da se ove mere ukinu, a radnik će na taj način postati ''slobodan'' od svih onih oblika zakonski propisane zaštite, ''slobodan'' da se takmiči sa radnicima iz drugih zemalja, i napokon ''slobodan'' da proda svoju radnu snagu bilo koliko niskoj ceni. Tvrdi se da kada se radna snaga u Srbiji bude adaptirala na potražnju na svetskom tržištu radne snage, ona će moći da iskorsiti svoje kompetitivne prednosti u odnosu na radnu snagu u regionu i svetu. Međutim, radnici u Srbiji u ovom trenutku nisu sposobni da se takmiče sa delom radništva koji živi u razivijenim svetskim privredama, tako što će zahtevati visoke nadnice za svoje visoko kvalifikovane veštine. Radnici u Srbiji će morati da se takmiče sa drugim radnicima da privuku potencijalne poslodavce jedino tako što će spusti nadnicu za koju su spremni da rade. Međutim čak i ukoliko budu pristali da rade za manji novac nego drugi i u lošijim uslovima nego drugi, to ne znači da će zaposlenost u Srbiji porasti, jer bi potencijalan rast zaposlenosti podstakao radnike da počnu da traže više nadnice, a u tom slučaju investitori će pre biti skloni da odu u neku drugu zemlju u kojoj je nezaposlenost još viša i prosečna nadnica koju radnici zahtevaju još niža.

• RAD NA ODREĐENO VREME

Filip, student, član "Sekcje mladih SSSNS"

Produžavanje perioda na koji se može zasnovati radni odnos na određeno vreme (sa 12 na 24, odnosno 36 meseci) je neopravdano dugo, jer je period od 12 meseci, a naročito od dve godine dovoljno dug za poslodavčevu ocenu sposobnosti i efikasnosti zaposlenog, kao i za njegovu procenu sopstvenih poslovnih potreba za primanjem zaposlenog u stalni radni odnos. Usvajanjem ovako dugog mogućeg perioda rada na određeno vreme povećava se socijalno-ekonomska nesigurnost zaposlenog, a umanjuje se njegova mogućnost planiranja života na duži period (korićenje kredita, planiranje privatnih ulaganja, zasnivanja porodice itd). Ovaj član Novog zakona bi morao imati odredbu kojom se umanjuje mogućnost zloupotreba, tj. produžavanja rada na određeno vreme do beskonačnosti i ograničiti mogućnost zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme do dva puta sa istim zaposlenim, odnosno jednom ukoliko se rad na određeno vreme produži na 24 meseca.

• VREME PRIPRAVNOSTI

Maja, zapopslena, članica "Gerusije"

Novim zakonom o radu se, između ostalog, ozakonjuju i prakse radnog vremena na štetu radnika. Radno vreme zaposlenih se produžava i uvodi se obaveza zaposlenog da bude na raspolaganju poslodavcu 24h. Time se ukida tekovina koju je radništvo izborilo pre vek i više, (čuvene tri osmice - 8h rada, 8h odmora, 8h spavanja) i legalizuje se stalna RASPOLOŽIVOST radne snage potrebama tržišta. U predlogu zakona postoje odredbe koje se odnose na nešto što oni zovu VREME PRIPRAVNOSTI. To je vreme u kome su zaposleni pripravni da se odazovu na poziv poslodavca da obavljaju poslove ako se ukaže potreba, što nije deo regularnog radnog vremena. Dakle, radnici i radnice više nemaju svoje slobodno vreme, ne mogu planirati privatni život, porodicu, odlazak na putovanje, bilo šta slično, jer u svakom momentu moraju biti raspoloživi i dostupni poslodavcima. Telefon mora non stop da im bude uključen, redovno moraju proveravati e-mail (ako imaju kompjuter) i stalno biti pripravni na mogući poziv poslodavca, radi nekog posla koji nije predviđen regularnim radnim vremenom. Time se otvara prostor za zloupotrebe, na primer, ako niste čuli telefon tokom dečjeg rođendana dok vas je poslodavac zvao radi dodatnih poslova, on može da vas sankcioniše, jer niste bili 'raspoloživi'. A kako na tržištu radne snage postoji ogromna armija nezaposlene rezervne radne snage, lako ste zamenljivi.

Radno vreme je ovim zakonom uređeno i drugim odredbama, npr. kliznim radnim vremenom, zatim preraspodelom radnog vremena itd. -- a to su sve mehanizmi kojima se kamuflira PREKOVREMENI RAD. Ovim promenama se sasvim sigurno neće otvoriti nova radna mesta. Poslodavcima nije u interesu da zaposle nekog novog da obavlja dodatne poslove, već će se maksimalno iskorišćavati radni potencijali onih koji već jesu zaposleni. Dakle, neće se rešavati problem nezaposlenosti, nego će se oni koji rade još više opterećivati -- jer je to efikasniji i racionalniji način da kapitalisti ostvare profit.

• VISINA OTPREMNINE KOD TEHNOLOŠKOG VIŠKA

Branislav, bivši radnik "Jugoremedije" i član UG "Ravnopravnost"

Po novom Zakonu o radu se smanjuje i visina otpremnine kod tehnološkog viška, jer se pri obračunu uzima samo osnovna zarada zaposlenog (bez uvećanja koja su se do sada obračunavala) i to samo za radni staž kod poslednjeg poslodavca (onog koji ga otpušta). Ovo otvara prostor za mnoge zloupotrebe. Na primer, poslodavac bi mogao da iznajmi, preko agencije, radnika/radnicu drugom poslodavcu -- koji onda ima mogućnost da ga otpusti bez otpremnine.

• BEZ SANKCIJA ZA GUŠENJE SINDIKALNOG DELOVANJA

Vladica, dipl. pravnica

Za sve odredbe Zakona, koje se odnose na organizacije zaposlenih i u vezi su sa njenim radom, a posebno na odredbe koje se odnose na obaveze poslodavaca prema Sindikatu, neophodno je da budu utvrđene u delu KAZNENE ODREDBE, na način da budu predviđene kao prekršaj sa propisanom sankcijom za kršenje i nesprovođenje istih. Neophodno je predvideti kao prekršaj ponašanja poslodavca koja su suprotna odredbama Zakona, a koja predstavljaju onemogućavanje vršenja prava ili zloupotrebu odredbi, a u vezi su sa sindikalnim organizovanjem i delovanjem.

Povezano