Svima koji ne mogu da dišu

Mogli bismo da provedemo čitave živote 'svajpujući' s jedne stvari na drugu, uvek zaboravljajući, zaboravljajući šta se desilo prethodnog dana, zaboravljajući šta nas je dirnulo. I mogli bismo da umremo na takav način, a da nikada u potpunosti ne cenimo svoje živote, da nikada ne cenimo jedni druge, da ne cenimo smrt prijatelja, stranca. Život življen na kolenima uopšte nije život.

Ameriko!

Mike Brown
Tamir Rice
Akai Gurley
Daniel Levitt
Kimani Grey
Remi Fraisse
Sean Bell
Eric Garner
ERIC GARNER
Mike Brown
Mike Brown

Oni žele da zaboravimo.

Toliko je novosti svakoga dana, neka nova kriza, neke nove informacije, nešto novo na ekranu. Još jedan muškarac ili žena je ubijen/a od strane policije, a onda [pređite] na novu rasprodaju, šta je rekla Taylor Swift, šta je rekao Pharell. Mogli bismo da provedemo čitave živote 'svajpujući' s jedne stvari na drugu, uvek zaboravljajući, zaboravljajući šta se desilo prethodnog dana, zaboravljajući šta nas je dirnulo. I mogli bismo da umremo na takav način, a da nikada u potpunosti ne cenimo svoje živote, da nikada ne cenimo jedni druge, da ne cenimo smrt prijatelja, stranca. Život življen na kolenima uopšte nije život.

Videli smo kako se ciklus ponavlja: muškarakarac ili žena je maltretiran/a ili ubijen/a od strane policije, dolazi do nereda, i upotrebljena su sva raspoloživa sredstva da se ponovo uspostavi red, da nas vrate na istu staru stvar. Ovaj ciklus se može činiti nepremostivim, ali nije.

Od avgusta, narod Fergusona nam je pokazao šta znači preuzeti svoje živote, i delati na način koji je adekvatan situaciji. I od 24. novembra, kada smo počeli da blokiramo autoputeve i mostove u 170 gradova i da se sukobljavamo sa policijom od Njujorka do Klivlenda, od Denvera do Detroita, od Oklenda do Atlante, Amerika u celini je počela da povraća svoje dostojanstvo. Blokade i demonstracije za Erica Garnera koje se dešavaju na sve strane nisu samo intenziviranje ovog procesa, one su znak da smo, zajedno, dosegli viši nivo, otkrivanje proste istine koje je počelo 2011: sam/a, ne mogu da dišem, ali zajedno, možemo.

Došlo je vreme da se povuče crta. Mi možemo da odlučimo kojim ćemo putem da krenemo, mi možemo da povratimo kontrolu nad sopstvenim životima. Mi možemo da odlučimo kako da živimo bez policije, i jadnog oblika preživljavanja koji oni pokušavaju da održe. Mi samo treba sebi da obezbedimo sredstva za to. To je ono što su neki Anoni mislili kad su uputili poziv „dobrom narodu Fergusona, budite hrabri - i zauzmite svoje ulice. Okupirajte svaki kvadratni inč vašeg grada.“ Da li se vraćamo kući, ili odustajemo? Ili da li ćemo odlučiti, jednom za svagda, da okončamo ovo? Na nama je da odlučimo kojim putem krenuti, i da sebi omogućimo da to uradimo.

Odavde u Njujorku, mi pozivamo sve, svuda, da nastave sa blokiranjem svega i da počnu da okupiraju sve. Napravite zone autonomije, koje će biti bez policije i organizovane od strane naroda koji ih bude napravio. Povežite se ponovo sa onim što osećamo i što mislimo, sa onim što radimo i kako živimo. Prikupite materijalna sredstva koja će nam dati vremena i prostora, da nastavimo, da istrajemo. Sledite ono što nas čini moćnim, prevaziđite ono što nas čini slabim. Borite se sada da živite sada, gradite sada i krenite napred sada. Nema više čekanja. Nema više straha. Hajde da preuzmemo kontrolu.

Povezano