Sabino Romero Sabino Romero

Venecuela: ubistvo Sabina Romera

Zvanična izjava kolektiva El Libertario nakon ubistva Sabina Romera, aktiviste za prava Jukpa urođenika, u Zuliji, Venecuela, 3. marta 2013.

Tokom noći 3. marta 2013. poglavica Jukpa urođenika Sabino Romero, poznat po svom angažmanu u odbrani prava naroda Jukpa, ubijen je na autoputu Čaktapa, u [nacionalnom parku] Siera de Periha (Sierra de Perijá), država Zulia. Od 13. novembra 2013. kada je predsednik Ugo Čaves, govoreći u El Menitu, Lagunilas, objavio porast eksploatacije uglja na 36 miliona metričkih tona godišnje na teritorijama koje naseljavaju razne autohtone etničke grupe, Sabino Romero je bio jedan od ljudi iz urođeničkih zajednica koje su se mobilisale da bi protestovale zbog posledica koje bi pretrpela njihova zemlja usled širenja velikih rudarskih operacija u njihovom regionu. Sabinova borba je bila usredsređena na utvrđivanje urbanisičkog plana i prava vlasništva nad urođeničkim teritorijama, zbog čega je organizovao razne mobilizacije u državi Zulia kao i u Karakasu, koristeći se različitim vidovima borbe, među kojima su i direktna akcija i okupacija urođeničke zemlje koja je u posedu stočara.

Sabinova autonomija u borbi bila je motiv za zajedničku strategiju svih regionalnih i nacionalnih vlada koje su zainteresovane za kontinuiranu eksploataciju urođeničkih zemalja. 2009. dve zajednice, jedna od njih Sabinova, okupirale su farmu u Čaktapi, Zulia, da bi protestovale zbog sporog tempa procesa utvrđivanja urbanističkog plana. Nacionalno rukovodstvo je aktiviralo strategiju podele onih koji su zauzeli farmu, i na nerazjašnjen način su ubijena tri urođenika. Bio je to savršen izgovor za preuzimanje farme na vojni način i kriminalizovanje Sabina Romera, koji je proveo 18 meseci u zatvoru pod optužbom za ubistvo. Dok su ga rančeri optužili za krađu stoke, regionalni privatni mediji su rasplamsali prljavi rat protiv urođeničke borbe uz podršku saveznika u Karakasu: ministra unutrašnjih poslova i pravde Tareka el Aisamija (Tareck El Aissami) i ministra za indijanska pitanja Nisia Maldonada (Nicia Maldonado). Dok su birokratski čavisti remetili urođeničku borbu sa odlaganjima, izgovorima i medijskim spektaklima svakog 12. oktobra, drugi čavistički sektori su izolovali Sabina i Jukpe od solidarnosti drugih društvenih pokreta i revolucionara koji ne zavise od Mirafloresa [venecuelanske „Bele kuće“, op. ur.]. Na svim frontovima, ova strategija je aktivirana od strane svakoga ko je imao koristi od ekonomije koja je primarno zasnovana na izvozu ruda i energije.

Ubistvo Jukpa ratnika je zamaskirano u zvaničnim verzijama koje odvlače pažnju od pravih krivaca. Te verzije računaju na pojačivački efekat državnih novina Panorama, koje su dobro poznate po svom obilatom reklamiranju državnih preduzeća PDVSA, Corpuzulia i Carbonzulia, i po pomoći koju dobajaju od političkih i vojnih tela, istih onih koja su zgazila urođeničke zajednice Siera del Perihe uz saučesništvo stočara iz te oblasti. Veoma je upečatljivo to da će planovi za ubistvo koje je Sabino javno osudio biti sprovedeni u delo u Zuliji sada kada je ta država pod političkom kontrolom bolivarijanaca. Kao i u slučaju drugih ubijenih društvenih boraca, zvanični medijski skandali će garantovati nekažnjivost.

Sabinova borba je vođena protiv razvojnog modela koji je zasnovan na ekstrakciji i komercijalizaciji nafte, gasa i ruda za svetsko tržište, što je uloga koja je Venecueli dodeljena ekonomskom globalizacijom. Produbljivanje državnog naftnog kapitalizma krije svoje posledice po životnu sredinu i seljačke i urođeničke zajednice. Pravi uzrok za odlaganje regulisanja urbanističkog plana i određivanja titulara urođeničke zemlje je to što se na njoj nalaze rude koje su predviđene za izvoz. Zato je Sabinova borba bila protiv ovog modela. Zato su oni morali da ga sklone sa puta, bez obzira kako. Zato je ubijeno 13 Jukpa, i sva ta ubistva su do danas nerazjašnjena. Kao što je bilo očigledno na suđenju organizatorima koji su podržavali njegovu borbu (Homoetnatura i Provea), oni su morali da onemoguće bilo koji vid podrške koju je [Sabino] mogao da dobije.

El Libertario odbacuje i osuđuje na svakom mestu do kog možemo da dopremo ubistvo Sabina Romera, i nastaviće da izveštava o urođeničkim borbama kao i drugim autnomnim društvenim borbama u ovoj zemlji. Sabino se pridružuje spisku boraca koji su ubijeni za vreme bolivarijske vlade zato što su branili svoja prava, zajedno sa Mihailom Martinezom (Mijail Martinez), Luisom Hernandezom, Ričardom Galardom (Richard Gallardo) i Karlosom Rekuenom (Carlos Requena). Jedina polarizacija koju mi anarhisti priznajemo je ona između onih koji vladaju i potčinjenih, između moćnih i slabih, između gazdi i radnika, generalno, između žrtava i zločinaca. Stoga mi ne tražimo ništa od zločinaca, mi ne očekujemo ništa od njihove lažne pravde ili krokodilske suze birokrata koji su omogućili Sabinovo pogubljenje. Kao juče, danas i sutra, mi ćemo nastaviti sa mobilizacijom svih onih koji se bore protiv vlasti, čekajući na dan kada će krv našeg naroda biti osvećena.

EL LIBERTARIO
4. mart 2013.

Povezano