„Zamišljam mrtvog Arapina"

Na uznemirujućem video snimku, u rečima izraelske dece odjekuje indoktrinacija


Kakav je osećaj kad zamisliš da ubijaš Arape? „Osećam se srećno“, odgovara jedna devojčica. Bila je to jedna od nekolicine klinaca sa ovog video snimka koji su u izraelskom vojnom muzeju govorili pred objektivom reditelja satiričnih filmova Itamara Rose o vršenju nasilnih radnji. A odgovori dece – na hebrejskom i titlovani na engleskom – su veoma ozbiljni. Dok se penju po tenkovima, sede za mitraljezima, ili objašnjavaju kako se koristi ručna bomba, Rose ih ispituje o njihovim stavovima. Bez ustezanja, deca ispoljavaju svoju spremnost da ubiju. Upitan šta zamišlja dok sedi u tenku, jedan dečak kaže: „Ja zamišljam mrtvog Arapina“.

Naravno, ova deca nisu ništa spremnija da ubiju od bilo koje druge dece, niti su išta više u stanju da shvate važnost reči koje izgovaraju, barem ne još.

Deca u Roseovom filmu podsećaju na čuvenu sliku izraelskih devojčica koje ispisuju poruke po artiljerijskim granatama koje će biti ispaljene na Liban za vreme izraelskog napada iz 2006. tokom kojeg je ubijeno više od 1.200 libanskih civila i uništen veliki deo zemlje.

Izraelske devojčice ipsisuju poruke na granatama koje će ispaliti na Liban mobilna artiljerijska jedinica izraelske vojske 17. jula 2006.

Indoktrinacija

Sva ova deca su žrtve militarističke, naseljeničko-kolonijalne kulture Izraela. Kao što beleži Nurit Peled-Elhanan u svojoj važnoj novoj knjizi Palestina u izraelskim školskim udžbenicima, koju je nedavno recenzirala Elektro nska Intifada, izraelski đaci su još od najranijeg doba indoktrinirani negativnm stereotipima i otvorenom mržnjom prema Palestincima i Arapima.

Povrh toga, sudeći po Peled-Elhanan, izraelski udžbenici, „predstavljaju izraelsko jevrejsku kutluru kao superiornu u odnosu na arapsko-palestinsku, izraelsko-jevrejske koncepte progresa kao superiorne u odnosu na palestinsko-arapski način života i izraelsko-jevrejsko ponašanje kao ono koje je usklađeno sa univerzalnim vrednostima.“

Obrazovanje je samo jedan aspekt; izraelska deca odra staju u izrazito militarizovanoj naseljeničko-kolonijalnoj kulturi u kojoj većina zna da im je suđeno da budu u vojsci gde će im biti naređivano da okupiraju i ubijaju. Indoktrinacija u najmlađem dobu mora biti važan deo obezbeđivanja da samo jako mali broj njih odbije da izvršavi takve zadatke.

Palestinska deca u izraelskoj propagandi

Ironično, glavna osobina izraelske dugo je bilo to što su palestinska deća „učena damrze“ u svojim školama – što je tvrdnja koja je odavno u potpunosti opovrgnuta.

Sajtovi sa proiraelskom propagandom često se naslađuju sa slikama palestinske dece koja poziraju sa oružjem, kao da takve slike dokazuju da su palestinska deca zbilja besprimerno izopačena, ili ne sazlužuju saosećanje ili pravdu kada budu ubijena.

Ovaj tip propagande odslikava ono što je Joseph Massad nazvao Arabopedofobijom – izraelskim i zapadnim strahom, mržnjom i dehumanizacijom arapske dece.

Deca žive sa posledicama nasilne izraelske okupacije i ugnjetavanja palestinskog naroda, bilo da se radi o izraelskoj deci koja su indokrtinisana da nastave sa tim tlačenjem kada porastu, ili palestinska deca koja su brutalizovana i traumatizovana organizovanim nasilje okupacije, kolonijalizma i aparthejda koji prožima njihove živote.

Ovo se nikada ne odražava na decu, već na odrasle koji ih podređuju takvim gnusnostima.

Electronic Intifada
25. septembar 2012.

Povezano