Evropska duboka država posle Drugog svetskog rata (NATO-ve tajne vojske od Španije do Turske i dalje)

U ovoj emisiji se fokusiramo na početak evolucije evropskih grupa duboke države, „stay behind mreže“ koju je podržavao NATO i koja se prvi put pojavila u Italiji (kao Operacija Gladio), i bila aktvni činilac u većini ako ne u svim zapadnoevropskim zemljama nakon Drugog svetskog rata. Daniele Ganser posebnu pažnju posvećuje ulozi Gladia u Španiji, dok se Sibel Edmonds fokusira na tursku duboku državu i njen odnos prema ratu protiv terorizma.

Ovo izdanje Unwelcome Guests objavljeno je 26. jula 2014.

Duboka država je kompleksna tema, i ove nedelje mi počinjemo emisiju sa upozorenjem na pojednostavljeno razmišljanje bivše prevoditeljke FBI koja je postala uzbunjivačica, Sibel Edmonds. Ona smatra da su mnogi ljudi (posebno u SAD) dovedeni u stanje da misle u okvirima „belih šešira“ protiv „crnih šešira“ i muku muče da bi shvatili kompleksnije narative. Iako to ne važi za slušaoce ove emisije, upozorenje protiv uprošćenih objašnjenja je na mestu.

Naš prvi govornik je švajcarski profesor, Daniele Ganser, koji je odmereno akademski objašnjava NATO-vu „stay behind mrežu“. On je ekspert za bujanje tajnih vojnih operacija širom Evrope koje su postale poznate kao „Operacija Gladio“, ali koje, kao što on ističe, imaju različita imena u različitim zemljama zapadne Evrope. Navodni cilj naoružavanja grupa ljudi oružjem i bombama bio je da deluju kao peta kolona u zapadnoevropskim nacijama u slučaju sovjetskog preuzimanja vlasti, ali ekstremna tajnovitost te operacije je značila da čak i sada, mnoge ključne činjenice ostaju nejasne, poput komandne hijearhije - koja je po svemu sudeći često zaobilazila nacionalne političke lidere. Koliko zemalja je (bilo) pogođeno? Koliko su velike bile te grupe? Ko ih je osnovao i finansirao i zašto su mreže nekih zemalja uglavnom ispunjene „desničkarskim ekstremistima“? Poput mnogih stvari duboke države, toga nema u zvaničnoj arhivi. Ono što je jasno, ipak, je da su ove mreže korišćene (pre svega u Italiji) za „false flag“ terorizam; Gladio mreže su bile upotrebljene politički - da detoniraju niz bombi na italijanskim železničkim stanicama, napade za koje su bili okrivljeni levičarski teroristi.

Gansera intervjuiše Tanja Galvez San Hoze (Tania Gálvez San José), koju zanimaju detalji u vezi sa Gladiom u Španiji, poput toga zašto su diktatoru potrebne tajne armije. Ganser je karakteristično rezervisan u svojim odgovorima, izbegavajući da žuri sa zaključcima, ali navodeći skup sugestivnih činjenica. Ganser zaključuje pozivom da se podrobnije razmotri sukob na Kosovu, koji je izgleda namerno intenziviran od strane spoljnih faktora (poput britanskog SAS-a i Zelenih beretki SAD).

Zatim nastavljamo sa intervjuom Džejmsa Korbeta (James Corbett) sa Sibel Edmonds (Sibel Edmonds). Ona opisuje svoju motivaciju za započinjanje komisije zviždača nacionalne bezbednosti SAD - ogorčenje načinom na koji je vladina „istraga“ 11. septembra namerno ignorisala veliki deo svedočenja koja bi protivrečila njenom zaključku. Edmonds su se prodružili Džon Vinsent (John Vincent), Kolin Rauli (Colleen Rowley), Toni Šefer (Tony Schaeffer) i desetine drugih agenata sa višedecenijskim iskustvom rada u vladinim agencijama poput CIA i DEA ili u Pentagonu. Nihovo zajedničko mišljenje, rekla je Edmonds, bilo je „to je jedna velika podvala. Sve te informacije su izostavljene.“ Korbet postavlja Edmonds razna piptanja, uključujući ona o slučaju Ergenekon. To je, kaže Edmonds, bilo orkestrirano uklanjanje grupe ključnih članova turskog vojnog vrha kao vid konsolidacije moći od strane SAD. Nisam mogao da nađem puno materijala na engleskom o Ergenekonu, ali pronašao sam jedan kratak video koji prikazuje kratak pregled, i time se zaključuje ova epizoda.

Povezano