Izbeći najgore: radioaktivni talas iz Fukušime i najopasniji reaktor u Americi

Sažetak: Ekspert za nuklearnu energiju i tehnologiju Arni Gundersen: Fukušima i dalje emituje radijaciju u Pacifik. Radijacija stiže do Zapadne obale Severne Amerike. Gde će se desiti sledeća američka Fukušima? U Đavoljem kanjonu u Kaliforniji? Zatim sledi intervju sa Naomi Klajn i njena nova vizija: „Ovo menja sve“.

Dobrodošli na Radio Ekošok, kakvu emisiju ove nedelje imamo za vas! Arni Gundersen izveštava o najgorim nuklearnim opasnostima na svetu, od tekućeg trovanja Tihog okeana iz istopljenih jezgara nuklearnih reaktora u Fukušimi, Japan, do američke katastrofe koja čeka da se desi – u sred Kalifornije. Oh da, i nuklearni talas upravo udara o Zapadnu obalu.

Zatim ćemo se pozabaviti bitkom koju kapitalistički profit vodi protiv klime, i čitave prirode. Naša gošća će biti Naomi Klajn, autorka nove knjige „Ovo menja sve“.

Skinite ili poslušajte ovonedeljnu emisiju Radija Ekošok u CD kvalitetu (56 MB) ili kao Lo-Fi (14 MB)

Ili poslušajte na Soundcloudu!

Arni Gundersen sa novim vestima o Fukušimi i nebezbednim američkim reaktorima

Naš omiljeni dopisnik, Arni Gundersen, donosi nam novosti o Fukušimi. On je bivši direktor iz nuklearne industrije koji daje ekspertska svedočenja o bezbednosti reaktora. Njegovi video snimci na sajtu fairewinds.com najbolji su koji postoje [na temu Fukušime i radijacije]. Ovaj intervju pokriva sve od Japana do nebeznednih reaktora u Kaliforniji, i čak mogućnost da dođe do velikog topljenja jezgra nuklearnog rekatora u sred Njujork Sitija. Zašto da ne... Tokio je već radioaktivan!

Mi počinjemo pričom o uticaju velikih tajfuna koji su upravo prešli preko kompleksa nuklearnih postrojenja u Fukušimi koja su pretrpela katastrofu. Bila su to dva tajfuna jedan za drugim, Fanfon i Vongfong. Drugi je izlio 10 inča kiše (254 mm). Za 24 časa, i to pravo na mesto gde protiču podzemne vode kroz istopjlena jezgra nukelarnih reaktora i već nadilaze Tepkovu sposobnost da je upumpa u privremene rezervoare.

Tri stotine tona radioaktivne vode ističe iz Fukušime svakog dana u Tihi okean. Tokom ove dve oluje bilo je je mnogo više. Operator nije rekao koliko više, ali mi znamo da je u jednom prethodnom incidentu iz Fukušime iscurelo 600 tona vode u Pacifik, dva puta više nego što je količina „normalnog“ isticanja visoko radioaktivnog materijala. Mi takođe znamo iz drugih izveštaja da su nakon tih tajfuna izmereni novi rekordno visoki nivoi radijacije u raznim rovovima i bunarima. Imajći u vidu gigantske količine radijacije koje su prethodno izmerene u Fukušimi, mi ne želimo da čujemo za nove rekordno visoke vrednosti.

Japan Tajms je izvestio da je „Deset puva više tricijuma u podzemnim vodama Fukušime nakon tajfuna Fanfon

„Nekh 150.000 bekerela tricijima po litru je izmereno u uzorku podzemne vode koji je uzet u četvrtak iz bunara koji se nalazi istočno od 2. reaktora. Ova cifra je rekordna za ovaj bunar i više od 10 puta iznad nivoa koji su izmereni prethodne nedelje.“

„Tepko je takođe otrkrio da, na je na odvojenom bunaru koji se nalazi takođe istočno od 2. reaktora, uzorak podzemne vode davao 2,1 miliona bekerela supstance koja emituje beta zrake, što je skoro dvostruko više od prošlonedeljnog nivoa.

Aktivnost cezijuma u uzorku je bila viša za 70 procenata i iznosila je 68,000 bekerela.“

Bilo je još gorih vesti nakon tajfuna Vongfong, jednog od najjačih u poslednjoj generaciji.

Arni Gundersen daje sledeću zapanjujuću izjavu: samo trenutak nakon nesreće

„bilo je stvari koje su tada mogle da se urade. Ja sam preporučivao ispupmavanje podzemne vode, ali između pumpi i nukearnog reaktora [trebalo je da] imaju nešto što se zove zeolitski rov. Zeolit je stvarno dobar materijal – vulkanskog je porekla – koji bi uhvatio sav radioaktivni cezijum, i većinu drugih izotopa.

Pa, rečeno mi je pre tri godine da Tokio Elektrik nije imao para. To je jedna on najgorih situacija tipa „ako ne platiš sad platićeš kasnije“. Zato što nisu pre tri godine držali pod kontrolom tu podzemnu vodu sada plaćaju cenu.“

Arni kaže da je sada ukupna količina ispuštene radijacije iz Fukušime mnogo veća od nuklearne nesreće u Černobilu u Ukrajini 1980-ih. Nema sumnje da je to najveća nuklearna katastrofa na svetu.

Nuklearna elektrana Černobilj
Černobil, Ukrajina

Jedan znak toga: postrojenja su toliko visoko radioaktivna da čak i sada, tri godine kasnije, niko ne zna gde su nuklearna jezgra ta tri [uništenih] reaktora. Za oko godinu i po dana, svet je video fotografije nuklearnih jezgara iz Ostrva tri milje (Pensilvanija) i Černobila. Nema takvih fotografija, ili bilo kakve dokumentacije, o reaktorskim jezgrima u Fukušimi.

Uzgred, korejska vlada je izvestila da procenjuje da je Fukušima možda oslobodila i do 4 puta više cezijuma od Černobila.

Rezervori izloženi riziku od zemljotresa

Svake nedelje, Tepko mora da napravi dva nova gigantska rezervoara da bi uskladištio još više radioaktivne vode koja je ispumpana iz postrojenja. Tamo se nalazi ogromna farma rezervoara na brdu iznad bivših reaktora. Ali, Gundersen upozorava, ti privremeni rezervoari nisu „seizmički kvalifikovani“. To jest, oni nisu projektovani da izdrže ozbiljan zemljotres. Ukoliko takav zemljotres pogodi Fukušimu, „svi oni će popustiti i svi zajedno se izliti u Pacifik, što bi bio veliki udarac za Pacifik kakav se nikada nije desio u istoriji sveta“. Ali hej, koji su izgledi da će Fukušimu pogoditi veliki zemljotres (ponovo)!

Rezervoari sa radioaktivnom vodom u NE Fukušima Daiči

Još jedan problem o kom se ne govori

Arni Gundersen je jedina osoba koju sam čuo da ukazuje na još jedan ozbiljan problem koji je rezultat trostrukog topljenja jezgra reaktora. Veliki mediji su potpuno propustili činjenicu da Tepko filteriše 90% glavnih radioaktivnih materijala. U suštini, oni rekonstituišu nuklearna jezgra u tim filterima. Ali šta će uraditi sa tom novom vrstom super radioaktivnog otpada? Gde će ti filteri biti bezbedno uskladišteni (tokom narednih najmanje 300 godina)? Koje mesto u Japanu ima tu mračnu čast? Filteri sadrže ne samo cezijum, već i uranijum i plutonijum. Njima može trebati 250.000 godina da bi bili stvarno bezbedni (a treba im zapravo više jer je vreme poluraspada uranijuma-238 4.468 milijardi godina, prim. prev.).

Pošto se voda filteriše, preostalih 10% radijacije Japanci žele da bace, i verovatno već bacaju, pravo u Tihi okean. Kao što Gundersen kaže, oni misle da je 90% dovoljno dobro. Ako bi bilo koja druga država, u bilo kojim drugim okolnostima, bacala čak i tih 10% radioaktivnosti u okean (koliko li je to?) – došlo bi do međunarodnih protesta. Japan koristi Pacifik kao nuklearnu deponiju.

Gundersen:

„Dakle filterisanjem vode, oni smanjuju likvidni problem, ali oni su stvorili ogromni problem čvrstog radioaktivnog otpada koji niko … ovo je ekskluziva Aleks, niko na svetu ne govori o tome gde će pobogu da uskladište sve te filtere tokom narednih četvrt miliona godina.“

Uklanjanje spoljnog omotača 1. reaktora

Tepko je trebalo da smanji dalje emisije visokoradioaktivnih materijala u vazduh koje lebde izvan ruševina reaktorske zgrade broj jedan. Oni su napravili platneni omotač oko zgrade (koji je takođe sakrio ruševine od međunarodnih fotografa). Sada je taj omotač apsolutno prepun radioaktivnosti. Kompanija je u procesu pokušaja da ga ukloni. Mi razmatramo opasnosti.

Ove nedelje, neočekivano snažan nalet vetra je zatresao kran pomoću kojeg se uklanja prekrivač, i pocepao ga napravivši veliku rupu u njemu. To je vrlo rizična operacija. Gundersen kaže da će bez prekrivača, vetrovi razneti još više radioaktivnosti.

Uticaj na zdravlje ljudi: tajnost u Japanu

Aleks: U ovih prvih par godina nakon topljenja jezgara nuklearnih reaktora u Fukušimi, gotvo da nismo čuli ništa o uticajima na ljude u tom regionu. Postoje izveštaji o čudnim tumorima, deci koja umiru, kućnim ljubimcima koji umiru. Šta ste vi čuli, i da li možemo ikada da očekujemo pošteno podnošenje izveštaja od strane japanskih vlasti?

Gundersen: To je prilično dobar sažetak, iskreno. Mi i dalje dobijamo informacije od ljudi koji tamo žive o stopama obolelih od raka i generalno obolenja. Ne samo raka. Znate mi mislimo da je radijacija nešto što uzrokuje rak, ali ona je ustvari uzrok mnogih drugih bolesti.“

Arni nam onda priča o ženi koja se nalazi nekih 30 milja od Fukušime koja je dugo uzgajala i čuvala seme. Sada, tri godine nakon nesreće, ona uočava „gargantuizam“ (tj. gigantizam) kod biljaka. Kada biljke (ili životinje) mutiraju i postanu abnormalno velike, ili im određeni organi ili delovi izrastu nenormalno veliki, to je siguran znak genetskog oštećenja koje je prouzrokovala radijacija.

Gundersen:

„Mi takođe radimo sa doktorima u Japanu. Neki hrabri doktori kažu da im je prećeno, da su im ugrožena njihova bolnička prava. Ako kažete svom pacijentu 'ova bolest ima veze sa radijacijom', izgubićete pravo da upražnjavate lekarsku praksu, i takve stvari. Znači postoji ogroman prtisak na medicinsku zajednicu da svojim pacijentima govori da ono što doživljavaju nema nikakve veze sa radijacijom.“

Ključ je, kaže Gundersen, u statistici. Mi nismo dobili prave proverljive podatke o stopama raka i drugih bolesti u Japanu, od kako se desilila nesreća sa reaktorom. Mi ih verovatno nećemo ni dobiti. Ispada da po prethodno potpisanom sporazumu, sva statistika i izveštaji moraju da idu u Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) koja mora da ih odobri. „Član dva povelje IAEA, je promovisanje nuklearne energije“, kaže nam Gundersen.

Da li će bilo kome biti suđeno zbog grešaka i laži u vezi sa Fukušimom?

Novinska angencija Rojters (Reuters) izveštava da su japanski tužioci još jednom uzeli u razmatranje pokretanje krivičnog postupka protiv izvršnih organa Tokijske elektro energetske kompanije, Tepko. Prošle godine su rekli „neće biti optužbi“. Ali specijalni panel građana ih je primorao da to ponovo razmotre. Gotovo nevidljiva insajderska reputacija Tepka je legendarna. Ima li ikakve šanse da će oni koji su dopustili da se desi ova katastrofa biti izvedeni pred lice pravde?

Gundersen smatra da nije verovatno da će pod japanskim sistemom vlasti bilo kakve promene izvršnih organa Tepka biti uspešne. Optužbe, ako ih bude, neće se podizati zbog toga što su dopustili da dođe do nesreće (npr. oni su znali da je valobran suviše nizak…) – već zbog toga što su prikrivali stvarne rizike nakon nesreće i na taj način ugrožavali zdravlje ljudi). Advokati u Japanu su progresivni, smatra Gundersen, ali je konzervativna priroda tamošnjeg pravosudnog sistema legendarna.

Ubrzo nakon ovog intervjua, primili smo vesti da su japanski tužioci odložili svoje preporuke u pogledu pokretanja optužbi za naredna tri meseca. Od toga verovatno neće biti ništa.

Gundersen je imao priliku da nadugačko razgovara sa bivšim premijerom Japana, Naoto Kanom, koji je bio na čelu zemlje u trenutku kada se desila nesreća. Kan je rekao da je dobio pogrešne informacije i od Tepka i od ministarstva za međunarodnu trgovinu i industriju, organizacija koje su odgovorne za nukelarne stvari. Tepko je želeo da napusti postrojenja, Kan je rekao Gundersenu, ali premijer je rekao „ne“.

Da li je Tokio radioaktivan? Preseliti olimpijadu 2020?

Mi smo takođe razgovarali o potezu bivšeg japanskog ambasadora Micušei Murate koji je predložio da se olimpijada 2020. ne održi u Tokiu već na nekom drugom mestu, zbog kontinuiranih rizika po zdravlje. Ja pitam Arnija da li je Tokio radioaktivan.

Gundersen:

„Da, Tokio je radioaktivan. Razgovarao sam sa ambasadorom Muratom. Ja imam problem s tim što mi brinemo o izlaganju [radijaciji] olimijaca koji će tamo boraviti tri nedelje, šta je sa izlaganjem ljudi koji su živeli u Tokiu u proteklih deset godina – devet godina, [koliko će proteći] od 2011. pa do olimpijade iz 2020. Bojim se da je malo elitistički brinuti se za gostujuće sportiste i sportistkinje koji će tamo biti tri nedelje, kada će u stvari 35 miliona ljudi biti izloženo toj radijaciji već devet godina.

Znači ja mislim da bi vlada Japana trebalo da agresivno čisti Tokio. Ali ukoliko bi to učinili to bi proširilo strah, i to bi zauzvrat sprečilo održavanje olimpijade, što bi onda uništilo preporod nuklearne industrije koji režim [aktuelnog premijera] Abea toliko želi; Abeov režim toliko želi da ponovo pokrene te nuklearne elektrane.“

Zašto je Tokio radioaktivan?

Zašto je Tokio radioaktivan? Trebalo bi da prođete kroz moje prethodne emisije o Fukušimi, i specijalne podkastove koje sam objavljivao u to vreme da biste pokupili detalje. Sve to je dostupno na mom sajtu ecoshock.org. Samo ukucajte „Fukushima“ u polje za pretraživanje.

Ukratko, evo samo nekih puteva kojima je radioaktivnost stigla do Tokija:

  1. Tokom prvih dana nakon nesreće, većina radijacije je oduvana severno i zapadno, ali bilo je nekih promena pravaca vetra, kada je radijacija odneta južno i prekrila Tokio sa nuklearnim česticama. One su u to vreme izmerene u okolini metroplisa. Razne japanske korporacije su razmatrale mogućnost premeštanja svojih sedišta izvan Tokija (što su neke i učinile). Kasnije je isplivala informacija da je i čitava vlada razmatrala mogućnost iseljenja iz Tokija.
  2. Nedeljama nakon nesreće, a posebno nakon što su tri rekatorske zgrade eksplodirale, bilo je kontinuiranog nanošenja radijacije na Tokio putem vazduha.
  3. Brda oko Tokija, koja su takođe okupana radioaktivnošću. Svaki sukcesivni pljusak doneo je još više radijacije u grad. Tokio ima ogromnu količinu podzemnih voda. Neki delovi grada su izgrađeni na području gde je nekada bio okean. Radijacija je zabeležena u podzemnoj vodi.
  4. Još teže je kvantifikovati velike količine radioaktivnih materijala koji su bačeni ili spaljeni nakon nesreće. Deo izuzetno radioaktivnog kanalizacionog mulja je kamionima razvezen po zemlji. Isto važi i za radioaktivni cement, prlikom čije izrade je košćen taj mulj. Nešto od svega toga je stiglo, kao što gotovo sve drugo stiže, u centar Tokija.

Poenta je u sledećem: radioaktivnost ne nestaje poput jučerašnjih vesti. Ona traje, i traje, decenijama, čak i generacijama. Stanovnici Tokija su oprali neke žarišne tačke, ali grad nikada nije stvarno priznao veličinu problema. Nije bilo velikog čišćenja Tokia (što bi pomoglo ali ne bi moglo da počisti sve). Možda to nije učinjeno da bi se izbeglo uzbunjivanje stanovništva, ili da bi se sačuvala ekonomija, koja bi krahirala ukoliko bi Tokio bio napušten. Stoga ovaj gigantski metropolis ostaje radioaktivan, na nekim mestima gore nego drugde. Po mom mišljenju, trudne majke bi trebalo da odu u manje zagađene oblasti, i da možda, pre povratka, tamo podižu decu barem dok ne napune 5 godina.

Nuklearna elektrana Sendai i vulkani

Japanske vlasti su objavile izveštaj u kome se kaže da nuklearna elektrana Sendai neće doživeti vulkansku erupciju narednih 30 godina. To je taman, zato što bi to bio očekivani operativni vek tog reaktorskog postrojenja, ukoliko bude ponovo pokrenuto. Baš lepo od vulkana što će sačekati!

Ipak, 27. septembra, došlo je do velike erupcije drugog vulkana koji nije toliko blizu Sendaia. Uticajni vulkanolozi u Japanu su rekli da apsolutno nema načina da se predvidi kada će izbiti vulkanska erupcija, i sigurno ne postoji 30-godišnja garancija.


Vulkan Sakurijama, udaljen 72 km od nuklearne elektrane Sendai

Gundersen kaže da pravi rizik za Sendai nije toliko to što bi vulkan odmah uništio nuklearnu elektranu. Problem je to što vulkan može da izbaci dvanaest stopa (3,6m) ili više pepela na postrojenja, i na sve puteve koji vode do njih. To bi moglo da onemogući hlađenje reaktorskog jezgra. Ukoliko ono ne bude ohlađeno, ono će eksplodirati, baš kao u Fukušimi. Sistem za hlađenje mora da radi barem pet godina bez ikakve pauze, čak i kada je reaktor ugašen. To važi i za nuklearni reaktor u vašoj blizini! Ali nije važno samo to da li postoji reaktor u vašoj blizini. Fukušima je izbacila radioaktivne čestice širom severne hemisfere, i kako saznajemo, radioaktivni talas iz mesta curenja upravo stiže do Severne Amerike.

Radioaktivni talas iz Fukušima stigao do Severne Amerike

Ovog proleća 2014, jedan građanin je pronašao uzorak cezijuma-134 u parku u Britanskoj Kolumbiji, Kanada – u unutrašnjosti zemlje daleko od okeana. Šta nam to govori? Za razliku od cezijuma-137, koji dugo traje (vreme poluraspada oko 30 godina, prim. prev.), cezijum-134 traje oko dve godine (tačnije, vreme poluraspada, odnosno vreme za koje polovina ovog radioaktivnog izotopa prelazi u stabilno stanje, iznosi oko dve godine, što znači da se svake dve godine ta količina smanjuje za pola, a konačno nestaje u od prilike 10 puta dužem roku, prim. prev.). To znači da je ova čestica stigla iz Fukušime. Ja mislim da bi mogla da potiče iz radijacije koja je doneta putem vazduha, ali Gundersen kaže da potiče od izvorne eksplozije od pre tri godine.

Gundersen nam je rekao u prethodnim intervjuima da je njegova kompanija Fairewinds nakon nesreće testirala automobilske filtere za vazduh iz Sijetla, Vašington, i pronašla visokoradioaktivne čestice u tim filterima. Mi znamo iz drugog intervjua za Radio Ekošok da je radioaktivnost iz Fukušime pronađena u morskoj travi, i u Vankuveru, Kanada. Slična radijacija iz Fukušime je pronađena u Kaliforniji, i zapravo u mnogim državama SAD uključujući Pensilvaniju, i one u Novoj Engleskoj.

Sada gledamo kako novi talas radijacije dolazi do Zapadne obale. Spore okeanske struje konačno donose prvi deo radioaktivnog talasa do Kanade i Sjedinjenih Država.

Kanadski naučnik istraživač koji se zove Džon Smit (John Smith) upravo je rekao na sastanku Američke geofizočke unije da je ova grupa upravo izmerila radioaktivni talas iz Fukušime u kanadskim vodama. Blog „Live Science“ izveštava: „Smit i njegove kolege su pratili rastuće nivoe cezijuma-134 na nekoliko mernih stanica zapadno od Vankuvera u severnom Pacifiku počevši od 2011. Do juna 2013, koncentracija je dostigla 0,9 bekerela po kubnom metru, rekao je Smit. Sav cezijum-134 je koncentrisan u gornjih 325 stopa (100 m) okeana, rekao je. Oni čekaju rezultate sa putovanja iz 2014. kada su uzeli uzorke.“

Postoji dugački spisak dokaza i posmatranja.

Ken Beseler (Ken Buesseler), viši naučnik na Okenaografskom institutu Vuds Hol u Vuds Holu, Masačusets, morao je da organizuje crowd-funding da bi izmerio tu radioaktivnost u Pacifiku. Američku i kanadsku vladu izgleda nije briga. Za sada Beseler kaže da je pronađena radijacija slaba, i još uvek nije opasna. Mi smo još uvek na početku. Beseler je postavio ovaj veb sajt.

Gundersen kaže da je primio mnoge pozive i imejlove ljudi koji su zabrinuti za bezbednost plaža na Zapadnoj obali. To je usledilo nakon nekoliko pogrešnih izveštaja o visokoj radioaktivnosti kalifornijskh plaža za koje se ispostavilo da nemaju veze sa Fukušimom, već se radi o onome što je ostalo iz vremena hladnog rata. Da, radioaktivnost iz atmosferskog testiranja je još uvek sa nama – što nam pokazuje koliko je dugotrajna bilo koja radioaktivnost! Zahvaljujući japanskom eksperimentu sa nukelarnom energijom, Pacifik će i dalje biti radioaktivniji dugo nakon što vi i ja budemo mrtvi.

Ipak, surferi ne paničite! Gundersen kaže da je rizik još uvek vrlo, vrlo mali za ljude koji plivaju u Pacifiku. Samo napred, ako možete da izdržite hladnu vodu. Ribe koje tamo žive nemaju toliko sreće. Posebno će one koje se hrane na dnu usisati radioaktivnost, i to će se biokoncentrisati pošto ih budu pojeli drugi predatori. Da li zbog toga lokalno jato kitova ubica (orke) u južnoj Britanskoj Kolumbiji nije imalo bebu već dve godine? To jato je upravo imalo svoje prvo rođenje, ali beba je ubrzo potom umrla. Mnogo faktora može biti na delu, ali povećana radioaktivnost u Pacifiku nije dobra za morske životinje. Niko to ne poriče.

Gundersen takođe sugeriše da bi slatkovodne ribe u Britanskoj Kolumbiji, i verovatno na čitavoj Zapadnoj obali, takođe mogle da akumulišu radioaktivnost. Mesto za testiranje, ako ikoga to zanima, bile bi ribe koje se hrane na dnu poput somova, koji žive u vodama iznad brane. Sve što sesliva sa okolnih planina će se akumulirati u jezerima tih brana.

Arni kaže da on neće jesti ribu iz Pacifika sve dok vlada ne počne sa testiranjem, i ne objavi stvarne podatke koji su zabeleženi, da bi mogao da donese odluku o svom zdravlju na temelju svih dostupnih informacija.

Sledeća Fukušima u Americi

Pa koja će američka nuklearna elektrana eksplodirati? Posotji dugačak spisak mogućih kandidata. Sve američke nuklearke su izgrađene pre najmanje 30 godina, i mnoge operišu na temelju produženog roka koji im je odobrila Nuklearna regulatorna komisija (NRC). Sav taj beton, sve te cevi i oprema propadaju.

Njujork Siti izložen riziku

To čak ni ne uključuje poznate mane u dizajnu. Arni i ja smo razgovarali o riziku od zemljotresa i naravno poslednjem poslednjem preostalom reaktoru u Kaliforniji u Đavoljem kanjonu (Diablo Canyon). Onda me je iznenadio rekavši sledeće:

„Usupt, mi zamišljamo da su zemljotresi nešto što se dešava samo u Kaliforniji, ali elektrana koja ima najvišu, kako je nazivamo, „frekventnost oštećenja jezgra“ je zapravo Indian Point. [nalazi se 38 milja od Njujork Sitija – Aleks] Ona je samo milju daleko od raseda koji može da proizvede zemljotrese jačine 7 stepeni po Rihterovoj skali koji je otkriven tek pošto su je napravili. Tako da bismo mogli da imamo zemljotres na istočnoj obali u Indian Pointu, koji bi bio katastrofalan.“


Nuklearna elektrana Indian Point

Mi smo razgovarali o nebeznednom odlaganju 1600 tona nuklearnog otpada u sada zatvorenoj nuklearnoj elektani San Onofre u Kaliforniji. Gundersen kaže da taj otpad mora omah da bude smešten u buriće. Nuklearni materijali koji su bili u burićima u Fukušimi nisu pretrpeli oštećenja prilikom zemljotesa ili cunamija.

Najopasniji reaktor u Americi: Đavolji kanjon, Kalifornija

A sad da pređemo na najveći nuklearni rizik u Americi: reaktore Đavoljeg kanjona koji se nalaze između San Franciska i Los Anđelesa, na samoj obali.

Gundersen:

„Đavolji kanjon je po mom mišljenju naopasniji rekator u Sjedinjenim Državama. Znalo se kada su pravili eletranu da bi ubrzanje [oscilovanja čestica] tla od 0,4G – [što je] ubrzanje gravitacije za četri desetine – moglo da pogodi elektranu. I takvu su je napravili.

Pa, dok su je gradili, otkrili su druge rasede koji su mnogo bliže elektrani što bi moglo to da udvostruči, na 0,75G. Oni nisu promenili elektranu, oni su samo promenili numeričku analizu da bi učinili da se elektrana uklapa sa zemljotresom koji je dvostruko jači.“


Dva reaktora u Đavoljem kanjonu.

Brujanje instrumenta – zemljotres o kome niko ne želi da priča

Gundersen:

Fervinds je upravo napravio izveštaj koji je poslat NRC-i. Krupna stvar koju oni ignorišu nije gross kolaps [reaktorske] zgrade u slučaju zemljotresa jačine 0,7G po rihterovoj skali. To je nešto što se naziva „brujanje instrumenta.

Zaista se o tome ne priča često u nuklearnim krugovima, ali nadamo se da će Fervidns moći da to iznese u prvi plan. Znate imate prekidače na zidu kojima se pali svetlo. Pa, oni takođe imaju prekidače u nuklearnim elektranama. Mi ih nazivamo „relejima“. I ako se zemlja trese, releji se uključuju i isključuju bez ikakve ljudske intervencije. E sad, mi smo otkrili izveštaj NRC koji pokazuje da je NRC rekla da postoji stoprocentna verovatnoća da će u slučaju zemljotresa, neki od tih releja završiti u pogrešnom položaju. Znači ako želite da pumpa bude „uključena“ relej će biti „isključen“. Ako želite da pumpa bude „isključena“ ona će zapravo biti „uključena“, zbog toga što ovaj relej bruji to će dovesti do toga da skaču napred i nazad, i kad zemljotres prođe neće biti u pravom položaju.

 

To je zaista ozbiljan problem koji nije dovoljno analziran u Đavoljem kanjonu. Po mom mišljenju, Đavolji kanjon bi trebalo zatvoriti sve dok se ne analizira taj problem. Ali naravno to bi bio posao od četiri ili pet godina i oni bi mogli da odustanu od svega. Zato su odabrali da ignorišu problem umesto da stvarno analiziraju ovaj problem sa brujanjem releja.

Aleks: Ovo prvi put čujem. Pretpostavljam da ovo prvi put javno saopštavamo na Radiu Ekošok.

Gundersen: Da, da. Znate, to je u dubokoj utrobi dokumentacije Nuklearne regulatorne komisije, ali oni o tome ne žele ni da govore. Ljudi koji rade sa relejima su videli kako zuje. Mi ćemo objaviti video tokom narednih nekoliko nedelja o vibriranju releja. Oni rutinski zuje kada ne rade kako treba, kada su opruge istrošene i zamorene, one će prosto ležati tamo i zujati: bzzzzz.

Pa, u slučaju zemljotresa to će se ionako desiti, čak i ukoliko je u pitanju potpuno nov relej, zato što će jednostavno poskakivati. Prekidači će se uključivati i isključivati, uključivati i isključivati, i onda kada se završi zemljotres neće biti garancija da će biti u položaju u kom želite da budu.“

Pa šta? Ako niz pumpi treba da bude uključen, da ohlade reaktor, i zemljotres ih ostavi isključene, reaktor bi mogao da se pregreje i da eksplodira. Ti reaktori su tako komplikovani sistemi, da mi ne govorimo o jednom ili dva prekidača koje će neki čovek resetovati. Mi govorimo o ogromnom sistemu međuzavisnih prekidača koji će se sami resetovati na haotičan način. Moguće je da će biti teško oporaviti se … na vreme.

Mi zatim razmatramo izveštaj Dejvida Lohbauma (David Lochbaum), nuklearnog eksperta koji radi sa Unijom zabrinutih naučnika. Lohbaum kaže da Đavolji kanjon nikada nije zadovoljio osnovne protivpožarne propise, i NRC ih ne primorava da zadovolje te standarde. Zašto bi bilo ko operisao sa nuklearnim reaktorom koji ima manjkavu protivpožarnu zaštitu? Arni Gundersen kaže da Đavolji kanjon spada u četvrti region NRC-e, koji ima istoriju aljkavog sprovođenja nuklearnih propisa.

Drugi trik, koji je primenjen na desetine američkih reaktora koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde, je izuzeti ih iz važenja propisa. Oni su napravljeni, suviše je skupo popravljati ih (to kažu operateri) i znači mora da su bezbedni, čak iako nisu. To je vrsta nuklearne logike koja je dovela do nuklearne katastrofe u Fukušimi, Japan.

Đavolji kanjon krši federalni zakon

Gundersen: „Mi smo objavili … ja mislim da je to nekih 45 strana ekspertskog izveštaja koji je poslat NRC-i pre nedelju i po dana, sa pravnim podneskom koji su sponzorisali Prijatelji Zemlje. U suštini mi smo ustanovili da Đavolji kanjon nikada nije trebalo da dobije dozvolu za rad, zato što krši federalni zakon. Ime tog zakona je 10 CFR 50. To je zakon o nuklearnoj energiji i to je deo 50-59, koji u suštini kaže da kada znate da elektrana ima problema, i znate da će vaš analitički pristup rešiti taj problem, javnost ima pravo da bude upoznata s tim.

To se nije desilo u Đavoljem kanjonu. Javnost nije obaveštena da je Pacifik Gas end Elektrik (Pacific Gas and Electric), vlasnik Đavoljeg kanjona, napravio velike promene svih pretpostavki da bi kvalifikovao Đavolji kanjon za mnogo veće zemljotrese. Taj argument je trebalo izneti 1980-e i sada da iznose Prijatelji zemlje 35 godina kasnije.“

Kako zaustaviti nuklearnu energiju – instalirajte solarnu!

Pitao sam Arnija Gundersena kako možemo najzad da ugasimo te zastarele i opasne reaktore, pre nego što se u Americi desi nova Fukušima. Njegov odgovor me je iznenadio: instalirajte što je moguće više solarne energije, kao zajednica, kao država.

Ispada da nuklearne elektrane zapravo noću gube novac. One jedino zarađuju tokom dana kada u vreme najveće potrošnje snabdevaju [potrošače] električnom energijom. Upravo tada solarna energija ostvaruje svoj vrhunac proizvodnje. Ako dovoljno solarne energije bude na mreži, nuklearne elektrane više neće moći da zarađuju. Tada će biti ugašene.

Možete takođe pomoći zabrinutim žiteljima Kalifornije da opasni reaktori Đavoljeg kanjona zauvek budu ugašeni. Kontaktirajte Majke za mir, pogledajte ovaj članak, ili pogledajte EON-ov video o tome koji se nalazi ovde.

Dokument Prijatelja Zemlje o Đavoljem kanjonu je ovde. Peticija NRC-i koju su sastavili Prijatelji zemlje je ovde. Arni je preporučio video snimak svog najnovijeg govora, koji je održao u San Francisku na konferenciji WAVE. Pronađite ga ovde, na njegovom sajtu Fairewinds.org
Molim vas poslušajte ceo intervju. U njemu se nalazi daleko više od onoga što sam mogao da sažmem u jednom blogu.
Skinite ili poslušajte ovaj intervju Radio Ekošoka sa Arnijem Gundersenom iz Fairewinds.org u CD kvalitetu ili Lo-Fi.

Nema beleški za Naomi Klajn

Po svemu sudeći Blogger dopušta samo postove razumne dužine, ili se zaglavi. Tako da neću uključiti svoje beleške koje se tiču intervjua sa Naomi Klajn. Ona je bila brilijantna kao i uvek, ističući da kapitalizam izgleda nije u stanju da uradi ono što je neophodno da bi se izbegla globalna klimatska katastrofa. To je intervju koji pokriva širok raspon tema, i nadam se da je originalniji od generičnih intervjua sa Naomi koji sada preplavljuju mrežu.

Saznajte koje velike zelene grupe uzimaju novac od kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom fosilnih goriva, i koji „zeleni“ milijarderi ne ispunjavaju svoja čvrsta obećanja u vrednosti od 3 milijarde dolara. Pronađite Naominu novu knjigu „Ovo menja sve, kapitalizam protiv klimatskih promena“ ovde. Svako bi trebalo da je pročita, to je zaista aktuelna tema rasprava ovde i na mnogim blogovima širom mreže.

Skinite ili poslušajte moj intervju sa Naomi Klajn u CD kvalitetu ili Lo-Fi.

Ovo je Radio Ekošok. Pošaljite svoje komentare na ovom blogu. Ako imate savete, ili ideje za goste, kontaktirajte me putam našeg sajta na ecoshock.org – ili mi jednostavno pišite. Adresa je radio //at/// ecoshock.org

Toliko od mene za ovu nedelju. Pronađte Radio Ecoshock na Facebooku. Pretplatite se na @ecoshock na Twitteru. Potražite našu popularnu Soundcloud stranicu. Skinite sve naše protekle emisije kao besplatne .mp3 fajlove na sajtu ecoshock.org.

Ja sam Aleks Smit, koji kaže hvala vam na slušanju, i brizi za naš svet. I molim vas ne zaboravite da odgovorite na naše (nadam se kratko) jesenje prikipljanje sredstava. Detaljnije o tome ovde.

Povezano