Urođenička plemena Bornea se bore protiv planirane izgradnje brana

Urođenička plemena Bornea se bore protiv izgradnje hidroakumulacionih brana

Malezijska vlada planira da izgradi 12 hidroakumulacionih brana na Borneu. To predstavlja rizik za neke od najstarijih tropskih šuma na svetu, i za posledicu bi imalo raseljavanje hiljada urođenika.

Nemate priliku često da slušate vesti o Borneu, čak iako se radi o trećem po veličini ostrvu na svetu. Njegova zemlja je podeljena između tri države: Indonezije, Bruneja i Malezije.

Malezijski deo Bornea je bio u centru pažnje grupe "The Borneo Project" iz Oklenda, Kalifornija.

Tamošnja vlada planira da izgradi 12 brana za hidroelektrane, što će ugroziti neke od najstarijih tropskih šuma na svetu, i dovešće do raseljavanja hiljada autohtonih stanovnika.

Vlada kaže da su brane neophodne za proizvodnju električne energije za nove industrije koja će podstaći rast nacionalne ekonomije i iskoreniti siromaštvo.

Ali neki od urođenika govore da su već relocirani na zemlju koja nije obradiva i da vlada nije isplatila obećane kompenzacije.

Here & Now-ov Džeremi Hobson (Jeremy Hobson) razgovara sa Brianalom Morgan (Brihannalla Morgan), direktorkom "Projekta Borneo" (The Borneo Project).

Istaknuti delovi intervjua:

O vladinom planu da izgradi 12 brana

"Oni kažu da žele da izgrade te brane zato što će to dovesti do više novca, dovešće do više razvoja na ostrvu. Ali ono što tamo vidimo je da to zapravo nije slučaj. Već su izgrađene tri brane, i čak sa tim branama, oni zapravo nisu u stanju da prodaju električnu energiju. A zajednice koje žive neposredno pored tih brana zapravo ne dobijaju ništa od toga i još uvek se oslanjaju na drvo i druge tradicionalne izvore energije."

O tome kakav bi bio uticaj na urođeničke zajednice Bornea

"Na Borneu se nalazi više od 200 jedinstvenih urođeničkih zajednica. Oni govore međusobno nerazumljive jezike i imaju neverovatno različite tradicije i običaje. I većina njih živi na sredini ostrva gde se podižu ove brane. Tako da sada imamo više od 10.000 ljudi koji su raseljeni zbog već postojećih brana i sledeća brana koju žele da podignu će raseliti više od 20.000 urođenika."

O vladinoj kompenzaciji

"Njima je data mala suma novca. Znači ono što se dešava je da su seljanima oduzete zajednice u kojima su imali pristup svojim tradicionalnim izvorima sredstava za život — znači mesta gde imaju zemlju koju mogu da obrađuju, gde imaju reke u kojima mogu da love ribu, gde imaju šumu u kojoj mogu da love — što je u velikoj meri način na koji su se održavali generacijama i generacijama. Ono što se dešava je to da im daju u proseku, do sada je to bilo oko 3.000 američkih dolara — i daju im par hektara zemlje, za koju im je tobože rečeno da će moći da je obrađuju. Ali mi smo otkrili da je neka od te zemlje koja je data zajednicama toliko stenovita da ju je prosto nemoguće obrađivati, ili već ima na sebi plantaže uljanih palmi, i da je taženo od njh da na plantažama uljanih palmi napoličare za veće kompanije koje se bave proizvodnjom palminog ulja — ništa od toga ne dovodi do dugoročno održivog izvora sredstava za život, a kamoli do poboljšanja kvaliteta života tih zajednica."

O tome zašto bi trebalo da nas bude briga

"Ja pozivam ljude da razmisle o neverovatnoj međupovezanosti naše planete. Činjenica da su tropske šume Bornea fundamentalni deo naše borbe protiv klimatskih promena. Ja takođe pozivam ljude da razmisle o pitanjima temeljnih ljudskih prava koja su ugrožena. Da li želimo da živimo u svetu u kom su zajednice isteruju sa svoje zemlje, bivaju primorane na siromaštvo, da bi se napravio izvor energije koji će biti neodrživ i koji će voditi povećanim klimatskim promenama, i takođe da razmisle od neverovatnom biodiverzitetu koji će biti izgubljen. Na Borneu se nalazi više od 200 endemskih vrsta — i to samo sisara — uključujući životinje sa kojima su ljudi stvarno povezasni, poput orangutana."

Izvor: 

Povezano