Čačak prvi grad u Srbiji bez GMO

Čačak se takodje Deklaracijom obavezao da će preduzeti sve mere, kao što su stručna predavanja i drugi programi obrazovanja za poljoprivrednike kako se ne bi odluČili za nelegalno uzgajanje i promet GMO i proizvoda od GMO.

Čačak traži od svih drzavnih organa i svih političkih stranka i pokreta da se zalažu za doslednu primenu Zakona o GMO i da se onemogući nedozvoljeno gajanje i promet GMO i moguće štetne posledice od takvih prozivoda na zdravlje ljudi i zagadjvanaje prirode u Srbiji. Čačak očekuje od RTS-a i drugih medija da redovno informišu javnost o primeni Zakona o GMO i rezultatima istraživanja u svetu o štetenim posledicama upotrebe prozivoda od GMO.

Grad Čačak je pozvao sve gradove i opštine u Srbiji da podržu i usvoje ovakvu Deklaraciju. Deklaracija se završava porukom "Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez GMO".

Ševarlić je u obraćanju odbornicima istakao da je u Srbiji 2009. godine donet Zakon koji važi za jedan od restriktivnijih zakona u svetu kojim se zabranjuje upotreba i promet GMO, ali da postoji opasnost da taj Zakon bude izmenjen, jer za to postoje veliki pritisci moćnih svetskih zemalja, što bi, prema njegovoj oceni, bilo veoma korisno za strane kompanije , ali štetno po poljoprivredu i privredu Srbije, kao i zdravlje ljudi.

"Srbija bi, ukoliko izmeni Zakon o GMO i dozvoli njihov promet i uzgoj, godišnje direktno gubila najmanje 500 miliona evra. Za nabavku semena kukuruza Srbija koja ima 1,2 miliona hektara, morala bi da izdvaja trajno i svake godine oko 100 miliona evra, a za nabavku semena soje, koja se seje na oko 200.000 hektara, oko 20 miliona evra godišnje", rekao je Ševarlić.

On je dodao da bi gubitak u srpskoj privredi bio veliki i u razlici u ceni koja može da se ostvari sa sadašnjom konvencionalnom proizvodnjom i one koja može da se dobije na berzi za GMO proizvode.

"Trenutna cena konvencionalno proizvedene soje na berzi je 550 evra po toni, a GM soje 460 evra po toni i to Čini razliku od 90 evra po toni, a sa godišnjom proizvodnjom na 200.000 hektara i prinosom od tri tone soje po hektaru, Srbija bi u zavisnosti od opredeljenja šta će da gaji, gubila ili dobijala 54 miliona evra", rekao je Ševarlić.

Prema njegovoj oceni, Srbija ne može da bude konkurent u proizvodnji hrane na bazi genetski modifikovanih biljaka i životinja, ali može da bude prepoznatljiva jedino po organskoj poljopriovrednoj proizvodnji.

On je istakao da sva istraživanja u različitim svetskim laboratrorijama ukazuju da postoje evidentne štetne posledice po zdravlje korisnika GMO.

Izvor: Ozon press