NATO bombe uzrok porasta obolelih od raka

To bi bilo za 3.000 više obolelih, i za 1.000 do 2.000 više umrlih nego što je, prema poslednjim podacima, zvanično evidentirano 2010. Profesor Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, za ovu zastrašujuću "prognozu" optužuje radioaktivnu municiju, kojom je tokom bombardovanja 1999. godine zasuta Srbija.

"Projekcije su užasne čak i ako učestalost tzv. solidnih tumora nastavi da raste godišnje, kao i dosad, za dva odsto, a kamoli ako se, što je mnogo verovatnije, bude povećavala", kaže Čikarić. "Eksploziju malignih tumora, nažalost, tek možemo da očekujemo, zato što je radioaktivni materijal ostao na našim prostorima. Oko 15 tona osiromašenog uranijuma, kao i plutonijum bačen na Srbiju, delovalo je, deluje, i delovaće naredne četiri i po milijarde godina".

Njegove pogubne posledice po zdravlje ljudi, tvrdi Čikarić, već se očitavaju i kroz statistiku o broju obolelih i umrlih od raka. Od 2001. do 2010. godine broj novih slučajeva karcinoma povećan je za 20 odsto, a smrtnost od raka za 25 odsto.

"Leukemije i limfomi, koji čine pet odsto svih tumora, u drastičnom su povećanju. Od 2001. do 2010. godine njihova učestalost je povećana za 110 odsto, a smrtnost od ovih bolesti čak za 118 odsto. To znači da godišnje beležimo porast obolevanja od leukemija i limfoma za 11 odsto, a porast mortaliteta za 12 odsto. Njihova ekspanzija je počela 2006. godine, znači sedam i po godina posle bombardovanja, a porast obolevanja se i dalje beleži. Do ovih podataka nismo došli napamet, već na osnovu ozbiljnog istraživanja na uzorku od 5,5 miliona stanovnika centralne Srbije".

Poklapanje porasta obolevanja, prvo od leukemija i limfoma, a kasnije i od solidnih tumora, sa latentnim periodom posle bombardovanja, za Čikarića je siguran znak da se 1999. godine dogodilo nešto što je zagadilo životni prostor.

Prema oceni američke Agencije za toksične supstance i registar oboljenja, radioaktivnost utiče na zdravlje ako se unese kroz jelo ili piće, ili se udahne ili uđe u organizam preko kože. Američko Ministarstvo odbrane, međutim, [beskrupulozno laže i] tvrdi da se rak kod ljudi ne može povezati sa izloženošću bilo prirodnom, bilo osiromašenom uranijumu. U [propagandističkoj] dokumentaciji o osiromašenom uranijumu navodi se da "neki oblici uranijuma mogu izazvati oštećenje bubrega. Kod jednog broja ljudi razvili su se simptomi bubrežnog oboljenja nakon unošenja velike doze uranijuma, ali to nije nađeno kod vojnika koji su najviše bili izloženi osiromašenom uranijumu [pogledajte dokumentarni film "Više od izdaje" i uverite se šta se desilo sa veteranim zalivskog rata]. Radiološka opasnost od uranijuma je generalno manje zabrinjavajuća [upravo je suprotno, poslušajte profesora Kristofera Bazbija] jer i prirodni i osiromašeni uranijum (koji je 40 odsto manje radioaktivan od prirodnog) slabo su radioaktivni."[Ovo može da napiše samo ili apsolutna (novinarska) neznalica ili propagandistički manipulator koji je na platnom spisku vojno-industrijskog kompleksa SAD! Najpre, nema ničeg neprirodnog u tzv. osiromašenom uranijumu niti je on "siromašan" zato što je neko odstranio određeni procenat radioaktivnosti iz njega pa ga na taj način učino manje radioaktivnim i samim tim - što je nonsens svoje vrste - manje opasnim! Takozvani osiromašeni uranijum, odnosno izotop U-238, u prirodnoj rudi uranijuma čini čak 99.2745% (sa vremenom poluraspada 4.468 milijardi godina), dok tzv. obogaćeni uranijum, tj. izotop U-235 čini svega 0.72%! Za potrebe stvaranja atomske bombe i njenog nusprodukta - industrije koja se bavi proizvodnjom najskuplje i najprljavije električne energije, neophodan je U-235 u minimalnoj koncentraciji od 50% (za bombu), odnosno 3% (za nuklearni reaktor). Zato se povećanjem koncentracije ovog izotopa, odnosno obogaćivanjem, stvaraju preduslovi za kreiranje nekog od instrumenata masovnog uništenja čije funkcionisanje počiva na (ne)kontrolisanoj nuklearnoj reakciji, bilo da se radi o nuklearnim elektranama ili pak atomskim bombama.]

Ipak, istraživanja na životinjama pokazuju da izloženost može da izazove leukemiju i neurološke probleme, kao i da utiče na reproduktivnu funkciju. Osim toga, dokazano je da se javljaju najrazličitije posledice na zdravlje glodara, od raka pluća i oštećenja koštane formacije do krvarenja, teškog zarastanja rana, mučnina, nadutosti…

Tokom 78 dana bombardovanja, nad teritorijom tadašnje SR Jugoslavije lansirano je oko 420.000 projektila težine 22.000 tona. Bačeno je, prema podacima NATO-a, 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom na 112 lokacija, najviše na Kosovu i Metohiji.

Izvor: 021.rs