Kontrapunkt

Democracy Now! razgovara sa Lori Valak (Lori Wallach), direktorkom „Public Citizen's Global Trade Watch-a“ i autorkom novog izveštaja, „NAFTA u 20.“

EJMI GUDMAN: Vraćamo se na 20. godišnjicu Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade, koji je stupio na snagu 1. januara 1944. Potpis kojim je ozakonjen ovaj ogromni trgovinski pakt stavio je predsednik Klinton dok je obećavao da će to dovesti do povrćanja plata, kreiranja radnih mesta pa čak i poboljšati standarde zaštite životne sredine i zdravlja. Evo predsednika Klintona kako u decembru 1993. govori dok potpisuje ovaj istorijski pakt.

PREDSEDNIK BIL KLINTON (Bill Clinton): Ja verujem da smo doneli ispravnu odluku koja će nam dozvoliti da kreiramo ekonomski poredak u svetu koji će promovisati više rasta, više jednakosti, bolje očuvanje životne sredine i veću mogućnost za mir u svetu. Mi smo na rubu globalne ekonomske ekspanzije koja je podstaknuta činjenicom da su Sjednjene Države, u ovom kritičnom trenutku, odlučile da ćemo se takmičiti, da se nećemo povući. Za nekoliko trenutaka, ja ću potpisati Zakon o severnoameričkoj slobodnoj trgovini. NAFTA će srušiti trgovinske barijere između naše tri nacije. Ona će stvoriti najveću trgvinsku zonu na svetu i kreirati 200.000 radnih mesta u ovoj zemlji i to samo do 1995. Dopunski sporazumi koji se tiču životne sredine i rada koje je inicirala naša administracija učiniće ovaj sporazum snagom društvenog progresa kao i ekonomskog rasta.

EJMI GUDMAN: Pa, 20 godina nakon što je NAFTA stupila na snagu, nije ispunila mnoga obećanja koja su dali Klinton i drugi. Hiljade radnih mesta u SAD su nestala dok su kompanije tražile jeftinu radnu snagu u Meksiku. U međuvremenu, NAFTA je generisala još više siromaštva u Meksiku, primoravši milione građana da migriraju u Sjedinjene Države u potrazi za poslom.

Pa, jedna grupa koja je dosta toga predvidela bio je urođenički narod meksičke države Čjapas. Istog dana kada je NAFTA stupila na snagu, 1. januara 1994, oni su se pridružili Zapatističkoj armiji nacionalnog oslobođenja, ili EZLN, u objavi rata meksičkoj vladi, rekavši da je NAFTA značila smrt za urođeničke narode. Oni su zauzeli pet ključnih gradova u Čjapasu, sa potpuno naoružanim ženama i muškarcima. Ustanak je bio šok, čak i za one koji su godinama radili u istim onim zajednicama u kojima se pobunjenička vojska tajno organizovala. Ovo je zapatistički komandante Taho (Tacho) koji objašnjava ustanak u insertu iz dokumentarca iz 1999, Zapatista, u produkciji „Big Noise Films“.

KOMANDANTE INSURHENTE TAHO: [prevedeno] Bilo je rano jutro 1. januara 1994. kad smo se pojavili, zbog uslova i situacije u kojoj živimo u tim planinama. Mi nismo uzeli oružje da bismo dobili političke položaje ili vlast ili neka druga važna mesta. Mi smo se digli na oružje zato što nećemo da umremo zaboravljeni, da bi ljudi čuli naše zahteve i da ne zaborave da su u ovom kraju Meksika živeli mnogi urođenički narodi koji su godinama bili napušteni.

EJMI GUDMAN: Da saznamo nešto više o tome, sa nama su dva gosta. U Vašingtonu, D. C, Lori Valak (Lori Wallach) je direktorka „Public Citizen’s Global Trade Watch-a“. Oni su napisali novi izveštaj koji se zove „NAFTA u 20.“. Za trenutak, otićićemo u Meksiko.

Lori, recite nam nešto o NAFTA-i, 20 godina kasnije.

LORI VALAK: Pa, ne samo da se nisu obistinila obećanja koja su dali njeni zagovornici, već se u većini slučajeva desilo upravo suprotno. Na primer, dok sam slušala predsednika Klintona ključala mi je krv, zato što ni u jednog godini važenja NAFTA-e nije kreirano 200.000 radnih mesta. Ustvari, sada nakon 20 godina, jedan milion neto radnih mesta u SAD su izgubljena u rastućem trgovinskom deficitu sa Meksikom i Kanadom pod NAFTA-om, i postoji spisak sa eksplicitnih 400.000 sa Kanadom, 845.000 ukupno izgubljenih radnih mesta zbog NAFTA-e, određenih radnika koji su certifikovani u okviru jednog uskog programa koji se zove „Pomoć u trgovinskom prilagođavanju“ (Trade Adjustment Assistance) za koji je vrlo teško kvalifikovati se.

I sa te strane, ako želite da vidite prave efekte NAFTA-e u vašoj zajednici, možete da odete na naš sajt, TradeWatch.org, pogledajte na „Trade Data Center“. Možete da unesete svoj poštanski broj, i iskočiće lista kompanija. Mnoge od njih su bile kompanije koje su otvoreno rekle tokom debate o NAFTA-i, „Kongrese, ako usvojiš NAFTA-u, mi ćemo kreirati X radnih mesta u zajednici Y“. I vi zapravo možete da potražite kompaniju po imenu i da vidite kako u to vreme „Caterpillar“, „GE“, „Chrysler“ obećavaju radna mesta, a kako ih u stvarnosti 'ofšoruju', koristeći NAFTA-ine protekcije za investitore. Dakle, jedino mesto u SAD gde je došlo do rasta izvoza bio je damping subvencionisanog kukuruza.

Više od 1,5 miliona kampesinosa u Meksiku je raseljeno. Kao što narod zna, očajnička imigracija iz Meksika se povećala nakon NAFTA-inog uništavanja – udvostručena je u godinama nakon NAFTA-e. U međuvremenu, u korporativnim tribunalima, više od 365.000 – oprostite, 365 miliona dolara je isplaćeno korporacijama koje napadaju zakone o zaštiti životne sredine i zdravlja. Tako da čak nije došlo ni do ekoloških poboljšanja. Siromaštvo je u porastu u Meksiku, u SAD raste ofšorovanje poslova, i takav je učinak u čitavoj ekonomiji. Znači ako niste bili jedan od ljudi koji su ostali bez posla zbog NAFTA-e, posledica toga da imate tih milion raseljenih ljudi koji su imali poslove sa većim platama koji su se takmičili za poslove u uslužnom sektoru u SAD koji nisu bili podložni ofšorovanju. Tako da vladini podaci pokazuju da kada neko izgubi svoj posao zbog ofšorovanja, u proseku, on je izgubio 20 procenata svog prihoda i onda se priključio grupi ljudi koji traže poslove koji se ne mogu ofšorovati. Tako da čak i u onim sektorima koji rastu u uslužnom sektoru, plate su ostale iste ili su u padu, što je ključni činilac ove rastuće dohodovne nejednakosti.

To je realnost 20 godina NAFTA-e. Ali uprkos tome, sada Obamina administracija pokušava da napravi NAFTA-u na steroidima, Transpacifičko partnerstvo (TPP), koje je, s obzirom na ostvarene rezultate, užasno – može se zaustaviti, ali se očekuje.

EJMI GUDMAN: Recite nam nešto o tome kako je NAFTA usvojena. Mislim, u tom periodu, predsednik Klinton se zaklinjao da će to proći po svaku cenu, i upravo to je i uradio. Bilo je to izuzetno kontroverzno, sve do poslednjeg trenutka. Kako su kongresmeni ... kako je izvršen pritisak na kongres?

LORI VALAK: U suštini, postojala je kombinacija nekoliko faktora. Ti trgovinski sporazumi, kao što su TPP, NAFTA pre 20 godina, su korporativne božićne jelke. Ovo je „zakon“ koji obožava svaki korporativni interes. On podiže cene lekova sa produženjem patenata velikih farmaceutskih kompanija. „Big Content“ ga obožava zato što su to pravila o zaštiti autorskih prava koja su slična SOPA-i. Hemijske i farmaceutske kompanije ga vole zato što imaju prava da ne budu regulisani i kontrolisani. Naftne i gasne kompanije ga obožavaju zato što im daje apsolutna prava na prirodne resurse. Kompanije koje hronično ofšoruju poslove ga obožavaju zato što im daje nove investitorske protekcije za oforovanje. Tako da su svi oni lobirali kongres, stisli su kongres.

Ali na kraju, razlog za usvajanje NAFTA-e je bio ubrzani postupak (Fast Track), tajanstvena procedura iz Niksonove (Nixon) ere koja dopušta izvršnoj vlasti da piše zakone, nafilovane raznoraznim poslasticama koje nemaju veze sa trgovinskim sporazumom, za kupovinu glasova u kongresu, specijalim dilovima. I onda kad to prođe kroz kongres bez dozvole za podnošenje bilo kakvih amandmana, vrlo brzo, glasanjem da-ili-ne. Pa, ako vam se ne sviđa TPP, ako ne volite ono što je učinilo 20 godina NAFTA-e, sadašnja misija je postarati se da više nikada ne dođe do ovakve zakonodavne jurnjave niz bob stazu po ubrzanom postupku, zato što se time dobija mehanizam da se nešto što je toliko gnusno poput ovakvih sporazuma na brzinu progura kroz kongres, čak iako je, kao što si, Ejmi, ti rekla, postojalo ogromno protivljenje javnosti, koje je, uzgred, protivljenje američke javnosti NAFTA-i je samo bivalo veće, jače i raznovrsnije. Većina demokrata, republikanaca i nezavisnih se protive NAFTA-i. Ali idemo Jovo nanovo sa TPP-om.

EJMI GUDMAN: Predsednik Obama je rekao da želi da potpiše TPP po ubrzanoj proceduri. Objasnite šta to znači.

LORI VALAK: Pa, ubrzana procedura, to je mehanizam koji je zakuvao Nikson '70-ih gde se kongres odriče svojih ustavnih ovlašćenja. Pa, u ubrzanoj proceduri, ukoliko bude usvojena, kongres će zapravo odustati od svoje mogućnosti da kontroliše sadržaj trgovinskog sporazuma i da kontroliše ono što će se naći u zakonu koji će doći pred kongres. Pa, ako bude ubrzane procedure, recimo, za TPP, predsednik Obama će potpisati sporazum pre nego što kongres glasa, bez obzira na to šta će sadržati i da li ili ne zadovoljava ono što je kongres rekao da bi trebalo da bude u njemu – i kongres SAD, po ustavu, ima isključivu vlast nad trgovinom; uprkos tome, on je delegira na drugoga – predsednik će biti u stanju da ga potpiše pre nego što se glasa o njemu i da ga na brzinu protera kroz kongres, zakon koji je napisala izvršna vlast, na koji kongresni komitet ne može da uloži amandmane, koji je napakovan sa još ko zna kojim stvarima koje ne biste želeli da prođu kroz kongres, glasanjem da-ili-ne u predstavničkom domu 60 dana nakon podnošenja, 90 dana u senatu, nikakvi amandmani nisu dozvoljeni, rasprava je ograničena. To je bukvalno kao trka niz zakonodavnu bob stazu.

I on prenosi sve moći kongresa da ostvaruje kontrolu i ravnotežu u odnosu na izvršnu vlast, koristeći „trgovinske pregovore“ da preprave velike delove zakona SAD koji nemaju veze sa trgovinom. E sad, o čemu se radi. Toliko je postala nepopularna, ubrzana procedura, kod demokrata i republikanaca, da je u poslednjih 18 godina od NAFTA-e i Svetske trgovinske organizacije, na snazi bila svega pet godina. Pa Obama, kad je bio kandidat, rekao je da će je zameniti – demokratskijim, otvorenim načinom ostvarivanja trgovinskih sporazuma. Pa, u suštini, trgovinski sporazum bi mogao da prođe – ukoliko je dobar, ne bi vam trebala ova vanredna, grozna procedura. Samo lošim trgovinskim sporazumima treba ubrzana procedura. Ali sada on traži od kongresa da mu zapravo delegiraju ta svoja posebna ovlašćenja, i, iskreno, da odustanu od svoje mogućnosti da predstavljaju nas i naše interese.

I to će biti nokdaun, povuci-potegni trgovinska borba koja će početi naredne nedelje. Zakonski predlog za uspostavljanje ubrzane procedure će biti podnet. Kongres će morati aktivno da preda svoja ovlašćenja. Pa, ako vam to ne zvuči kao dobra ideja, postarajte ste da vaš član u domu predstavnika, bilo demokrata ili republikanac... 151 demokrata, 27 republikanaca su već rekli: „Basta! Nema više ubrzanog postupka“. Ako većina kaže ne, mi nećemo imati brzinsko proguravanje ovih loših trgovinskih sporazuma. I za više detalja o istoriji ubrzanog postupka, možete da odete na TradeWatch.org, naš vebsajt. I imeđu ostalog, ja imam novu knjigu o istoriji ubrzanog postupka i koji je bolji način za sprovođenje trgovinske politike.