Analiza ruskih izbora

POL DŽEJ, glavni urednik, TRNN: Dobro došli u „The Real News Network“. Ja sam Pol Džej.

U Rusiji, Vladimir Putin će biti predsednik narednih šest godina. Danas je više hiljada ljudi izašlo na ulice da protestuje, ali čini se da protest nije bio onoliki koliki je očekivan. No, šta je sledeće?

Sa nama je Aleksandar Buzgalin sa kojim ćemo razgovarati o situaciji u Rusiji. On je profesor političke ekonomije na Državnom univerzitetu u Moskvi. On je takođe urednik nezavisnog magazina Alternative i koordinaror ruskog društvenog pokreta Alternative. On se trenutno nalazi u Moskvi. Hvala što ste se odazvali pozivu, Aleksandre.

ALEKSANDAR BUZGALIN: Hvala vam što ste me pozvali. Hvala, Pol, na pruženoj prilici da razgovaram sa vama.

DŽEJ: Dakle sinoć se okupilo oko 100.000 ljudi koji su, izgleda, došli da podrže Putina dok je sa suzama u očima držao govor, kako je to prikazano. Danas su organizovani protesti opozicije, možda ne toliko veliki kao što se očekivalo. Šta se desilo danas?

BUZGALIN: Pa večeras na trgu Puškinskaja, odmah pored kuće iz koje vam se obraćam, bilo je oko 15.000 učesnika mitinga, što je manje nego pre. Kao što ste spomenuli, u februaru i decembru, bilo je i do 100.000 učesnika protestnih mitinga za stvarno demokratske, stvarno čiste, transparentne izbore. I ja mislim da je većina razumela da izbori nisu bili čisti i pošteni. Ali u svakom slučaju, Putin je pobedio, i čak i prema nezavisnim procenama, on je mogao da pobedi u prvom krugu glasanja. I ključno pitanje je zašto.

DŽEJ: Da. Ja mislim da čak i ako uzmete u obzir cifre koje ti ljudi predlažu, da on nije stvarno prešao prag od 50%, čini se da nema puno sumnje u to da bi u slučaju drugog kruga, on pobedio. Ali čitav proces je kritikovan od samog početka, ne samo zbog brojanja glasova. Da li sam u pravu?

BUZGALIN: Da, tako je. I pre izbora, tokom izborne kamapanje, različiti kandidati su imali apsolutno nejednake mogućnosti. Sudeći po nezavisnim procenama, Putin je imao približno 60, 70 procenata vremena u glavnim masovnim medijima, posebno na TV, a za rusku provinciju, za starije ljudi, TV je glavni izvor informisanja. Internet je za intelektualne elite, studente, ali ne za većinu običnih Rusa koji žive u manjim gradovima, selima, itd. Zbog toga su [mogućnosti] bile apsolutno nejednake.

Drugo, opozicija je takođe napravila neke greške, i one su bile delom objektivne, delom subjektivne prirode. Na mitinzima, na kojima je većina protestovla protiv prljavog modela ponašanja naših zvaničnika, prljavog modela parlamentarnih izbora koji su održani u decembru, lideri nisu bili po ukusu većine. Bili su to predstavnici ne sasvim, ali uglavnom iz takozvane libarlne—ekstremno desne liberalne elite, koji su imali veze sa 1990-ima, sa Jeljcinovom i Gajdarovom epohom užasne recesije i ogromnih disproporcija, ogromnih kontradikcija. Zbog toga su se mnogi ljudi jednostavno bojali da umesto Putina, zahvaljujući pobedi opozicije možemo dobiti još goru osobu od samog Putina.

DŽEJ: Da, mislim da je to — to je veoma važno istaći, da su kandidati kojima je zapravo bilo dopušteno da se kandiduju protiv Putina, oni nisu predstavljali bog zna kakvu alternativu. Ja sam video da je Komunistička partija, jedna od njihovih platformi je, izgleda, da u pasošima budu etnički žigovi. Mislim, ako je to tačno, to je otvoreno rasistički.

BUZGALIN: Pa što se tiče opozicije, neophodno je nešto reći i navesti određene detalje. Drugo mesto, kao što znate, osvojio je Zjuganov, lider Komunističke partije Ruske federacije, on je dobio 17 procenata. I to je manje od parlamentarnih izbora. Zašto? Delimično zato što je sam Zjuganov izrazito staromodni lider, poput sovjetskog birokrate. Drugo, on je održao mnogo govora u korist ruskog nacionalizma, čak i ruske crkve, itd.

Zatim, takođe je važno razumeti da ljudi žele nešto novo i inteligentno, posebno mlada generacija, mlađa generacija. I to, to je jedan od razloga zašto je Zjuganov dobio manje glasova nego pre.

Sa druge strane, neophodno je razumeti da Komunistička partija nije imala loš ekonomski i politički program. To je nešto kao leva socijal demokratija sa birokratskijim sloganima i manjom ulogom civilnog društva. Ali takođe i sa besplatnim obrazovanjem, besplatnom zdravstvenom zaštitom, nacionalizacijom prirodnih resursa. I to je ekstremno važno za Rusiju. Progresivni porez na prihod. Veliki — relativno veliki minimalac. I tako dalje. Tako da to nije loš program. Ali problem je u tome što niko ne veruje Zjuganovu, koji je u opoziciji nepunih 20 godina i ništa nije uradio.

Sa druge strane, Putin takođe nije tako jednostavan. Neposredno pred izbore, on je objavio neke članke koje je uzeo — ili je možda još bolje reći da je ukrao socijalne slogane od opozicije. On je počeo da priča u korist radničke klase, kao u sovjetsko doba. On je rekao da će njegova vlada, njegovi — svi zvaničnici će povećati platu nastavnicima za minimum 15 posto, ali je onda dodao – tokom narednih šest godina. Tako da od toga neće biti ništa zbog inflacije, naravno. I mnogo takvih socijalnih — ili bolje reći populističkih slogana. Takođe, on je govorio u prilog vojsci, u prilog jake Rusije. Tako da je stvorio divnu sliku da će on ostvariti sve što je Zjuganov, komunistički lider, itd želeo da uradi. Naravno da to nije istina. Naravno da će on nastaviti sa politikom koja je dovela Rusiju u krizu, veoma duboku ekonomsku krizu, sa vrlo malim očekivanim trajanejm životnog veka, sa još manjim prihodima, sa parazitskim tipom ekonomije zasnovane na eksploataciji prirodnih resursa, i tako dalje.

Ali za većinu stoji znak pitanja, veliki problem, zato što je TV, i ne samo TV, čak i internet, prikazao da opoziciju predvode ekstremno desni liberalni lideri poput Nemcova i drugih osoba, koje su bile korumpirani špekulanti za vreme Jeljcina, koji su bili vrhovni zvaničnici u Jeljcinovo vreme. I svako zna da to nije bilo bolje od Putina — ili je u određenim apektima bilo čak i gore od Putina. I to je jedan od razloga zašto sada imamo puno ljudi koji se jednostavno boje da glasaju protiv Putina, posebno starije generacije. Ja sam čuo od mnogih ljudi da se oni prosto boje da bi moglo biti gore.

DŽEJ: Dobro. Vi ste napisali članak pre nekoliko nedelja, nakon nekih velikih demonstracija. Mislim da je naslov bio „Narod je govorio“ — ili, mislim da je zapravo bio „Narod ne ćuti“. Ali šta je sledeće? Dakle, ako izborna opozicija nije bila bog zna kakva opozicija Putinu, u smislu masovnog pokreta i tih velikih protesta, kakvi lideri tamo nastaju? Postoji li alternativa?

BUZGALIN: Pa iz druge tačke gledišta, nisam — Izvinjavam se zbog mog lošeg ruskog engleskog. Bolje je reći da imamo pozitivnije rezultate od svih tih izbora. To, svakako, nije Putinova pobeda, već pozitivan je rezultat pojavljivanje nekih pravih elemenata protesta kod običnih ljudi — intelektualci, studenti, ostariji ljudi — i ne samo u Moskvi, već i u ruskim gradovima, na periferiji, u mnogim regionima. I to je preporod društvenog pokreta, preporod protesta, preporod političke svesti. To je najvažniji i vrlo pozitivni rezultat ove zime. I ja se nadam da ćemo ubuduće imati sve više i više socijalnih slogana, sve više i više dominacije društvenih pokreta i NVO-a, i sve manju ulogu političkih lidera, posebno staromodnih lidera Jeljcinovog tipa.

DŽEJ: Mnogi protestni pokreti i mnoge borbe koje su vođene, rečeno nam je, tiču se borbe koja se vodi unutar ruske elite oko njenog stava prema Zapadu, njenog stava prema STO, domaćoj proizvodnji naspram resursnih sektora, i prosto unutrašnje borbe među milijarderima. Recite nam nešto o tome oko čega se vodi borba ili koje su kontradikcije unutar ruske elite.

BUZGALIN: Što se tiče elite, tu imamo čudan tip kontradikcije, zato što sada postoji veštački izbor. Možda ste razumeli da je drugi kandidat, Prohorov, milijarder koji ima milijarde i milijarde dolara, ne rublji – on ima pola biliona rublji, to je užasno velika količina novca za Rusiju. Ta osoba je predložila ekstremno desničarsku ekonomsku i socijalnu politiku. Prethodno, on je čak predložio 60-časovnu radnu nedelju. Znači radi se o stvarno užasnoj osobi, ali mladoj, enegičnoj. I on pokušava da pokaže da je on predstavnik takozvane kreativne klase. To zaista nije kreativna klasa. To je reprezentacija ruskih milionera i milijardera, takozvani nouveau riche, koji su paraziti na telu ruskih prirodnih resursa, finansijskih spekulacija, itd. Ali dobar deo takozvane elitne inteligencije i veliki deo kvazi srednje klase... Znate, u Rusiji, srednja klasa podrazumeva one čiji je životni standard poput Zapadne srednje klase. I to je samo 15, maksimalno 20 procenata ruskog stanovništva. Tako da je veliki deo ove kvazi elite odlučio da podrži Prohorova.

I sada imamo veštačku igru. Ko je bolji? Putin, koji podržava jedan deo oligarha i biznisa, koji je etatističkiji, birokratskiji? Ili drugi, delom liberalan, deo koji je više pro-tržišno nastrojen, takoreći? Po mom mišljenju, ne valjaju ni jedan ni drugi.

DŽEJ: To zvuči kao američka politika. Nastavite.

BUZGALIN: Da, tako je. Ali u Americi vi ste imali manje više snažne (u poređenju sa Rusijom) socijalne programe i malo progresivniji porez na prihod, a u Rusiji je to apsolutno ravna kriva: određeni procenat mora da plati svako — izuzetno siromašni učitelj na selu i oligarh sa milijardama dolara. Tako da je to veoma čudna situacija. Ali pravu opoziciju je predstavljala — malo ju je predstavljala Komunistička partija Rusije, koja je dobila sveukupno više od 20 procenata zvanično, više od 25 procenata realno, ili možda još i više, možda 30 procenata realno, oni su pokušavali da pokažu da su nam potrebne društvene alternative. Ali oni nisu stvarno demokratski, oni nisu ni stvarno internacionalistički nastrojeni, i oni su iznutra vrlo staromodne birokrate. Zato im niko ne veruje.

I ako budemo imali, nekada, ne lidera već pravu mrežu, društveno orijentisanu demokratsku mrežu, možemo imati prave krupne promene u našem ekonomskom i socijalnom životu. Ali za to, mi moramo da radimo, i to da radimo naporno, i u saradnji sa našim prijateljima, drugovima, kolegama iz mnogih zemalja, i na Istoku i na Zapadu, zato što je solidarnost za Rusiju jako važna. U Rusiji mi imamo jako čudnu sliku da su svi u Sjedinjenim Državama i NATO zemljama neprijatelji Rusije — veštački stvorenu sliku, delimično eksploatisanu od strane Putina, ali takođe i od strane takozvane leve opozicije. I to je užasno. I iz moje tačke gledišta, jako je važno ako vi kolege, prijatelji, drugovi na Zapadu, u Sjedinjenim Državama, budete govorili ne samo o korumpiranoj Rusiji, ne samo o opasnoj Rusiji, ne samo o nacionalističkoj Rusiji, već o korumpiranim ruskim zvaničnicima, opasnoj ruskom međunarodnoj politici koju predvodi predsednik i njegov tim, vrlo negativnim ekonomskim i socijalnim rezultatima politike naših lidera, ali ne o Rusima. To nije prosta greška. Mi grešimo kada govorimo o građanima SAD ili NATO zemalja kao mogućem neprijatelju Rusije. Ali molim vas ne ponavljajte naše greške. Za nas je to ekstremno važno.

DŽEJ: Puno vam hvala što ste bili sa nama, Aleksandre.

BUZGALIN: Hvala vama na ukazanoj prilici da govorim sa vama. To nam je veoma važno, zaista. Hvala vam.