„Bilo je vreme da se uradi nešto više od protesta“: Provalnici iz 1971. koji su razotkrili COINTELPRO otkrili svoje identitete
Kontra TV Amy Goodman, Nermeen Shaikh, John Raines, Keith Forsyth, David Kairys, Betty MedsgerDanas su sa nama njih troje – Džon Reins (John Raines), Boni Reins (Bonnie Raines) i Kit Forsajt (Keith Forsyth); njihov advokat, Dejvid Kajris (David Kairys); i Beti Medsger (Betty Medsger), bivša novinarka Vašington Posta koja je 1971. prva objavila priču o ukradenim dokumentima FBI i sada je objavila identitete provalnika u svojoj novoj knjizi, „The Burglary: The Discovery of J. Edgar Hoover’s Secret FBI“.
NERMIN ŠEIK (Nermeen Shaikh): Danas ćemo preostali deo emisije provesti u rasplitanju jedne od velikih misterija iz doba rata u Vijetnamu. 8. marta 1971, grupa od osmoro aktivista, među kojima su bili taksista, direktorka obdaništa i dva profesora, provalili su u kancelariju FBI u Mediji, Pensilvanija, i ukrali sve što su našli od dokumentacije. Aktivisti, koji su se nazvali Građanskom komisijom za istragu FBI-a, ubrzo su počeli da šalju medijima šokantne detalje u vezi sa zloupotrebama od strane FBI. Među dokumentima je bio i onaj u kome se nalazila misteriozna reč „COINTELPRO“.
EJMI GUDMAN (Amy Goodman): Niko od onih koji su učestvovali u provali nikada nije uhvaćen. Njihovi identiteti su ostali tajna sve do ove nedelje. Danas, troje od ljudi koji su provalili u FBI su sa nama, ali najpre bih htela da se osvrnemo na kratki film u produkciji neprofitne novinske organizacije Retro Report za Njujork Tajms. Film se zove „Stealing J. Edgar Hoover’s Secrets“.
NARATOR: To je najveća poljačka za koju nikada niste čuli i jedna od najvažnijih.
HERI RIZONER (Harry Reasoner): Prošlog marta, neko je upao u prostorije FBI-a u Mediji, Pensilvanija, ukrao je nešto arhive i poslao kopije na adresu nekoliko novina.
NARATOR: Ta arhiva će pomoći okončanju tajnih aktivnosti Dž. Edgara Huvera (J. Edgar Hoover) u Federalnom istražnom birou.
DŽON ČANSELOR (John Chancellor): On je naredio svojim agentima ne samo da razotkriju grupe nove levice, nego i da preduzmu akcije protiv njih sa ciljem njihove neutralizacije.
NEIDENTIFIKOVANA OSOBA: Mnogi Amerikanci su prisluškvani, pošta im je otvarana od strane CIA-e i FBI-a.
NARATOR: Provalnici nikada nisu uhvaćeni, i detalji su do sada bili misterija. Nova knjiga, „The Burglary“, otkriva po prvi put ko je to uradio i kako su upotrebili pajser da bi otvorili jednu od najbolje čuvanih i najmračnijih tajni američke istorije.
DŽON REINS: Mi smo bili rani uzbunjivači pre nego što su uzbunjivači postali poznati kao takvi.
NARATOR: Provalnici izlaze iz senke u trenutku kada nova otrkića o tajnim obaveštajnim operacijama navode mnoge ljude da se zapitaju: „Koliko je previše kada je lična privatnost u pitanju?“
U proleće 1970, besneo je rat u Vijetnamu.
DŽON ČANSELOR: Broj amerikanaca ubijenih u borbi u Vijetnamu sada iznosi 40.142.
NARATOR: I kod kuće, žestoko su se sukobljavali antiratni demonstranti i policajci.
BONI REINS: Imala sam osećaj kao da sam u noćnoj mori. Ja sam primila u sebe svu grozotu i užas onoga što se dešavalo, i shvatila samo da sam morala da je kanališem negde.
NARATOR: Boni Reins je radila u obdaništu u Filadelfiji. Njen muž Džon predavao je veronauku na univerzitetu Templ. Oni su bili slika i prilika zlatnog para.
BONI REINS: Naša deca su imala osam, šest i dve godine. Mi smo bili porodični ljudi koji su takođe želeli da imaju još jedan kolosek u svojim životima, a to je politički aktivizam.
NARATOR: Taj aktivizam je privukao pažnju FBI. Njegov direktor, moćni i strašni Dž. Edgar Huver, doživljavao je antiratni pokret, koji se kretao od radikalnih revolucionara do miroljubivih demonstranata, kao pretnju nacionalnoj bezbednosti.
BONI REINS: Na jednom mitingu, nosila sam na ramenima jedno od moje dece, i ne samo da su slikali mene, nego su slikali i nju.
NARATOR: Demonstranti poput Reins su bili sve ubeđeniji da je FBI vodio tajnu kampanju protiv njih, prisluškivao im je telefone i infiltrirao se u antiratne grupe.
DŽON REINS: Mi smo znali da FBI sistematski pokušava da uguši one koji drugačije misle. A drugačije mišljenje je od suštinskog značaja za demokratiju.
NARATOR: Rešen da pronađe dokaz, da FBI prekoračiva ovlašćenja, njegov drug aktivista i profesor fizike na Haverfordu Vilijam Davidon (William Davidon) skovao je plan. On se obratio Rejnsovima i šestoro drugih, uključujući socijalnog radnika, apsolventa i taksistu Kita Forsajta.
KIT FORSAJT: Mi smo se dogovorili da se nađemo na nekom mestu gde možemo da pričamo. I on kaže: „Šta mislite o ideji da provalimo u prostorije FBI?“ I ja ga gledam, i u fazonu sam, „Jel ti to ozbiljno, je li?“ Moje protivljenje ratu je bilo prilično žestoko, i osećao sam da šetanje gore dole niz ulicu sa transparentom jednostavno više nema smisla. I bio sam u fazonu, OK, vreme je... vreme je da to podignemo na viši nivo.
NARATOR: Ekipa je odlučila da provali u malu terensku kancelariju FBI u Mediji, Pensilvanija.
KIT FORSAJT: Pošto sam prevazišao šok razmišljanja o tome kako je ovo najblesavija stvar za koju sam čuo u svom životu, bio sam u fazonu, ovo je sjajna ideja, zato što ako ćemo da iznosimo bilo kakve optužbe, uzećemo njihovu dokumentaciju, potpisanu od strane njihovih ljudi, uključujući Dž. Edgara Huvera, i dati je novinama. Pa da vidimo kako ćete s tim da se raspravljate.
NARATOR: U potkrovlju Reinsovih na trećem spratu, tim je podelio odgovornosti i odredio zadatke. Oni su okačili mape da bi se upoznali sa krajem, isplanirali putanje za beg, i napravili opširne beleške o ulascima i izlascima iz zgrade.
KIT FORSAJT: Ja sam se upisao na dopisni kurs za bravara. To mi je bio posao, da uđemo kroz vrata. Vežbao sam nekoliko puta nedeljno. Nakon mesec dana, budete prilično dobri.
NARATOR: Boni je dodeljen posao da izađe i pokriva kancelariju.
BONI REINS: Ja sam trebala da pozovem kancelariju i ugovorim sastanak kao studentkinja sa Svartmora (Swarthmore) koja radi na istraživanju mogućnosti koje FBI pruža ženama. I oni su mi zakazali sastanak. Ja sam pokušala da se prerušim najbolje što sam mogla, i otišla sam da kažem doviđenja, i pravila sam se da ne znam gde su vrata, i to mi je pružilo priliku da proverim obe sobe i da znam gde se nalaze kabineti sa dokumentima.
NARATOR: Boni je otkrila da nije bilo ni sistema za alarmiranje ni straže. Ona je takođe pronašla druga vrata koja vode unutra.
DŽON REINS: Kad se vratila sa vestima, bili smo uvereni, da, ja mislim da mi možemo da uradimo ovo. Mi smo mogli da izgubimo više od bilo kog drugoga u grupi, zato što smo imali decu.
BONI REINS: Mi smo se suočili sa realnošću da, ako budemo uhapšeni i bude nam suđeno, mi ćemo završiti u zatvoru na jako puno godina. On je morao da napravi neke planove u vezi s tim.
NARATOR: Sa solidnim razumevanjem načina na koji će izvršiti provalu, trebalo je da odluče kada će to učiniti.
DŽON REINS: 8. marta 1971, Frejzer (Frazer) i Ali (Ali) su se borili za prvaka sveta. I mi smo imali osećaj da će to pandurima možda malo odvući pažnju.
NARATOR: Dok je ekipa čekala u obližnjem hotelu, Forsajt je stigao sam do kancelarije.
KIT FORSAJT: Popeo sam se gore, otišao do vrata i jedna od brava je bila cilindrična brava, a ne sa klinovima. I samo što me nije strefila srčka. Poenta je, nisam mogao da obijem tu pravu.
NARATOR: Zamalo što nisu sve otkazali. Ali ta druga vrata koja je primetila Boni dala su im drugu šansu.
KIT FORSAJT: U tom trentuku, znate da ćete morati da improvizujete. Klekao sam na pod, obio bravu za nekih 20 sekundi. Sa druge strane je bila reza. Imao sam sa sobom kraći pajser. Zabio sam ga tamo i istrgao to čudo. U jednom trenutku, čuo sam buku u kancelariji, i bio sam u fazonu: „Da li su unutra i čekaju me?“ Uglavnom, rekoh sebi: „Postoji samo jedan način da saznam: ulazim.“
NARATOR: Zatim, ekipa koja je bila unutra je počela sa pražnjenjem kancelarije noseći poslovna odela i nekoliko putnih torbi. Oni su počistili kabinete sa fajlovima i spustili se niz stepenice do kola i odvezli se neprimećeni. Grupa se ponovo okupila u seoskoj kući sat vožnje daleko i počela sa raspakivanjem.
KIT FORSAJT: Bili smo u fazonu: „Oh, čoveče, ne mogu da verujem da je ovo uspelo.“ Mi smo znali da će tamo biti nečeg dragocenog.
DŽON REINS: Svako od nas osmoro je sortirao fajlove, i odjednom bi se čuo neko od njih: „Oh, pogledajte! Pogledajte ovaj! Pogledajte!“
NARATOR: Nakon nekoliko dugih noći kopanja po dokumentima za koje se činilo da najviše otkrivaju, provalnici su poslali kopije novinarima, uključujući novinarku Vašington Posta Beti Medsger (Betty Bedsger).
BETI MEDSGER: I propratno pismo je bilo od Građanske komisije za istragu FBI-a, i prvi dokument koji sam pročitala bio je o grupi agenata FBI kojima je rečeno da povećaju paranoju u antiratnom pokretu i da kreiraju atmosferu kao da se FBI agent nalazi iza svakog poštanskog sandučeta.
NARATOR: Državni tužilac Džon Mičel (John Mitchell) je zatražio od [Vašington] Posta da ne piše o ukradenim dokumentima, rekavši da bi to moglo da ugrozi živote.
BETI MEDSGER: Državni tužilac je pozvao dva glavna urednika i pokušao da ih ubedi da ne objavljuju.
NARATOR: Ali Post je objavio priču, na naslovonoj strani. Bio je to prvi od nekoliko izveštaja i govorio je o tome kako su agenti preobratili u doušnike lokalnu policiju, poštare i operatere u telefonskim centralama.
BETI MEDSGER: Bilo je vrlo oštrih editorijala koji su tražili istragu FBI-a.
NARATOR: Još jedan ukradeni dokument će se pokazati još eksplozivnijim: usmereni formular sa misterioznom porukom, „COINTELPRO“. Dok su novinari pokušavali da razotkriju njeno značenje, FBI je očajnički pokušavao da pronađe provalnike. Biro je angažovao skoro 200 agenata u istrazi. Huverov najbolji trag je bila studentkinja koja je bila u njihovoj kancelariji.
BONI REINS: Njegova zapovest je bila: „Pronađite tu ženu!“
NARATOR: Agenti su aktivno tragali za Boni, ali bilo je mnogo antiratnih aktivistkinja koji su odgovarali njenom opisu.
DŽON REINS: Mi smo mogli da se sakrijemo među, znate, hiljadama ljudi. Bilo nas je toliko mnogo koji smo bili aktivni.
NARATOR: Dve godine kasnije, novinar NBC-a Karl Stern (Carl Stern) je shavtio značenje te reči, „COINTELPRO“.
DŽON ČENSELOR: Tajne beleške FBI koje su danas objavljene pokazuju da je pokojni Dž. Edgar Huver naredio svenacionalnu kampanju ometanja aktivnosti nove levice a da ništa o tome nije rekao svojim pretpostavljenima.
KARL STERN: Mnoge tehnike su očeigledno bile nelegalne. Korišćene su provale, falsifikovana ucenjivačka pisma i pretnje nasiljem.
NARATOR: FBI je u početku branio svoje postupke.
KLARENS KELI (Clarence Kelley): Vlada je odustala od obavljanja svoje dužnosti, ona nije preduzela mere da zaštiti temelje našeg društva.
NARATOR: Ali biroove tehnike su bile gore i mete dalekosežnije od onoga što su provalnici mogli da zamisle.
DEJVID BRINKLI (David Brinkley): Diplomate, vladini službenici, sportske ličnosti, osobe istaknute u društvu, senatori i kongresmeni.
VALTER KRONKIT (Walter Cronkite): FBI je u jednom trenutku nastojao da uceni pokojnog Martina Lutera Kinga (Martin Luther King) i tako ga natera na samoubistvo.
NEIDENTIFIKOVANA OSOBA: Brakovi su uništeni. Podsticano je nasilje. Mnogi Amerikanci su prisluškivani, i njihova pisma su otvarana od strane CIA i FBI, i njihove poreske prijave su korišćene na nelegalan način.
EJMI GUDMAN: Bio je to duži insert iz „Stealing J. Edgar Hoover’s Secrets“, kratkog filma u produkciji Retro Reporta za Njujork Tajms. Ukoliko želite da pogledate ceo film, posetite RetroReport.org.
Posle pauze, troje aktivista će nam se pridružiti u studiju – Kit Forsajt, Boni i Džon Reins – kao i bivša novinarka Vašington Posta Beti Medsger, koja je 1971. prva objavila priču o ukradenim dokumentima FBI-a. Ove nedelje, ona je otkrila identitete provalnka u svojoj novoj knjizi, „The Burglary: The Discovery of J. Edgar Hoover’s Secret FBI“. Vratićemo se u to vreme i razgovarati o današnjim dešavanjima, takođe. Ovo je Democracy Now! Vratićamo se odmah.
[pauza]
NERMIN ŠEIK: Sa nama u studiju je troje aktivista koji su provalili u kancelariju FBI-a u Mediji, Pensilvanija, 8. marta 1971. Ta provala je dovela do otkrića o tajnom programu FBI-a „COINTELPRO“ koji je na meti imao aktiviste širom zemlje.
Nijedan od provalnika nije uhvaćen. U utorak, njihovi identiteti su otkriveni po prvi put. 1971. Kit Forsajt, Boni Beins i Džon Reins su živeli u Filadelfiji. Forsajt je radio kao taksista. On je odabran da obije bravu FBI-eve kancelarije. Boni i Džon Reins su organizovali mnogo sastanaka za planiranje provale u svojoj kući, u kojoj su odgajali svoje troje dece. Boni, koja je radila kao direktorka obdaništa, pomogla je da se snimi kancelarija FBI-a predstavljajući se kao studentkinja koja bi htela da postane agent FBI. Džon Reins je bio veteran pokreta „Freedom Rides“ i profesor na univerzitetu Templ. On je upotrebio fotokopir mašinu u školi za umnožavanje mnogih ukradenih dokumenata.
EJMI GUDMAN: Sa nama je takođe Beti Medsger, autorka nove knjige, „Burglary: The Discovery of J. Edgar Hoover’s Secret FBI“. Medsger je prvi put izvestila o ukradenim dokumentima dok je radila u Vašington Postu. Ona je otkrila identitete većine provalnika u svojoj novoj knjizi.
Svima vama takođe želimo dobrodošlicu na Democracy Now! Kit, htela bih da počnem od vas. Recite nam nešto o tom vremenu i kako ste odlučili da odete u prostorije FBI-a. Šta vas je podstaklo na to?
KIT FORSAJT: Pa, u to vreme, mi smo upravo, za svega nekoliko godina, prošli kroz neku vrstu vrhunca pokreta za građanska prava, i mnogi od zakona, poput Zakona o glasačkim pravima (Voting Rights Act), su usvojeni par godina pre toga, ali realnost rasne pravde je još uvek bila daleko od potpunog ostvarenja. Bilo je... u tom trenutku je besneo rat u Vijetnamu. I tako, bilo je mnogo, mnogo ljudi koji su radili za promene posebno u tim oblastima.
Moj glavni fokus u to vreme je bio antiratni pokret. Ja sam, znate, proveo što sam mogao više vremena na organizovanju protiv rata, ali ja sam postao vrlo frustriran legalnim protestima – izgledalo je da to ne vodi nigde. Vlada nije slušala. Rat je eskalirao i nije de-eskalirao. I ja mislim da je ono što me je stvarno gurnulo preko ivice bilo, ubrzo nakon invazije na Kambodžu, ubijeno je četvoro studenata u Kent Stejtu i još dvoje je ubijeno u... u Džekson Stejtu (radi o državnih univerzitetima, prim. Prev.). I žao mi je (jeca, prim. prev.), voleo bih da sam to potisnuo posle svih ovih godina. I to me je stvarno gurnulo preko granice, [smatrao sam] da je došlo vreme da se uradi više od pukog... više od pukog protestovanja i da se samo šetamo sa protestnim transparentom. I ja sam se pridružio takozvanoj katoličkoj levici, gde sam se i upoznao sa Džonom i Boni i takođe sa Bilom Davidonom. I odatle, sledeći korak je bila akcija u Mediji.
NERMIN ŠEIK: Kit, da li možete da nam kažete takođe nešto o tome kako ste pozvani da se pridružite ovom planiranju provale – od strane Vilijama Davidona?
KIT FORSAJT: Ako me sećanje služi, on me je pozvao telefonom i zamolio...
EJMI GUDMAN: I objasnite ko je bio Vilijam Davidon.
KIT FORSAJT: Oj, oprostite. Bil Davidon, u to vreme, bio je profeosr fizike na koledžu Haverford, i ja sam ga uglavnom znao kao kolegu aktivistu iz mirovnog pokreta. On je bio vrlo istaknut u Filadelfiji kako u legalnim tako i u ilegalnim mirovnim pokretima. I on me je pozvao telefonom jednog dana i pitao me da li bi hteo da dođem na žurku, što je bila šifra za akciju. I mislim da sam rekao, „Svakako, ja samo uvek spreman za žurku.“ Možete da proverite FBI-ev transkript, zato što su mu u to vreme prisluškivali telefon. I tako, mi smo se sastali na lokaciji koja je bila na otvorenom, gde nisu mogli da nas ozvuče, i on mi je tada prezentovao tu ideju.
EJMI GUDMAN: I, Boni Reins, recite nešto o vašem učešću. Šta vas je motivisalo? Vi ste bili mlada majka troje dece.
BONI REINS: M-hm.
EJMI GUDMAN: Koliko su vam bila stara deca?
BONI REINS: Tada su imala osam, šest i dve godine. Mi smo kasnije dobili i četvrto dete. Ja sam se uključila, kao što je rekao Kit, počevši sa pokretom za građanska prava i kada sam živela u Njujorku i bili smo studenti. Onda smo se preselili u Filadelfiju, bili smo veliki protivnici rata u Vijetnamu, i pronašli smo čitavu zajednicu aktivista u Filadelfiji. Upoznali smo se sa … onim što se u to vreme zvalo katolička levica. I braća Berigan (Berrigan), Bil (Bill) i Den (Dan), su bili lideri toga. I mi smo bili aktivni u toj grupi, zvala se „East Coast Conspiracy to Save Lives“, i učestvovali smo u upadu u regrutacioni odsek. Mi smo otišli u regrutacioni odsek u sred noći kao deo pokreta protiv regrutacije.
EJMI GUDMAN: Gde je to bilo?
BONI REINS: U Severnoj Filadelfiji, regrutacioni odsek u Severnoj Filadelfiji. Mi smo ciljali taj regrutacioni odsek zato što je to bio jedan od najsiromašnijih delova grada, gde su dovodili mnogo, mnogo, mnogo mladih, siromašnih muškaraca u vojsku da bi ih poslali kao topovsko meso u Vijetnam. Naša vlada nas je lagala o žrtvama, i civilnim i vojnim žrtvama. Dakle ja sam učestvovala, zajedno sa Džonom, u ulasku u regrutacioni odsek i uklanjanju dokumenata i uništavanju tih dokumenata tako da ti mladići ne bi mogli da budu regrutovani.
EJMI GUDMAN: I vi ste spomenuli braću Berigan, sveštenike.
BONI REINS: Da, da.
EJMI GUDMAN: Fil, pokojni Fil Berigan (Phil) …
BONI REINS: M-hm.
EJMI GUDMAN: … i otac Den Berigan …
BONI REINS: Da.
EJMI GUDMAN: … koji je još uvek živ. Katonsvil, koliko vam je to bilo značajno 1969? Htela sam da pustim insert …
BONI REINS: M-hm.
EJMI GUDMAN: … akcije u Katonsvilu. Bio je to Katonsvil, Merilend, gde je grupa aktivista, predvođena očevima Denom i Filom Berigan, spalila napalmom regrutne knjižice. Oni su ukrali stotine regrutnih dosijea i spalili ih. On su osuđeni na tri godine zatvora, a njihova akcija je pomogla da se zapali talas direktnih akcija protiv regrutovanja za rat u Vijetnamu.
OTAC DANIEL BERIGAN: Mi ne verujemo da je nenasilje mrtvo, i da mi ne verujemo u uvođenje jednog oblika nasilja umesto drugog, i da mi verujemo da će akcija poput ove komunicirati sa Amerikancima i da će im predočiti da je pristojno društvo još uvek moguće, ali to je potpuno nemoguće ako ova dokumenta, i ono šta ona predstavljaju, budu sačuvana i poštovana, pa čak i branjena, kao što je ona nesrećnica pokušala da uradi.
EJMI GUDMAN: Bio je to otac Den Berigan, dok su stajali u krugu i spaljivali, koristeći napalm koji je korišćen u Vijetnamu, regrutacijske dosijee.
BONI REINS: Da, m-hm. Verujem da je to bio vrlo dramatčan trenutak za sve nas. To je pomerilo građansku neposlušnost na novi nivo i stvarno nas je odvelo, nesumnjivo, na novi nivo protesta protiv rata u Vijetnamu. I mi smo ih sledili u targetiranju regrutacije kao jednog od pravih zlih sistema rata. I tako smo se uključili u tajne akcije sa regrutacijskim odsecima u Filadelfiji.
NERMIN ŠEIK: I, Džone Reins, možete li da nam kažete nešto o vašem osećaju da su se u sam antiratni pokret infiltrirali doušnici FBI-a?
DŽON REINS: Oh, naravno. Mislim, to je bilo očigledno, svakome od nas koji su bili uključeni u pokret za građanska prava, zato što se to desilo u pokretu za građanska prava. FBI Dž. Edggara Huvera je bio sveprisutan u pokretu za građanska prava sa doušnicima i nadzorom, intenzivnim nadziranjem, i ljudima koji su izveštavali o sastancima itd. I, naravno, svi smo znali da je Dž. Edgar Huver i njegov FBI progonio Martina Lutera Kinga, da su pokušali da ga diskredituju, čak i da su mu poslali poruku u kojoj se sugeriše da zbog svojih aktivnosti sa drugim ženama pored svoje supruge, on sada nema druge opcije nego da izvrši samoubistvo. Ta poruka koja je poslata Dr Kingu, koja sugeriše … i to je bilo iz FBI, sugeriše da Dr King izvrši samoubistvo. Tako da smo znali, na osnovu akcija pokreta za građanska prava, da su Dž. Edgar Huver i njegov FBI izrazito protiv bilo čega što je obećavalo značajne društvene promene. Mi smo te informacije, to znanje, poneli sa sobom na sever kada smo došli u antiratni pokret. I postalo je jasno da je taktika koju je koristio da poremeni i uništi – da pokuša da uništi protestni pokret na jugu, on ju je ponovo koristio protiv onih koji su protestovali protiv rata u Vijetnamu.
Problem je bio u tome što je Dž. Edgar Huver bio nedodirljiv. On je bio nacionalna ikona. Mislim, on je imao predsednike koji su ga se bojali. Ljudi koje smo izabrali da nadgledaju FBI Dž. Edgara Huvera su bili ili zaljubljeni u njega ili su bili prestravljeni njime. On nije polagao račune nikome. I to je značilo da neko mora da pribavi objektivne dokaze o onome što je radio FBI. I to nas je navelo na ideju koju nam je predložio Bil Davidon: hajde da provalimo u prostorije FBI-a, uzmemo njihova dokumenta i uzmemo ono što su uradili i to njihovim rukopisom.
EJMI GUDMAN: Vi i Bil Davidon ste bili profesori.
DŽON REINS: Da.
EJMI GUDMAN: On profeosr na Haverfordu, vi profesor na univerzitetu Templ.
DŽON REINS: Da.
EJMI GUDMAN: Šta ste mislili o riziku na koji ste se odlučili? Da li ste se brinuli da će vas uhvatiti?
DŽON REINS: Pa, Boni i ja smo bili roditelji, i mi smo imali troje dece mlađe od 10 godina, i o tome smo veoma ozbiljno razmatrali. Morali smo biti ubeđeni da ćemo moći da se izvučemo sa ovim. I mi smo naučili lepe provalničke veštine od sveštenka i časnih sestara. I mi smo vrlo pažljivo snimili prostorije FBI u Mediji.
EJMI GUDMAN: Razmišljali ste o Filadelfiji, ali ste mislili da je suviše obezbeđena?
DŽON REINS: Oh, da, bila je to velika zgrada u centru grada, pošto … niste mogli da joj priđete. Ali u Mediji ste mogli. I mi smo imali poprilično samopouzdanja da ukoliko budemo ušli tamo i izašli bez ostavljanja fizičkih dokaza za sobom, da ćemo moći da nestanemo utopivši se u veoma, veoma veliki antiratni pokret, hiljade ljudi u području Filadelfije.
EJMI GUDMAN: Vi ste pripremili, za slučaj da budete uhvaćeni, zbrinjavanje vaše dece?
BONI REINS: Jesmo. Jesmo. Znali smo za rizike. Mi smo znali za rizik. Mi nismo hteli da budemo nesmotreni. Mi nismo nastavili sa našim angažovanjem bez vođstva Bila Davidona, za koga smo imali tako puno divljenja i poštovanja. Ali smo smatrali da je neophodno da razgovaramo sa Džonovim starijim bratom i njegovom ženom i mojom majkom i ocem o zbinjavanju naše dece ako … u slučaju da se desi najgore i budemo osuđeni i poslati u federalni zatvor.
EJMI GUDMAN: Kite Forsajt, vi ste odabrali noć kada je bio meč Muhameda Alija (Muhammad Ali) i Džoa Frejzera (Joe Frazier) …
KIT FORSAJT: M-hm.
EJMI GUDMAN: … da izvršite provalu. Zašto? Zašto je to bilo toliko važno, 8. marta 1971?
KIT FORSAJT: Pa, bio je to samo … znate, bilo je mnogo koraka koje smo napravili da bismo pokušali da izbegnemo hvatanje, i to je bio jedan od njih, zato što kogod da je to predložio – a ja nemam pojma ko je to bio – mislio je da će to pomoći odvraćanju pažnje, ne samo policije, već i ljudi generalno. Zgrada u kojoj se nalazila kancelarija imala je nadzornika koji živi u njoj, i njegov stan je bio direktno ispod kancelarije FBI. Pa, on će biti sprat ispod nas dok mi budemo unutra išli i otvarali kabinete. Pa, bilo šta što bi moglo da mu odvrati um od ambijentalnih zvukova je bilo dobra ideja.
NERMIN ŠEIK: Kako ste znali da ćete naći dokumenta koja ćete naći, ili da li ste to znali?
KIT FORSAJT: Mi nismo znali. Mi smo bili … bili smo prilično sigurni... Znate, birokratije su svuda iste. One vole da čuvaju arhive. Ali mi smo stvarno … mi smo probali. Tako da, u tom smislu, posrećilo nam se jer su čuvali arhivu.
EJMI GUDMAN: To uvodi Beti Medsger u priču, čija knjiga ove nedelje, „The Burglary“, otkriva identitete aktivista koji su učestvovali u provali. Izgleda da je Dž. Edgar Huver naišao na sebi ravnog u ovoj grupi ljudi. Recite nam nešto o tome kako ste dokumenta dobili poštom. Vi ste tada bili novinarka Vašington Posta.
BETI MEDSGER: Okej. Samo bih htela da kažem nešto o Bilu Davidonu, ako mogu, prvo, ta ideja je bila Bilova. I Bil je učestvovao u pripremama za knjigu i dokumentarac koji je snimljen, "1971.". I mi bi trebalo da napomenemo da nam je svima jako žao što Bil nije sa nama. Bil je umro u novembru. Ali on je bio na neki način genijalan jer je smislio ovu ideju, zato što iako su mnogi ljudi u raznim pokretima u to vreme mislili da je bilo … da je bilo doušnika FBI u njihovim organizacijama, za to nije bilo dokaza, i javnost nije znala. I Bil je bio duboko posvećen ideji da ako bi javnosti bio predstavljen dokaz, ljudi bi bili veoma uznemireni. Čak iako … Huver je bio ikonična ličnost, tako da bi da su znali da je bilo masovnog nadziranja – političkog nadziranja, bilo bi ih briga i da bi uradili nešto. I to se i dogodilo.
Ja sam bila novinarka. I jednog dana se pojavila ta koverta u mom sandučetu. I na njoj je pisalo da je iz „Liberty Publications“ – to je bila povratna adresa – Medija, Pensilvanija. To mi ništa nije značilo. Ali kada sam ga otvorila, unutra je bilo propratno pismo, na kome je stajalo da je od „Građanske komisije za istragu FBI“. To je za mene bila nova organizacija. I bilo je … u pismu je objašnjeno da je grupa od osam ljudi provalila u prostorije FBI tokom noći 8. marta, i da se u pismu nalaze neka dokumenta koja su uzeli iz kancelarije.
I neki od tih dokumenara su bili vrlo šokantni. Ja mislim da je jedan – i vi ste pokazali odlomak o ovome sa Retro Reporta – prvi šok – i to je takođe jako odjeknulo u javnostu kada je objavljeno i razmatrano – bio je onaj koji je davao instrukcije agentma da povećaju paranoju i da onda takođe navedu ljude da misle da je agent FBI-a iza svakog sandučeta. I to je bila prilično zapanjujuća izjava i mnogo toga je rekla. I provalnici su bili – sami, bili su šokirani, shvatila sam to, kad su saznali da je prva … kad su videli taj dokument prve noći nakon provale. Eto to me je zapanjilo.
I pretpostavljam da su drugi dokumenti – bilo je mnogo toga o pojedincima, i oni su svi ozbiljni, ali … jedna od stvari kojih se sećam najviše od tih dokumenata bilo je stvarno prikriveno nadziranje afroamerikanaca koje je opisano. Bilo je to u Filadelfiji, ali takođe je odredilo nacionalne programe. I to je bilo prilično zapanjujuće. Prvo, opisali su nadzor. To se dešavalo na svakom mestu gde bi se ljudi okupili – u crkvama, u učionicama, prodavnicama niz ulicu, prosto sve. Ali to je takođe posebno odredilo da je svaki FBI agent trebalo da ima doušnika, samo zarad toga da bi dolazili svake dve nedelje i pričali sa njima o tome šta su primetili u vezi sa crnim Amerikancima. I u Vašingtonu, D.C., u to vreme, bilo je šest doušnika za svakog agenta FBI koji cinkare crne Amerikance. Nadzor je bio toliko ogroman da je naveo razne ljude, prilično mirne ljude u redakcijskim kancelarijama i u Kongresu, da ga uporede sa Štazijem, jezivom tajnom policijom Istočne Nemačke.
[...]
EJMI GUDMAN: Kit, pre nego što napravimo pauzu, možete li da nam kažete nešto o paralelama sa današnjim zbivanjima? Teško je pogledati … i na trenutak, htela bih da se osvrnem na saslušanja Čerčovog komiteta koja su se desila par godina kasnije. Senator Frenk Čerč (Frank Church) iz Ajdaha je rukovodio ovom istragom. Senatski Čerčov komitet je istraživao zloupotrebu moći od strane CIA-e i FBI-a u zemlji i inostranstvu. Višegodišnja istraga sredinom '70-ih usledila je nakon što je razotkriven „COINTELPRO“, što je skraćenica za Kontraobaveštajni program (Counterintelligence Program) – i bilo je to prvi put kada su ljudi čuli za tu reč, u dokumentima koje ste vi objavili – istražujući nastojanja FBI i CIA da se infiltriraju i da ometaju rad levičarskih organizacija, pokušaji CIA da ubije inostrane lidere, i još mnogo toga. Ovo je senator Frenk Čerč koji govori tokom jednog od komitetovih saslušanja.
SEN FRENK ČERČ: Mi smo danas videli mračnu stranu tih aktivnosti, gde su mnogi Amerikanci, koji čak nisu bili ni osumnjičeni da su počinili neko krivično delo, bili ne samo špijunirani, već su maltretirani, diskreditovani i, povremeno, dovedeni u opasnost.
EJMI GUDMAN: Bio je to senator Frenk Čerč. Saslušanja Čerčovog komiteta su dovela do velikih promena u pogledu onoga što FBI može da radi, i takođe u odnosu sa štampom, takođe. Slušajući Frenka Čerča, mogli biste da čujete moguća današnja saslušanja, premda ona nisu pokrenuta, koja bi se bavila Edvardom Snoudenom (Edward Snowden).
KIT FORSAJT: Tačno.
EJMI GUDMAN: Šta mislite o Edvardu Snoudenu danas?
KIT FORSAJT: Ja mislim da postoje izvesne paralele. To nije egzaktna paralela. Ali, za mene, jedna od najznačajnijih je to da ne nedugo pre nego što je Edvard Snouden objavio ta dokumenta, Džejms Klaper (James Clapper) je izašao pred kongres i američku javnost i postavljeno mu je direktno pitanje da li je NSA angažovana u ovoj vrsti nadziranja, a on je rekao ne, što je očigledno laž. I mislim da je rekao, „Oh, mi ne možemo da pričamo o tome zato što je to pitanje nacionalne bezbednosti“, možda bih i imao nešto poštovanja za taj odgovor. Ali da izađe i da laže javnost o tome – i, naravno, da ne pretrpi nikakvu kaznu zbog toga ... dakle, za mene, Edvard Snouden … ja nisam video nikakav dokaz, lično, da je Edvard Snouden objavio bilo šta što je zaista nanelo štetu našoj nacionalnoj bezbednosti. Znate, to je sigurno bila blamaža, ali, za mene, taj mladić je definitivno uzbunjivač i učinio nam je veliku uslugu tako što nam je omogućio da razgovaramo o tome. Znate, mi nismo mogli … mi nismo mogli prethodno da razgovaramo o tome da li je to ispravno ili pogrešno, zato što nam ništa nije rečeno o tome. Tako da nam je on omogućio da razgovaramo, i ja mislim … ja mislim da mu dugujemo nešto, da smo mu dužni zbog toga.
[...]