Da li je egipatska revolucija abortirana?

Već na početku intervjua Hosam El-Hamalavi odbacuje debatu „puč ili revolucija“, i ukratko govori o istoriji učešća vojske u politici u odnosu na dešavanja od 30. juna. On zatim detaljnije razmatra razvoj situacije u poslednje dve godine i ističe da ne možemo da pretpostavimo da je „ono što smo imali bio režim 'Ihvani' [bratstva]; i dalje je to bio Mubarakov režim, samo što su islamistima dali deo kolača.“ Vojska je pretpostavljala da mogu da iskoriste oportunističke lidere da bi stabilizovali ulice, sudeći po Hosamu.

Ova strategija je počela da propada u novembru 2001. tokom sukoba u ulici Muhameda Mahmuda i tokom drugih sličnih dešavanja koja su usledila nakon toga kada su islamisti, sudeći po Hosamu, „skandirali u korist SCAF-a [Vrhovni savet oružanih snaga] a protiv revoucionara“. „Do 13. juna je postalo jasno, vojsci, da je Ihvan izgubio kontrolu“ i da više nije u stanju da pronađe rešenje za stabilizovanje situacije.

Hosam naglašava ukrštanje interesa vojske i grupa koje su protiv Morsija u datom trenutku, ali odbacuje tvrdnje da je mobilizacija bila plod rada „felula“ (ostataka Mubarakovog režima) ili vojske. Hosam zatim razmatra to pitanje kao i raspadanje pokreta Tamarod, dešavanja unutar pokreta, klasni element, Nezavisne sindikalne federacije i druge relevantne teme za pitanje „abortirane revolucije“. Hosam takođe kritikuje pokret zato što nije bio u stanju da inkorporiše ljude koji se nalaze u nepovoljnom položaju. Na kraju intervjua, on zaključuje da je nepohodno ići napred i biti protiv i vojske i Muslimanskog bratstva kao lažnih binarnih alternativa.

Zaustaviću se ovde i prepustiti ostalo Hosamu da sve što ima kaže svojim rečima (pogledajte video).