Nuklearni inženjer: Japanski premijer laže narod Japana u pogledu bezbednosti Fukušime

DŽESIKA DEVERO, PRODUCENTKINJA TRNN-a: Dobro došli na „Real News Network“. Ja sam Džesika Devero (Jessica Desvarieux) u Baltimoru.

Ubrzo nakon što je Tokio dobio letnje olimpijske igre 2020, premijer Japana je posetio postrojenje u Fukušimi prvi put od nuklearne nesreće marta 2011.

~~~

ŠINZO ABE, JAPANSKI PREMIJER (titlovani prevod): Posetio sam Fukušimu zato što sam prethodno takođe rekao svetu u Buenos Airesu da neće biti brige za zdravlje i da nema za šta da se brine.

~~~

DEVERO: Sada nam se u razmatranju razvoja situacije u Fukušimi pridružuje Arni Gundersen. On ima više od 40 godina iskustva u inženjeringu nuklearne energije. Arni je nosilac patenta za nukelarnu bezbednost. On je licencirani operater nuklearnog reaktora i bivši je viši podpredsednik nuklearne industrije.

Arni, hvala što ste sa nama.

ARNI GUNDERSEN, GLAVNI INŽINJER, „FAIREWINDS“: Zdravo. Hvala što ste me pozvali.

DEVERO: Počnimo najpre od posete japanskog premijera. On kaže da nema razloga za brigu. U međuvremenu, Tepko izgleda da se svim silama trudi da spreči curenje radioaktivnog materijala, i ima izveštaja o radioaktivnim ribama i mogućim urođenim poremećajima zbog nesreće. Šta vi mislite da se tu dešava? Da li bi trebalo da se zabrinemo?

GUNDERSEN: Pa, pre svega, premijer Abe nije govorio istinu. U to nema sumnje. Iz elektrane obilato curi [radioaktivna voda] u Tihi okean. I, da, videli smo deformisane ribe, videli smo deformisane životinje, i već smo imali prilike da vidimo pojavu raka štitaste žlezde. Tako da je njegov komentar bio u funkciji odnosa sa javnošću sa ciljem da dobiju olimpijadu, ali u stvari nije utemeljen na realnosti. On zapravo ne poštuje koliko naporno rade ljudi na terenu uprkos neverovatno teškim okolnostima. Znate, pojavi se tamo na pola dana i onda ode i poželi im sve najbolje – tako ne postupa pravi lider.

DEVERO: Okej. Zašto im je trebalo toliko da zaista zaustave curenje radioaktivnog materijala? Da li je to zato što smo videli ovu nuklearnu... mi nismo videli nešto ovakvih razmera? Ili, da li je Tepko na neki način nesposoban?

GUNDERSEN: Pa, ja sam bio na CNN-u prve nedelje nakon nesreće, i rekao sam da će ovo biti dug i naporan posao. Nikada pre se nije desilo da tri reaktora eksplodiraju za tri dana. Tako da je ovo sasvim nov događaj.

Ali to nije najveći problem. Najveći problem je to što je dozvoljeno Tokio Elektriku da nastavi da operiše sa ovom elektranom i da pokuša da očisti mesto nesreće. Tepko je operater, oni nisu inžinjerska firma, tako da oni zapravo raspolažu neodgovarajućim umećem. Tako da imamo pogrešne ljude koji rade na čišćenju.

Postoji još nešto, ipak, i to nešto su troškovi. Tokio Elektrik nema dovoljno novca da obavi ovo. Ja sam pre dve godine dao neke preporuke kako da se spreči curenje vode u Pacifik, i rečeno mi je da Tokio Elektrik nema dovoljno novca za to. Pa, da su pre dve godine postupili po mojim preporukama, ne bi bili u haosu u kom su sada.

Novac mora da dođe od japanske države. I japanska vlada ne želi da prizna da je u problemu za pola biliona dolara. Dakle, ne milijarde nego biliona. I oni radije ne bi rekli japanskom narodu da... zato što japanska vlada namerava da stavi u pogon 50 nuklearnih elektrana (koje trenutno ne rade, prim. prev.), i ako bi narod shvatio mogućnosti sa kojima se suočava, ja ne mislim da bi se to desilo.

DEVERO: I vi ste, zajedno sa još 17 eksperata iz drugih zemalja, potpisnici pisma generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu kojim od njega tražite da se založi i oduzme kontrolu Elektroenergetskoj kompaniji Tokio (Tepko) u Fukušimi. U pismu se dalje navodi kako je neadekvatno i ono što ste upravo rekli. U suštini oni zapravo nemaju sredstava da zaista uklone tu radijaciju. Šta nije u redu sa smernicama koje trenutno koriste? I ko je zapravo izložen riziku?

GUNDERSEN: Pa, svako u prefekturi Fukušima je i dalje izložen riziku.

A prefektura je poput države. Prefektura Fukušima je slične veličine kao država Konektikat.

Tako da je poenta onoga što smo rekli... i uzgred, celo pismo je dostupno na Fairewindsovom vebsajtu.

Ali poenta onog što smo rekli je, prvo, da morate da se otarasite Tokio Elektrika i morate da ga zamenite međunarodnom inženjerskom firmom. E sad, možda ima pola tuceta kompanija koje bi to mogle da urade kako treba.

Drugi deo toga, ipak, je novac. Ne možete se osloniti na Tokio Elektrik da će imati dovoljno novca da reši ovaj problem. I japanski narod treba da zna da su oni u problemu.

I onda poslednji veliki deo čini nadzor od strane građana. Ja ne verujem da japanska vlada želi da narod Japana zna šta se kog vraga tamo dešava. I tako ono što pismo preporučuje je da ugovarač koji radi na čišćenju bude pod nadzorom grupe građana – znate, ljudi poput mene ili ljudi sa određenim znanjem, ali oni nisu povezani sa ugovaračem.

I trenutni problem je to što se japanski istraživači boje da saopšte istinu. Nas su zvali doktori u „Fairewinds“ koji su govorili, znate, mi znamo da naši pacijenti imaju radijacijsku bolest i bolnica nam ne dozvoljava da im to kažemo. Imali smo istraživače koji su govorili o defektima kod životinja, i njima nije dozvoljeno da objavljuju svoje podatke. Tako da veliki deo ovoga čini transparentnost. I, iskreno, ako prepustite to japanskoj vladi, mi nikada nećemo dobiti transparentnost. Mi moramo da uključimo narod u nadzorni panel koji će činiti civili koji nemaju niti šta da dobiju niti da izgube zato što govore istinu.

DEVERO: Samo brzo, Arni, samo poslednje pitanje: zašto mislite da nije bilo više reakcija širom sveta na katastrofu u Japanu? Mislim, kada je u pitanju nuklearna energija, videli smo da je Nemačka odlučila da postepeno ugasi nuklearne lektrane do 2022, ali to drugde zapravo nismo videli.

GUNDERSEN: Znate, mi smo zavisnici. Amerika ima 100 nuklearki i 20 posto naše električne energije [dolazi iz nuklearnih elektrana]. Francuzi imaju 60 nuklearki i 80 posto njihove električne energije dolazi iz njih. Tako da, znate, to je kao da vam sutra treba novi fiks.

I zavisnost je naša. A u Japanu pate. Mi moramo da shvatimo da je patnja Japanaca naša patnja takođe i da se udružimo sa njima da zajedno rešimo ovaj problem.

DEVERO: Okej. Stvarno dobro rečeno. Hvala što ste bili sa nama, Arni.

GUNDERSEN: Okej. Hvala. Nadama se da ćete imati gledanost od zilion ljudi.

DEVERO: I hvala vama što ste bili sa Real News mrežom.