Petrohemija je pančevački Mordor!

U tehnonaučnom carstvu industrijske civilizacije kaže se da je razblaženje rešenje za zagađenje (solution for pollution is dilution). Drugim rečima, dok god ima dovoljno vazduha, vode i zemlje koja svojom ukupnom zapreminom i zahvaljujući drugim karakteristikama može da apsorbuje toksični industrjski otpad, on, iako je izvorno izuzetno opasan pa čak i smrtonosan, pukim razređivanjem se pertvara u ono što se, sigurno ste čuli tu frazu, nazizva "dozvoljenim" i/ili "bezbednim količinama".

Naravno, oni koji su propisali takve kriterijume nisu uzimali u obzir kumulativni i sinergetski efekat svih toksičnih materija koje emituje savremena civlizacija (u čemu petrohemijska industrija ima posebnu ulogu), niti ih zanima ograničenost resursa - u ovom slučaju "razblaživača", pa samim tim nema ni korekcije kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje tzv. "bezbedna/dozvoljena" količina toksičnih emisija (prosto, ako je kriterijum utvrđen pre x godina kada je globalno posmatrano bilo daleko manje industrijskih postrojenja i urbanih naselja, i kada je ukupna količina toksičnih emisija bila manja, to su danas vazduh/voda/zemlja nužno zasićeniji pa je samim tim i njihova uloga "razblaživača" u manjoj ili većoj meri oslabljena, što u prevodu znači da kriterijum o tzv. dozvoljenoj količini emisije toksičnih materija ne može biti fiksirana kategorija).

O sumanutosti same ideje da se bilo šta u svetu prirode posmatra kao puki resurs koji je predestiniran za ljudsku upotrebu ne treba trošiti reči.

Ali svi znamo da su to pitanja koja su nedostupna za bilo kakvo razmatranje onda kada se profitni interes ispreči dobrobiti čitavog ekosistema u kom zajedno sa biljkama i životinjama egizstiraju i naše urbane zajednice.

Ipak, kako sve ima svoj kraj, tako i vampirski pir kapitalističke industrije će morati da se suoči sa fajrontom, jer ograničenost "resursa" ove planete je neumoljiva.