Stallman: Facebook JE masovno nadziranje
Kontra TV Richard StallmanStallman smatra da svaki kompjuterski program mora da pruža slobodu korisnicima da ga izučavaju i modifikuju kako požele. To je jedini način da korisnici budu sigurni da upotrebom određenog programa neće biti kompromitovana njihova ljudska prava, kaže Stallman.
Slobodni softver vam daje slobodu u oblasti programiranja, što znači da vi - individualno i kolektivno - imate punu kontrolu nad programiranjem. To pre svega znači da vam uvid u izvorni kod omogućava da se zaštitie od eventualne zloupotrebe vašeg poverenja, što je česta karakteristika vlasničkog softvera.
Za sve druge slobode, ipak, moraćete sami da se izborite. Međutim, olakšavajuća okolnost je to što se različita ljudska prava - a ona su za Stallmana primarna vrednost - uzajamno podupiru. Sa druge strane, u eri digitalne civilizacije kada mnogo toga što radimo ima veze sa kompjuterima, teže je braniti slobode u drugim oblastima ukoliko softer nije slobodan. Ako ostanete bez jednog skupa prava, kaže Stallman, biće vam teže da sačuvate druga. I obratno.
Po svojim zloćudnim svojstvima posebno se ističu mobilni telefoni, koje pokreće neslobodni softver. Još jedan upečatljiv primer predstavlja Facebook, koji u sklopu svog masovnog prikupljanja podataka faktički špijunira ogroman broj ljudi koji surfuju po netu.
Svaki sajt koji ima 'like' dugme omogućava Facebooku da prati ko je bio na toj stranici, prikupljanjem IP adresa posetilaca koji čak ni ne moraju da budu Facebookovi korisnici.
Za Anonimne hakere Stallman ima razumevanja. Njihove uglavnom DDOS napade tretira kao virtuelni protest koji je ekvivalentan masovnoj blokadi ulaza u određenu zgradu. To možda može izazvati negodovanje, ali ako se pogleda šta zapravo rade oni koji su blokirani videćemo da je to neuporedivo gore od same blokade, što taj vid protesta čini suštinski legitimnim. Svaka sličnost sa blokadama beogradkih fakuleta je slučajna, ali sasvim odgovarajuća.
"Sa softverskim patentima SAD su postale opasno mesto za razvoj softvera, uključujući inovativni razvoj softvera, zato što kada je program inovativan, to znači da ima neke nove ideje u sebi. Ali on takođe u sebi ima mnogo opšte poznatih ideja. Veliki program kombinuje hiljade ideja. Pa ako imate neke nove ideje i želite da ih koristite, da biste ih koristili vi morate da ih kombinujete sa mnogo drugih ideja koje su opšte poznate. I ako vam nije dopušteno to da radite zato što su te druge ideje patentirane, vi ne možete da upotrebite svoju novu ideju."
O rastu popularnosti piratskih partija Sallman ima uglavnom afirmativno mišljenje. To, ipak, ne znači da on automatski prihvata sve što ima veze sa piratima, jer da bi to učinio morao bi da zna kakvi su stavovi svake pojedine piratske partije. Na primer, pošto zna da mnoge piratske partije nemaju svest o važnosti pitanja klimatskih promena i ograničavanja emisija gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, on bi radije podržao zelene.
Kada je vlasnički softver u pitanju, Stallman je tvrd kao i uvek: ne prihvata ga ni u piratskoj verziji. Zašto? Jednostavno zato što je vlasnički i što nam kao takav oduzima slobodu. Legalni vlasnički softver je još gori jer podrazumeva nagrađivanje programerske delinkvencije.
Kao posvećeni izbegavač vlasničkog softvera, on ga ne bi uzeo ni za milion dolara. Sem ako ne dobije milionče uz mogućnost da po prijemu novca takav program odmah baci u smeće.
Eventualno sužavanje industrije za razvoj softvera do kog bi došlo u slučaju širenja zastupljenosti slobodnog softvera, Stallman smatra apsolutno irelevantnim. Jer, kakva je korist od takve industrije ako ona pravi sredstva za potčinjavanje ljudi? Neka je, ne propadne, nije šteta.