Ućutkivanje naučnika: Tyrone Hayes o tome kako je biti na meti Syngente, firme koja proizvodi herbicide

Mi razgovaramo sa naučnikom Tajronom Hejsom sa Univerziteta Kalifornije, Berkli, koji je otkrio da herbicid koji je u širokoj upotrebi može imati štetne posledice po endokrini sistem. Ali kada je pokušao da objavi rezultate svog istraživanja, proizvođač te hemikalije je pokrenuo kampanju za diskreditaciju njegovog rada. Ta kompanija je Hejsa prvi put angažovala 1997. – koja će kasnije postati agrobiznis gigant Sindženta – da izučava njen proizvod, atrazin, pesticid koji se primenjuje na više od polovine kukuruznih useva u Sjedinjenim Državama, i u širokoj je upotrebi na terenima za golf kao i na farmama božićnih jelki. Kada je Hejs dobio rezultate koje Sindženta nije očekvala – da atrazin uzrokuje polne abnormalnosti kod žaba i da bi mogao da uzrokuje iste probleme kod ljudi – kompanija je odbila da mu dozvoli da objavi svoje nalaze. Novi članak u magazinu Nujorker koristi sudsku dokumentaciju iz tužbe koja je podneta protiv Sindžente da bi pokazao kako je [ta kompanija] nastojala da ukalja Hejsovu reputaciju i da spreči Agenciju za zaštitu životne sredine (EPA) SAD da zabrani upotrebu [njene] profitabilne hemikalije, koja je već zabranjena u Evropskoj Uniji.

HUAN GONZALES: Sada prelazimo na priču o naučniku sa Univerziteta Kalifornije koji je otkrio da popularni herbicid može imati štetne posledice po endokrini sistem. Tajron Hejs je 1997. prvi put angažovan od strane kompanije, koja će kasnije postati agrobiznis gigant Sindženta, da izučava njen proizvod, atrazin, pesticid koji se primenjuje na više od polovine kukuruznih useva u Sjedinjenim Državama, i u širokoj je upotrebi na terenima za golf i na farmama božićnih jelki. Kada je Hejs dobio rezultate koje Sindženta nije očekvala – da atrazin uzrokuje polne abnormalnosti kod žaba, i da bi mogao da uzrokuje iste probleme kod ljudi – kompanija je odbila da mu dozvoli da objavi svoj rad. To je bio početak epskog sukoba između naučnika i korporacije.

EJMI GUDMAN: Novi članak u magazinu Njujorker koristi sudsku dokumentaciju iz tužbe protiv Sindžente da bi pokazao kako je kompanija nastojala da spreči Agenciju za zaštitu životne sredine da zabrani upotrebu profitabilne hemikalije, koja je već zabranjena u Evropskoj Uniji. Za početak, tim kompanije za odnose sa javnošću skicirao je spisak od četiri cilja. Novinarka Rejčl Aviv (Rachel Aviv) piše, citiram: „Prvi je bio 'diskreditovati Hejsa'. U spiralno povezanoj beležnci, Sindžentin menadžer za komunikacije, Šeri Ford (Sherry Ford), koja je oslovljavala Hejsa njegovim inicijalima, napisala je da bi kompanija mogla da 'spreči citiranje T.H.-ovih podataka razotkrivajući ga kao nekredibilnog'. On je bio česta tema razgovora na sastancima kompanije. Sindženta je tragala za načinima za 'iskorišćavanje Hejsovih' greški/problema.' Ako je T. H. učestvovao u nekom skandalu, zeleni će ga odbaciti', napsala je Ford.“

Pa, da saznamo nešto više o tome, sa nama je T. H. lično. Tako je, Tajron Hejs je sa nama, profesor integrativne biologije sa Univerziteta Kalifornije, Berkli, koji nam se sada pridružuje iz TV stanice kampusa u Berkliju.

Dobodošli na Democracy Now! Možete li da nam kažete šta vam se desilo, kako ste se prvi put povezali sa Sindžentom, o istraživanju na kom ste radili, i šta vas je od početka sprečavalo da ga objavite?

TAJRON HEJS: Pa, ovde u Berkliju, ja sam bio novi profesor asistent. Ja sam već izučavao uticaj hormona i uticaj hemikalija koje interferiraju sa hormonima na razvoj vodozemaca. I meni se obratio proizvođač i zatražio da izučavam uticaj atrazina, herbicida, na žabe. I nakon što sam otkrio da je ometao razvoj mužjaka i da je doveo do toga da se mužijaci pretvore u ženke, da razviju jaja, kompanija je pokušala da me spreči da objavim i da diskutujem o tom radu sa drugim naučnicima koji su izvan njihovog panela.

HUAN GONZALES: Kakav je bio proces unutar kompanije? Pošto ste izneli svoje nalaze, kakva je bila njihova neposredna reakcija na ono što ste pronašli?

TAJRON HEJS: Pa, u početku je izgledalo da pružaju podršku. Znate, mi smo uradili još istraživanja. Mi smo uradili još analiza. I oni su me ohrabrivali da uradim još analiza. Ali pošto su dalje analize samo potvrđivale izvorne nalaze, oni su postali manje zainteresovani za brzo napedovanje, i na kraju su zatražili od mene da manipulišem podacima ili da predstavim lažne podatke, i na kraju su mi rekli da ne mogu da objavim ili da ne mogu da pričam o podacima izvan njihovog zatvorenog panela.

EJMI GUDMAN: I, profesore Hejs, recite nam šta ste tačno otkrili. Koje abnormalnosti ste pronašli kod žaba, polno menjajujću prirodu ove hemijske supstance, atrazina?

TAJRON HEJS: Pa, u početku, mi smo pronašli da je grkljan kod mužijaka koji su bili izloženi [uticaju atrazina] nije rastao normalno. I to je bio nagoveštaj da muški hormon testosteron nije bio prozveden na odgovarajućem nivou. I na kraju smo otkrili da ne samo da su mužijaci bili demaskulinizovani, ili hemijski kastrirani, već su takođe počele da im se razvijaju jajnici ili su počela da se razvijaju jaja. I na kraju smo otkrili da se ti mužjaci nisu razmnožavali normalno, da su se neki od mužjaka zapravo potpuno pretvorili u ženke. Tako da smo imali genetičke mužjake koji su nosili jaja i reprodukovali se kao ženke. I mi sada počinjemo da pokazujemo da neki od tih mužjaka zapravo ispoljavaju, ono što mislim da bismo mogli nazvati homoseksualnim ponašanjem. Oni zapravo preferiraju da se pare sa drugim mužjacima.

EJMI GUDMAN: I dakle, kuda vas je odvelo vaše istraživanje?

TAJRON HEJS: Pa, na kraju, ono što se desilo je to da je EPA insistirala da – Agencija za zaštitu životne sredine je insistirala da me proizvođač oslobodi ugovorne obaveze o poverljivosti. I mi smo objavili naše nalaze u časopisima koji su prilično visokog ranga, poput „Proceedings of the National Academy of Sciences“. Mi smo objavili deo rada u časopisu „Nature“. Mi smo objavili rad u „Environmental Health Perspectives“, koji je žurnal koji je sponzorisan od strane Nacionalnih zdravstvenih instituta.

HUAN GONZALES: I kada ste počeli da stičete uvid u to da kompanija organizuje kampanju protiv vas? Koji su bili znaci koje ste videli u vremenu nakon objavljivanja vaših nalaza?

TAJRON HEJS: Pre nego što smo objavili nalaze i pre nego što se EPA uključila, kompanija je pokušala da kupi podatke. Oni su pokušali da mi daju novi ugovor da bi mogli da kontrolišu podatke i eksperimente. Oni su zapravo pokušali da me navedu da posetim [njihovu] kompaniju da bi dobili kontrolu nad tim podacima. I kad sam to odbio, pozvao sam ih da dođu na univerzitet, ponudio sam da im podelim podatke sa njima, ali oni su hteli da kupe podatke. I onda su zapravo – kao što sam napomenuo u članku iz Njujorkera, oni su zapravo unajmili naučnike koji će pokušati da pobiju te podatke ili da detaljnom analizom pronađu greške i pobiju te podatke, i na kraju su unajmili naučnike da obave eksperimente kojima su navodno pobili naše podatke.

I onda je to eskaliralo do kompanije zapravo – Tim Pastur (Tim Pastoor), posebno, i drugi iz kompanije – dolazili su na prezentacije koje – ili na predavanja koja sam držao, da bi delili letke ili ustajali i pobijali podatke, i na kraju je to čak dovelo do takvih stvari kao što su pretnje nasiljem. Tim Pastur, na primer, pre nego što bih održao govor, bukvalno bi pretio, šaptao mi je u uho da će me linčovati, ili da će – citiram ga, rekao je da će „poslati neke svoje pajtaše da mi pokažu kako je to biti gej“, ili u jednom trenutku mi je pretio smrću i mojoj ćerki seksualnim nasiljem. On bi šaptao stvari poput: „Žena ti je sada sama kod kuće. Kako znaš da nisam poslao nekoga tamo da se pobrine za nju? Jel ti i ćerka tamo?“ Dakle, na kraju, to je stvarno skliznulo u neke, znate, prilično strašne taktike.

EJMI GUDMAN: Pa, šta ste uradili? Mislim, vi ste zapravo – mislim, ovo je vrlo ozbiljno. Vi biste mogli da podnesete krivičnu prijavu ako vam je prećeno i ako ste proganjani za ovakav način.

TAJRON HEJS: Pa, u početku, ja sam otišao do mog prorektora ovde na univerzitetu. Ja sam otišao do mog dekana. Ja sam otišao do pravnog savetnika ovde na univerzitetu. I rečeno mi je od strane pravnog savetnika da – pa, rečeno mi je, pre svega, od strane tadašnjeg prorektora za istraživanje: „Pa, vi ste objavili svoj rad. To je gotovo. Tako da ne razumem u čemu je problem.“ I ja sam pokušao da ostavim utisak na nju, Bet Burnsajd (Beth Burnside), u to vreme da – znate, da nije gotovo, da me stvarno progoni proizvođač. I na kraju, kada sam razgovarao sa advokatom ovde na univerzitetu, rečeno mi je da, „Pa, ja predstravljam univerzitet, i ja štitim univerzitet od odgovornosti. Vi ste prepušteni sami sebi.“ I ja se sećam da sam je pogledao, i rekao sam: „Ali sam univerzitet, još od latinskih univerziteta, je skup naučnika, nastavnika i studenata, dakle ko je taj entitet, univerzitet, koji vi predstavljate koji ne uključuje mene?“ Ali očigledno postoji neki entitet koji nas stvarno ne uključuje, nas profesore i studente, i koji zapravo ne štiti našu akademsku slobodu, mislim, na način na koji bi to trebalo da čini.

HUAN GONZALES: Hteo sam da vas pitam za jednu od vaših kritičarki, Elizabet Vejlan (Elizabeth Whelan), predsednicu Američkog saveta za nauku i zdravlje. Kada je Njujork Tajms objavio kritički članak o herbicidu u dklopu svog serijala iz 2009. o zagađenoj vodi, ona je za njegove izveštaje rekla da su, citiram: „sve vesti koje su pogodne za zastrašivanje“. Ovo je odlomak Vejlaninog intervjua za MSNBC.

ELIZABET VEJLAN: Ja se uopšte ne slažem sa člankom iz Njujork Tajmsa, koji nas navodi da se zabrinemo zbog totalno izmišljenog rizika. Atrazin je korišćen više od 50 godina. On je vrlo, vrlo čvrsto regulisan. Čak i Agencija za zaštitu životne sredine, koja nije poznata po umanjivanju značaja hemikalija u životnoj sredini, čak i oni kažu da je bezbedan.

HUAN GONZALES: Pa, ispostavilo se da je Sindženta bila dugoročni pružalac finansijske pomoći Vejlaninoj organizaciji, Američkom savetu za nauku i zdravlje, plaćajući im najmanje 100.000 dolara godišnje. Vaš komentar na njene opaske?

TAJRONG HEJS: Pa, još jednom, to su plaćene opaske. I jedna od najtužnijih stvari u čitavom ovom procesu je da su mnogi od mojih kritičara – znate, jedno je biti naučnik, pa dođete i kažete: „Pa, mi smo interpretirali podatke na ovakav način, i mi želimo da debatujemo o ovoj tački“, ali ti ljudi zaista nisu imali nikakvo mišljenje. Ta mišljenja su bila napisana od strane proizvođača, i njima je plaćeno da stave svoje ime na njih, da potpišu mišljenja proizvođača. Dakle, znate, to je jedna od najtužnijih stvari, to što su oni zaista bili samo važne ličnosti na prodaju.

I mnoge od stvari koje ona tamo govori prosto nisu tačne. One su – svako nezavisno istraživanje, od strane bilo kog naučnika koji nije finansiran od strane Sindžente, utvrdilo je slične probleme sa atrazinom, ne samo moj rad na žabama. Ali ja sam upravo objavio rad sa 22 naučnika iz čitavog sveta, iz 12 različitih zemalja, koji su pokazali da atrazin uzrokuje seksualne probleme kod sisara, da atrazin uzrokuje seksualne probleme kod ptica, vodozemaca, ribe. Znači nije to samo moj rad sa vodozemcima.

I takođe, u pogledu EPA, jedan od članova naučnog savetodavnog panela pri EPA koji je trebalo da oceni atrazin ispalo je da je plaćen i da radi za Sindžentu. Tako da je čitav proces iskvaren. I, ustvari, EPA je ignorisala mišljenje naučnog savetodavnog panela i zapravo odlučila da zadrži atrazin na tržištu i da ne vrši više nikakva istraživanja, kada to očigledno nije bila preporuka naučnog savetodavnog panela.

HUAN GONZALES: Hteo bih da se vratimo samo na tenutak na vaše opaske u vezi sa vašim univerzitetom, zato što očigledno ima mnogo pitanja koja se tiču univerziteta širom zemlje koji su, na jedan ili drugi način, finansijski podržani od strane farmaceutske ili industrije za proizvodnju lekova. Ali vi ste na prestižnom univerzitetu, jednom od najboljih univerziteta u zemlji, na Berkliju. Da li se zabrinuti zbog načina na koji je vaš univerzitet reagovao kada ste – kada ste bili na muci, i kada je napadnut vaš akademski integritet?

TAJRON HEJS: Pa, nije to samo moja zabrinutost. Mnogo je onih na univerzitetu koji strahuju da se univerzitet upravo pretvara u korporaciju. Znate, mi smo javni univerzitet koji je nekada dobijao mnogo veću podršku od strane države. Tokom mog života, školarina je bila besplatna za studente. Školarina je poskupela. I stvarno je potrebno potruditi se da bi se unovčile stvari, i to uključuje naučne istraživače. Postoji veliki pritisak na nas da budemo profesori i da predajemo i da radimo istraživanja, ali takođe da obezbedimo sredstva koja će održavati univerzitet. Tako da postoji određeni osećaj sa univerziteta da ako postavljate određena pitanja koja bi potencijalno mogla da dovedu do toga da univerzitet izgubi podršku ili da ostane bez sredstava, onda vi verovatno nećete dobiti podršku na kampusu koja vam je potrebna. I to smo videli nebrojeni broj puta. Moj kolega, Ignjacio Čapela (Ignacio Chapela), na primer, je vodio prilično veliku bitku zbog iste kompanije, Novartis, i njenih uticaja na naučno istraživanje na univerzitetu.

EJMI GUDMAN: Možete li da nam kažete nešto o značaju Sindžente? Pre svega, da li je značajno njeno prisustvo na univerzitetu, na UK Berkliju? Ali takođe, o značaju Sindžente kao kompanije koja proizvodi pesticide i svega ostalog što proizvodi, koliko je moćna?

TAJRON HEJS: Pa, kada su – kada sam se prvi put konsultovao za proizvođača, oni su u to vreme bili Novartis. I Novartis je imao veliki uticaj na kampusu. Koliko shvatam petina finansijskih sredstava za biološke nauke je dolazila od Novartisa. I u to vreme, oni su pravili i pesticide i farmaceutske preparate.

Jedna od mojih velikih briga je da, od 2000. godine – pre 2000. godine, Novartis ne samo da je pravio atrazin, koji je korišćen na kukuruzu, naravno, i koji je herbicid, već on takođe indukuje enzim koji se zove aromatiz. On može da dovede do toga da imate previše estrogena. I sada je pokazano da je ovaj herbicid, atrazin, i ovaj mehanizam, potencijalno uključen u razvoj raka dojke, na primer. Sve do 2000, kompanija je takođe proizvodila hemikaliju koja se zove letrozol, koja je radila upravo suprotno: blokirala je aromatiz, blokirala je ovaj enzim, blokirala je proizvodnju estrogena. I ova hemikalija, letrozol, je tretman broj jedan za rak dojke. Znači ova kompanija je simultano 2000. proizvodila hemikaliju koja je indukovala estrogen i izazivala rak dojke, i pravila hemikaliju koja je blokirala proizvodnju estrogena i koja je korišćena za lečenje raka. Znači tu postoji očigledan sukob interesa, što je očigledan problem.

Drugi problemi su da je negde oko 90 procenata semena koje sada koristimo za proizvodnju hrane u vlasništvu šest velikih kompanija koje proizvode pesticide. Dakle, još jednom, postoji sukob interesa pošto kompanije imaju interes da, pretpostavljam, stvaraju našu zavisnosti od pesticida, da uzgajamo seme koje oni takođe poseduju. I Sindženta, naravno, je jedna od tih velikih šest, jedan od velikih proizvođača pesticida ili agrobiznis kompanija.

HUAN GONZALES: I Njujorker koji detaljno razmatra vašu priču takođe kaže da ste otkrili da je kompanija takođe čitala vaše imejlove. Možete li da nam kažete nešto o tome?

TAJRON HEJS: Pa, ja sam od početka – sumnjao sam da su mi uhakovali imejl. I od početka sam otkrio – bila je jedna profesorka u Minesoti, i ja sam išao tamo da održim veliko predavanje, i ta profesorka sa Fakulteta zdravstvene zaštite, Deb Dabenofski (Deb Dubenofsky), rekla je da je jednom prilikom kad je bila u redu na aerodromu, letela je nazad za Minesotu, i sasvim slučajno je stajala iza nekoga ko je razgovarao preko svog mobilnog telefona i ko se predstavio kao službenik Sindžente, i on je izjavio: „Mi imamo pristup njegovom imejlu. Mi znamo gde je u svako doba.“ Tako da to nije bila samo paranoja s moje strane. Ja sam imao direktan dokaz da su imali pristup mom imejlu. I u to vreme, ja sam imao drugi i treći imejl čiju privatnost sam mogao da sačuvam, i ja sam zapravo upotrebio tu informaciju, da su imali pristup mom imejlu, da im pošaljem informacije, i ponekad lažne informacije – na primer, bukiranje avionskih karata putem imejla, zato što sam onda mogao da ih pošaljem na pogrešno mesto, da ne bi nužno bili tamo da me prate kada sam išao da držim govore u drugim mestima.

EJMI GUDMAN: Mislim, profesore Hejs, ovo su zapanjujuće stvari koje su proistekle iz ove tužbe. Tužbu niste vi podneli, ali dokumenti koji su izašli koji vas spominju, vas Tajrone Hejs, TH, i pokušavajući da vas diskredituju, pokušavaju da diskredituju vašu porodicu, recite – to je bila tužba u kojoj se nalazi atrazin koji zagađuje vodne resurse.

TAJRON HEJS: Da.

EJMI GUDMAN: Ali kako ste reagovali kada ste videli to? Vi ste sumnjali da se to dešava. Vi ste imali osećaj da vas prate. Vi ste imali osećaj da ste – da su oni pokušavali da vas diskredituju. Ali sada imate dokumente.

TAJRON HEJS: Pa, znate, to je čudno. Znate, kako piše u članku, da sam sumnjao – mislim, ja sam znao. Ja sam poznavao Tima Pastura. Ja sam poznavao Šeri Ford. Ja sam znao mnoge pojedince koji bi me pratili. Ja sam znao ko su oni bili. Ja sam znao da su imali pristup mom imejlu. Znate, znači, za mene … ja sam znao da se te stvari dešavaju. Taj tip bi mi direktno prišao i upućivao mi nepristojne komentare. Ali bila je to takva stvar gde, znate, zvučalo je kao nešto iz filma. Ja nisam mogao da odem do svojih kolega i da im kažem, nešto kao: „Oni me svuda prate, i, znate, oni su mi uhakovali imejl“ …

EJMI GUDMAN: Da li ste snimali?

TAJRON HEJS: … zato što bi mislili da sam lud.

EJMI GUDMAN: Da li ste koristili kasetofon?

TAJRON HEJS: Znate, ono što sam otkrio – ovako ću odgovoriti na vaše pitanje. Ono što sam otkrio, što je za mene mnogo moćnije je da sugerišem i da ih navedem da misle da sam sve snimio nego da oni zapravo znaju šta sam snimio. I to je zapravo postala neka vrsta moje zaštite. Pa, kada mi je ovaj tip prišao i pretio mi i pretio mojoj ženi, onda bi se onda vratio i krenuo da misli: „Oh, bože, da li je on to snimio ili nije?“ Pa, u daleko sam moćnijoj poziciji ako ih navedem da to misle. Ali vi možete videti u njihovim ručno pisanim beleškama da su bili jako zabrinuti zbog toga što snimam razgovore. Ima beleški u kojima se kaže da su hteli da me uhvate u zamku, da ne navedu da podignem tužbu, i takve stvari.

I moja reakcija sada, je kada vidim sve to u Njujorkeru i da – znate, sve ovo da vidim na otvorenom da čitav svet to može da vidi, je – postoje dve reakcije. Jedna je, ja ne mogu da verujem da su zapisali takve stvari, zar ne? Da vi kujete zaveru da, znate, da me istražuju i da istražuju moj fakultet i da istražuju moj rodni grad i sve te stvari, i vi to zapišete. Ali moj odgovor na to je, ovo je prilično analogno onome, znate, kada čujete te priče o nekome ko je bio 10 godina u zatvoru zbog ubistva, i onda DNK dokaz ih oslobodi, znate, i vi ih pitate: „Da li ste srećni?“ Pa, naravno da sam srećan, ali takođe sam proveo 10 godina u zatvoru. Znate šta hoću da kažem? Pa, naravno da sam srećan što su ovi dokumenti otkriveni, ali takođe mi je bilo veoma teško tokom poslednjih – i mojoj porodici, znate, tokom poslednjih 10 ili 15 godina, mojim studentima, takođe, poslednjih 10 ili 15 godina, da budem proganjan na ovakav način i da budem pod mikroskopom na ovakav način i da se ovoliko dugo osećam ugroženim.

EJMI GUDMAN: Na kraju, šta se danas dešava sa atrazinom? Kako stoje stvari?

TAJRON HEJS: Još uvek je na tržištu. Mi ga još uvek proučavamo. Brojna istraživanja se vrše širom sveta. Jedno od nedavno obavljenih istraživanja je pokazalo da muške bebe koje su izložene atrazinu in utero, njihove genitalije se ne razvijaju normalno. Njihov penis se ne razvija normalno, ili oni imaju mikrofalus. Ima studija koje pokazuju da broj spermatozoida opada kada ste izloženi atrazinu. I ne odnose se to samo na laboratorijske životinje ili na životinje u divljini; to važi i za ljude. Mi koristimo iste hormone koje koriste životinje za svoju reprodukciju. I to je velika pretnja zdravlju životne sredine i zdravlju javnosti.

EJMI GUDMAN: Želim da vam se puno zahvalim što ste bili sa nama, Tajron Hejs, profesor integrativne biologije sa Univerziteta Kalifornije, Berkli, koji je posvetio poslednjih 15 godina izučavanju atrazina, široko upotrebljavanog herbicida koji je proizvela Sindženta. Mi ćemo linkovati članak iz magazina Njujorker koji otkriva kako je kompanija pokušala da diskredituje profesora Hejsa nakon što je njegovo istraživanje pokazalo da atrazin prouzrokuje seksualne abnormalnosti kod žaba i da bi mogao da stvara iste probleme kod ljudi. Članak se zove „Vredna reputacija: Nakon što je Tajron Hejs rekao da je hemikalija štetna, njen proizvođač ga je progonio.“ Ovo je Democracy Now! Vraćamo se za trenutak.