Urođeni poremećaji i epidemija raka u Iraku posledica su upotrebe osiromašenog uranijuma od strane vojske SAD

Upotreba osiromašenog uranijuma od strane vojske SAD u Iraku dovela je do oštrog porasta broja obolelih od leukemije i broja urođenih poremećaja u gradu Nadžafu – kao i broja zabrinutih stanovnika koji je boje za sopstveno zdravlje. Rak je sada češće obolenje od gripa, kaže za RT lokalna doktorka.

Grad Nadžaf se tokom invazije iz 2003. suočio sa jednom od najžešćih vojnih akcija. Ekipa RT-a je otpurovala na lice mesta, gde je ubrzo saznala da svaka stambena ulica u nekoliko susedstava ima višestruke slučajeve porodica čija deca su bolesna, kao i porodica koja su ostala bez dece, te porodica koje imaju mnogo rođaka koji su oboleli od raka.

Govoreći na krovu svoje kuće umesto u svojoj laboratoriji, dr Sundus Nsaif kaže da se od invazije na Irak iz 2003. koju su predvodile SAD grad suočio sa "dramatičnim porastom" broja obololelih od raka i urođenih poremećaja. Nsaif je rekla da je odabrala alternativnu lokaciju za intervju zato što vlada vrši aktivan pritisak da se ne govori o ovom problemu, možda u nastojanju da se ne obrukaju koalicione snage.

"Nakon početka rata u Iraku, procenat obolelih od raka, leukemije i urođenih porođaja je dramatično porastao u Nadžafu. Područja koja su pretrpela uticaj američkih napada iskusila su najveći porast. Mi verujemo da je to zbog 'nelegalnog' naoružanja poput osiromašenog uranijuma koji su koristili Amerikanci. Kada posetite ovdašnju bolnicu vi vidite da je rak zastupljeniji od gripa", rekla je Nsaif RT-jevoj Lusi Kefanov.

"Rat nije gotov. Da, Amerikanci su otišli, ali mi još uvek patimo od posledica", rekla je Leljla Džabar, čije troje dece je umrlo zato što su rođena sa kongenitalnim deformitetima. Za zdravstvene probleme svoje dece ona krivi radioaktivnu municiju koju su za vreme rata koristile američke snage. Njen jedini preživeli sin, Ahmed, star osam meseci, ima poremećaj nervnog sistema i doktori ne očekuju da će preživeti svoj prvi rođendan.

Dr. Kristofer Bazbi je detaljno istraživao uticaj osiromašenog uranijuma. On kaže da jedini izvor uranijuma u Iraku predstavljaju snage koje su predvodili Amerikanci.

"Mi smo otišli u Faludžu i i ustanovili smo povišeni nivo obolelih od raka. Mi smo pogledali roditelje dece sa kongenitalnim malformacijama i mi smo analizirali njihovu kosu da bismo videli šta se nalazi u njihovoj kosi što bi moglo da bude genotoksično, što bi moglo da bude ono što može da prourokuje kongenitalne malformacije. Jedino što smo uspeli da nađemo je bio uranijum. Mi smo pronašli uranijum kod majki dece sa kongenitalnim malformacijama," rekao je on za RT.

Od 2009. do danas, kredibilni izveštaji u medijima iz Faludže, poprištu urbanog rata iz 2004, skrenuli su pažnju svetske javnosti na izveštaje o visokim stopama kongenitalnih poremećaja. Barem dve platforme koje koriste municiju sa osiromašenim uranijumom bile su upotrebljene u "Fantomskom besu" (Phantom Fury), najintenzivnijoj operaciji od zvaničnog kraja borbenih operacija 2003.

Najmanje 440.000 kg osiromašenog uranijuma je upotrebljeno u Iraku, od čega je deo završio kao radioaktivna prašina, a deo kao nagrizajući penetrator - ostavljajući još uvek nepoznati broj lokacija sa kontaminiranim vozilima, zgradama i zemljištem, sudeći po holandskom izveštaju.

"Rizik izloženosti za civile od upotrebe osiromašenog uranijuma u naseljenim oblastima je spojen sa upornim odbijanjem SAD da objave podatke koji su mogli da pomognu sprovođenje delotvorne procene i rada na čišćenju, pod uslovom da iračka vlada ima kapaciteta i sredstava da ga sprovede. Posmatrano u celini, ova pitanja bacaju ozbiljnu sumnju na legitimnost upotrebe osiromašenog uranijuma", kaže holandski izveštaj.

Pored potencijalnog uricaja osiromašenog uranijuma na fizičko zdravlje, vrlo je verovatno da je njegova upotreba i prisustvo u Iraku dovela do povećanog straha i anksioznosti, što je sa druge strane moglo da kreira odgovarajući psihosocijalni uticaj, zapažaju autori izveštaja.

Drugi izveštaj, finansiran od strane norveške vlade, nedavno je otkrio da je osiromašeni uranijum upotrebljen protiv civilnih meta u naseljenim područjima 2003. u Iraku. U njemu se naglašava nedostatak transparentnosti od strane koalicionih snaga po pitanju upotrebe osiromašenog uranijuma, ali takođe se opisuje jedan incident u Nadžafu kada je iz oklopnog vozila tipa Bredli ispaljeno 305 uranijumskih metaka prilikom jednog dejstvovanja.

"Mi znamo da je uranijum genotoksičan, da prouzrokuje te nivoe genetskog oštećenja, i zbog toga takođe izaziva rak. Jedini izvor uranijuma je bila upotreba uranijumskog naoružanja od strane snaga koje su predvodili Amerikanci. Ne samo oružje sa osiromašenim uranijumom, već kao što smo kasnije utvrdili oružje sa blago obogaćenim uranijumom, koje smatramo da su koristili da bi prikrili svoje tragove. Dakle, ja mislim da smo mi manje više dokazali da su te posledice rezultat upotrebe uranijuma tokom dva rata, i čestica koje je proizvelo uranijumsko naoružanje", objasnio je dr Basbi.

Naoružanje sa osiromašenim uranijumom je poznato po svojoj sposobnosti penetracije kroz zidove i tenkove. Jedan od njegovih najopasnijih "sporednih efekata" je prašina koja se stvara prilikom isparavanja te supstance, koju onda ljudi udišu.

Pentagon i UN procenjuju da su u martu i aprilu tokom napada na Irak američke i britanske snage upotrebile 1.100 do 2.200 tona protivtenkovskih granata koje su napravljene od osiromašenog uranijuma, daleko više nego što je [zvanično] procenjenih 375 tona koje su upotrebljene u zalivskom ratu iz 1991, sudeći po izveštaju koji je objavljen 2003. u "Sijetl postintelidženceru".

U gradovima poput Basre i Faludže, gde su američke i britanske snage na početku rata koristile tešku municiju, procenjuje se da je više od polovine beba koje su začete nakon početka rata rođene sa urođenim poremećajima. Sudeći po studiji koja je objavljena u Biltenu za kontaminaciju životne sredine i toksikologiju između oktobra 1994. i oktobra 1995. broj novorođenčadi sa urođenim poremećajima na 1.000 živorođenih u porodilištu Al Basra iznosio je 1,37. 2003. broj urođenih poremećaja u istoj bolnici je iznostio 23 na 1.000 živorođenih. Za manje od jedne decenije, broj slučajeva kongenitalnih urođenih poremećaja porastao je 17 puta.

Međunarodna zajednica je izrazila zabrinutost zbog realnih posledica upotrebe takvog naoružanja. Očekuje se da će Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i iračko ministarstvo zdravlja objaviti izveštaj o tome u bliskoj budućnosti, ali do sada se to odlagalo. Sudeći po SZO, izveštaj se neće baviti vezom između učestalosti urođenih poremećaja i upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom koja je korišćena tokom rata i okupacije Iraka.

"Pošto je pitanje povezivanja kongenitalnih urođenih poremećaja sa izlaganjem osiromašenom uranijumu nije uključeno u okvir ove konkretne studije, ustanovljavanje veze između učestalosti kongenitalnih urođenih poremećaja i izloženosti osiromašenom uranijumu zahtevalo bi dalje istraživanje," rekla je SZO u svojom saopštenju.

U međuvremenu, ljudi u Nadžafu se bore da obezbede neophodnu medicinsku pomoć za svoju decu koja pate od širokog raspona poremećaja. Neki parovi se boje da imaju još dece nakon što im se već rodilo nekoliko beba sa urođenim poremećajima.