Kontrapunkt

EJMI GUDMAN (Amy Goodman): Ovo je Democracy Now!, democracynow.org, The War and Peace Report, ja sam Ejmi Gudman. Dok obeležavamo 20-godišnjicu potpisivanja NAFTA-e, to je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, osvrnućemo se na zapatistički ustanak. Istog dana kada je NAFTA stupila na snagu, 1. januata '94, zapatisti su objavili rat meksičkoj vladi, rekavši da je NAFTA značila smrt za urođeničke narode. Ovo je zapatistički subkomandante Markos koji govori 1990-ih.

SUBKOMANDANTE MARKOS (Subcomandante Marcos): [prevedeno sa španskog] Mi stvaramo opšti profil onoga kako bi građanski zapatista mogao da izgleda, uzevši suštinu od oružanog zapatizma da bismo priznali nepreuzimanje vlasti, ne želevši da zauzimamo javne funkcije. I borba za demokratiju se nastavlja, za slobodu i pravdu, i zahtevanje da se vlada stavi u službu društva, da se u meksičkom društvu promeni odnos između gospodara i potčinjenih.

EJMI GUDMAN: Sa nama je, putem Democracy Now! video strima iz San Kristobal de las Kasasa u Čjapasu, Meksiko, Piter Roset. On tamo živi od '90-ih, učestvovao je u novogodišnjim proslavama od ove nedelje kojima je obeležen zapatistički ustanak. Piter Roset je profesor ruralnih društvenih pokreta i agroekologije u ECOSUR-ovom Centru za istraživanje i diplomske studije u San Kristobalu. Još uvek sa nama je Lori Valah (Lori Wallach) iz „Public Citizen-a“; njihov izveštaj, „NAFTA sa 20“, linkovaćemo na našem sajtu.

Piter Roset, recite nešto o ovonedeljnim proslavama 20-godišnjice zapatističkog ustanka, na isti dan kad je NAFTA stupila na snagu.

PITER ROSET: Pa, dobro jutro. Zapatisti kontrolišu oko trećine teritorije države Čjapas, koju su organizovali u pet autonomnih regiona. I svaki od tih regiona ima glavni grad ili sedište administrativne uprave koja se zove karakol (caracol), što na španskom znači „puž“. Dakle, novogodišnje noći u svakom od pet caracolesa, oni su imali proslavu 20-godišnjice u kojima je učestvovalo hiljade ljudi iz zapatističkih zajednica, koji su često nosili balaklave ili marame kojima su prekrili svoja lica, igrali čitavu noć uz živu muziku, sa hiljadama ljudi koji su došli iz čitavog Meksika i iz čitavog sveta, ustvari – iz Evrope, iz Afrike, sa bliskog istoka, iz Azije, iz Sjedinjenih država – da bi učestvovali u ovoj proslavi, proslavi s jedne strane 20 godina od kako su zapatisti rekli „Basta“ Nafti i neoliberalnim ekonomskim merama, ali takođe proslavljaju sve stvari koje su zapatisti ostvarili u tih 20 godina u pogledu izgradnje alternativnog oblika autonomne samouprave na teriroriji koju kontrolišu.

EJMI GUDMAN: Htela bih...

PITER ROSET: Bilo je vrlo veselo, i trenutno postoji ogromna količina energije u Čjapasu.

EJMI GUDMAN: Htela bih da pogledamo još jedan insert iz dokumentarca Zapatista, kada subkomandante Markos objašnjava zašto su se digli urođenički narodi Čjapasa. Posle njega, čućemo komandantea Zebedea (Zebedeo).

SUBKOMANDANTE MARKOS: [prevedeno] Smatralo se da su urođenici Meksika gori od životinja, kao da su bili stvari, kao da su bili kamenje, biljke, nešto što može ili ne mora da postoji. Tako da ono što urođenici moraju da urade je da se bore da povrate prostor u društvu i da ponovo uspostave koncept dostojanstva, koji nije nešto što se razume glavom. To je nešto što s čim živiš i mreš, nešto što se oseća u grudima, u suštini ljudskog bića.

KOMANDANTE ZEBEDEO: [prevedeno] Mi nikada nismo imali ta prava – slobodu izražavanja, pravo na organizovanje, slobodu da određjujemo cene naših proizvoda. Kada mi proizvedemo nešto, kupac je taj koji određuje cenu našeg proizvoda, i tu počinje eksploatacija. Oni nam za naše proizvode plaćaju toliko malo kao što je jedan pezos, ali ne uzimaju u obzir naš rad i ukupno žrtvovanje i težinu našeg rada. I to nas košta rada. To nas košta gladi. To nas košta ono malo novca što smo investirali. I kada se ne proizvodi, kada nema plodova, nemamo ni koristi. Drugi imaju korist, i pravi radnici ostaju na istom, sa svojim rukama prekrštenim a zemlja im je eksploatisana.

EJMI GUDMAN: Bio je to komandante Zebedeo; pre toga, subkomandante Markos, iz filma „Zapatista“, u produkciji „Big Noise Films“. Piter Roset, ako možete da nam kažete nešto... recite nam nešto više o tome što su obojica rekli.

PITER ROSET: Pa, oni kažu da je urođenički narod u Meksiku, još od španskog osvajanja pre 500 godina, kako oni kažu, tretiran maltene poput životinja i to na vrlo rasistički način – najsiromašniji su među siromašnima, najisključeniji, većina urođeničkih zajednica je bez tekuće vode, bez struje, bez realnog obrazovanja ili zdravstvene zaštite. I to je jedan od razloga zašto su se Zapatisti digli. Oni su se digli i zbog toga što su znali da će to sa Naftom i slobodnom trgovinom od lošeg nastati još gore.

Ja mislim da je najvažnija stvar sada, 20 godina kasnije, da su na jednom malom području, na jugoistoku Meksika, gde oni kontrolišu teritoriju, uspeli da stvore drugačiji sistem – malu viziju onoga kako bi alternativno društvo moglo da izgleda sa kolektivnom i rotirajućom samoupravom, sa svojim autonomnim obrazovnim sistemom, autonomnim zdravstvom, proizvodnim zadrugama i društvima, oporavkom lokalne ekonomije, sopstvenim sistemom pravosudne administracije – drugim rečima, sa svojim pravnim sistemom, koji je mnogo pošteniji od federalnog pravnog sistema Meksika – ogromnom promocijom mladih i žena na važne položaje u samoupravnom procesu. Pa, stvarno je uzbudljivo videti šta je moguće postići ako kontrolišete sopstvenu teritoriju i ako imate drugačiju viziju kako društvo treba da bude organizovano.

EJMI GUDMAN: Nakon izbijanja zapatističkog ustanka, ja sam otišla u Čjapas, i bila sam u prilici da prisustvujem prvoj konferenciji za štampu koju su održali subkomandante Markos i zapatisti, i oni su jedino pustili novinare meksičkih radio stanica. Mislim, ja nisam bila iz Meksika, ali ja sam uspela da uđem. Oni nisu pustili televiziju, i to je bilo zbog toga što, Markos je rekao, načina na koji je televizija i, uopšte, mediji izveštavali o zapatističkom ustanku. Piter Roset, da li možete da nam kažete nešto o ulozi medija u Meksiku i internacionalno i kako oni omogućavaju, ili ne, da se čuje glas inicijativa odozdo (grassroots)?

PITER ROSET: Pa, ja mislim da se suočavamo, u Meksiku i u svetu – u Sjedinjenim Državama, takođe, i u mnogim drugim zemljama – sa onim što je subkomandante Markos nazvao „medijskim terorizmom“, i da mejnstrim mediji... ono što oni rade je zastrašivanje ljudi sa neobjašnjenim slikama pretnje i nasilja, navodeći ljude da podržavaju desničarske vlade i represivne mere, i nikada zaista ne izveštavaju o onome što se dešava u grassroots inicijativama o tome šta su pravi uzroci problema, koja su prava rešenja, kako izgledaju lokalne alternative kada zaista funkcionišu. Mi nikada ne čujemo ništa poput toga. I ja mislim da su zapatisti, zajedno sa mnogim drugim društvenim pokretima, siti toga. I tako, na primer, na proslavi novogodišnje noći, oni su rekli da je ona otvorena za svakoga na svetu sem novinskih medija, zato što im je dosta iskrivljenih i loših izveštaja. Naravno, mediji su bili tamo, i neki od alternativnih medija, poput Democracy Now! i kao i mnogi drugi izvori alternativnih medija, imaju mnogo uravnoteženije i tačnije izveštaje, ali mi ne vidimo tačno izveštavanje u mejnstrim medijima, ni u Meksiku niti bilo gde drugo.

EJMI GUDMAN: Znate, kada sam bila na toj konferenciji za štampu, došao je na mene red da postavim pitanje, i pitala sam o ulozi žena u rukovodstvu. Znate, bilo je to prvi put da su zapatisti izašli u javnost, kada su ušli u Katedralu mira u San Kristobal de las Kasasu – naravno, lica su im bila sakrivena – [bilo je to prvi put] da su [žene] bile u rukovodstvu. I neki od mejnstrim medija su mi posle, kada sam izašla, prišli i rekli: „Šta ste pitali?“, ja sam rekla: „Pitala sam za žene.“ Oni su rekli: „Mogli ste da postavite jedno pitanje, i vi ste pitali za žene!?“ Pa, to je interesantno. Hoću da vam pustim jedan snimak sa nedavnog skupa u Čjapasu kojim je obeležena 20-godišnjica zapatističkog ustanka. Ovo je zapatistička komandantkinja Hortenzija (Hortensia).

KOMANDANTE HORTENZIJA: [prevedeno] Sada je vreme da ojačamo i globalizujemo otpor i pobunu, zato što mi znamo da ti lažljivi lopovi i kriminalci koji sebe nazivaju vladom nikada neće prestati da nas napadaju. Oni nikada neće prestati da nas proganjaju. Oni nikada neće prestati da nas zatvaraju i da pokušavaju da nas unište i da nas izbrišu iz istorije. Ali neće moći, zato što naša borba ima pravičan razlog: demokratiju, slobodu i pravdu. Sa 2. karakola u Oventiku, Otpor i pobuna za čovečanstvo, planinski pojas Čjapasa, 1. januar, 2014.

EJMI GUDMAN: Posebno se zahvaljujemo Andaluziji Knol (Andalusio Knoll) za ovaj prilog direktno iz Čjapasa. Piter Roset, revolucionarna uloga žena u ovom ustanku tokom proteklih 20 godina?

PITER ROSET: Pa, od samog početka, čak pre nego što su zapatisti zaista izašli u javnost, oni su već imali revolucionarni zakon za žene. I on kaže je da im je cilj da bi žene trebalo da imaju 50 procenata svih funkcija vlasti u samoupravnom procesu. Mi znamo da žene čine 50 procenata u Tajnom revolucionarnom urođeničkom savetu, koji je najvši organ vlasti u zapatističkom pokretu. I među stvarima koje možete da vidite samo na zapatističkoj teritoriji je čitava generacija mladih urođenica koje su diplomirale u zapatističkom autonomnom školskom sistemu koje sada imaju 15, 16, 17, 18, 19, 20 godina i koje su na upravnim funkcijama, koje učestvuju u onome što se zove Veća dobre vlade, Juntas de Buen Gobierno, i koje su rečite.

I još nešto – to je mala anegdota, ali to me je stvarno dirnulo pre neki dan, zapatistički promoter agroekologije je bio u mojoj kancelariji, i on je pričao o tome kako se mlade žene, urođenice u današnjim urođeničkim zajednicama na zapatističkoj teritoriji razlikuju od prethodnih urođenica, zato što, rekao je, one više ne gledaju u pod kada im se obratite. One vas gledaju direktno u oči. I ja mislim da je to mala stvar, ali da zaista sumira kako su zapatisti – kako zapatizmo menja ulogu žena u urođeničkom društvu ovde u Čjapasu.

EJMI GUDMAN: Na kraju, ostalo nam je još 30 sekundi, Piter Roset, recite nam sa kojim se preprekama zapatisti danas suočavaju?

PITER ROSET: Pa, ja mislim da su prepreke sa kojima se zapatisti danas suočavaju, naročito, za njih, je kampanja protiv pobune koju protiv njih vodi meksička vlada, koja uključuje negativnu medijsku kampanju, ali takođe i problemi sa kojima se svi suočavamo u Meksiku. Desničarski predsednik, Enrike Penja Nieto (Enrique Peña Nieto), sprovodi strahovite reforme koje zapravo poništavaju preostale pozitivne stvari koje su ostale od meksičke revolucije. Tako da se suočavamo sa vrlo teškim vremenima ovde u Meksiku.

EJMI GUDMAN: Piter Roset, želim da vam se zahvalim što ste bili sa nama. On je profesor ruralnih društvenih pokreta i agroekologije na ECOSUR-ovom Centru za istraživanje i diplomske studije u San Kristobal de las Kasasu, Meksiko. On takođe radi sa globalnim pokretom seljaka i porodičnih farmera, La Via Campesina.