Anarhija

Komuna je vodila anarho-sindikalističku propagandu za socijalnu revoluciju, koja će otpočeti jednim velikim generalnim štrajkom, a u ime ostvarenja budućeg društva u kome će biti svi sretni i zadovoljni, jednom rečju za ostvarenje zemaljskog raja. Trebalo je samo više razmišljanja o svojim postupcima pa da uvidimo čemu vodi ta propaganda. Popovi obećavaju onima koji se pate večno blaženstvo posle smrti, a danas trpljenje, socijalisti obećavaju blagostanje tamo negde u dalekoj budućnosti, a danas strpljenje, pa hoćemo li i mi takođe zaglupljivati taj narod jednom novom verom u buduće društvo, kad znamo da je vera potrebna samo onima koji pate, da se ne bi bunili, i zato da bi lakše snosili svoj nesnošljivi ropski život. Da nije vere, koja još i danas održava ljude u ropstvu, ljudi bi se bunili, oslobodili zabluda i otresli okove koji im smetaju. Razume se da smo mi uvideli svoju pogrešku i prišli drugoj propagandi. Nama je cilj da se mi, ličnosti, oslobodimo svih predrasuda, u koliko je to, razume se, moguće i da se oslobodimo u društvu. Da umre čovek rob i da se rodi slobodna ličnost, koja slobodno misli i dela. Prema tome dok čovek ne postane slobodan duhom neće se osloboditi ni u društvu. Znači, raditi na stvaranju novog društva sa starim ljudima, to je zidanje kuće ne od temelja već krova. Potrebno je da se izvrši revolucija u umovima pa će samim tim biti izvršena i u društvu. Potrebno je preobraziti ljude, da se oni nauče da delaju slobodno i samim tim biće preobraženo društvo, sredina u kojoj živimo.

            Razume se, mi nećemo odricati da smo mi produživši dosadanji rad mogli uspeti tj. stvoriti revoluciju, ali ne i to tako očekivano slobodno društvo. Mi imamo pred očima više revolucija, ali što one nisu imale uspeha nije ovaj ili onaj uzrok, koje navode oni koji vole da zatvaraju oči pred faktima; nego taj što narod, koji je istina obično izvršavao tu revoluciju, nije znao šta hoće. Više puta bila je objavljivana komuna, koja je nesumnjivo jedna najbolja društvena organizacija, pa zašto se nije održala? Zato što narod, koji je trebao da je održi, nije bio svestan koristi od nje. Nesumnjivo je da će to sve tako, da se stvaraju i propadaju revolucije, trajati dotle dogod celokupan narod ne bude svestan, a bude li svestan revolucija neće ni trebati. Ali nas se ne tiče sutrašnjica, što nas interesuje to je današnjica. Stoga mi ne preporučujemo nikom da očekuje revoluciju, koja će sama nastupiti, kad se kapital bude dosta skoncentrisao i kada se mašine budu dovoljno razvile, kada će se jednim parlamentskim dekretom uništiti beda i ropstvo i zavesti srećnije društvo, kada će ti isti ljudi, koji su do toga dana bili robovi, najednom postati slobodni ljudi duhom pa sledstveno i u društvu, sve zbog nekog neminovnog ekonomskog razvitka. Ne preporučujemo nikome takođe ni to, da očekuju da se društvo preobrazi jednim generalnim štrajkom, koji će pokrenuti jedna energična manjina, jer to može i doći, ali će dotadanju vlast zameniti druga, moguće još gora i učinjeno nije ništa, jer robovi ne mogu stvoriti slobodno društvo. Ne preporučujemo nikome takođe ni to, da uvidevši da je zabluda i jedno i drugo da pogne pokorno glavu i čuva svoga gazdu očekujući da se bog smiluje na njega i pruži mu bolji život. Ne! To što mi preporučujemo to je  ostvarivanje toga danas što mnogi misle ostvariti u budućnosti. Osloboditi sebe svih predrasuda i živeti što je moguće slobodnije.

            Nije dovoljno verovati jednu veru pa ma koja bila: popovska, socijalistička ili sindikalistička. Nije dovoljno verovati u socijalnu revoluciju i buduće društvo, a biti rob u sadašnjosti. Hiljade ima danas socijalista, sindikalista i anarhista, koji se objavljuju u teoriji protivu vere u boga, ali je malo tih, koji ne ispunjavaju ni jedan crkveni obred i ne pomažu i održavaju ma čim tu veru. Hiljade su tih koji su antimilitaristi, ali je malo tih koji ne služe vojsku i ne prave oružje kojima će ubivati ljude ili sami biti ubivani. Hiljade su tih koji su protivnici prostitucije, ali je malo tih koji ne prodaju svoje telo ili ne kupuju tuđe, bilo to polni organ ili radnu snagu. Hiljade su tih koji su protivu države, ali je malo tih koji joj ma čime ne služe. Dakle, sve te hiljade ljudi raznih naziva, etiketa, činova i zanimanja sve te hiljade ljudi, raznog položaja, robovi, gospodari ili njihove sluge, sve te hiljade ljudi su robovi i verski zatucani ljudi. Jedni obožavaju nekog zamišljenog boga, neki kapital, neki vlast, radničku klasu itd. Dakle, svi ti ljudi veruju svaki u svoga boga, svaki u svoj raj, ali je malo tih koji su slobodni ljudi, bar ukoliko je to moguće.

            Dakle, potrebno je danas odricati poslušnost crkvi, bogu, državi, kapitalu, partiji, društvu i klasi. Mi hoćemo da vidimo danas ljude naviknute da delaju svesno i slobodno. Treba danas svesne jedinke, oslobođene predrasuda, zajedno sa takim istim jedinkama, da stvaraju svoje zajednice, komune, treba danas živeti u saglasnosti sa svojim ubeđenjima u koliko je više moguće. i samo tako vaspitanjem i oslobađanjem ličnosti i komunisanjem društva, moći će da nastane to o kome toliki maštaju, buduće društvo.

- Pa to je utopija, to je nemoguće, čuju se već glasovi, to se ne može sad, mi smo slabi i nemoćni, to će se moći tek sutra, a danas mi moramo biti robovi.

            Sutra, reč u koju se toliko mnogo polaže nade i poverenja. Naši stari živeli su u ropstvu u drugom primitivnom obliku, mi živimo u modernom, pa prema tome, šta nam garantuje da će naši potomci ostvariti to što nisu ostvarili naši stari, što nismo ostvarili ni mi. Uostalom i da mogu nas to ne može tešiti, kad mi to nećemo dočekati. Za nas ima vrednosti sada i stoga naša borba mora biti još žešća i ogorčenija. Jer nas ne oduševljava više sutra, tj. to što će biti u budućnosti, malko pre ili posle naše smrti.

            Eto dakle, u glavnome, u kratkim potezima, promena koja je se dogodila, a mi ćemo se docnije podrobnije pozabaviti pojedinim pitanjima. Mi znamo da će biti malo tih koji će nas razumeti, a još manje tih koji će u delu provoditi to što su razumeli, ali to nas ništa ne sprečava da novom snagom stupamo napred ka anarhiji!