Intenziviranje socijalno-klasnog rata u Grčkoj

Činjenice koje se tiču proteklog 48-očasovnog štrajka imaju istorijski karakter.

Po prvi put u poslednjih nekoliko godina Grčka komunistička partija (KKE; grčki: Κομμουνιστικό Κόμμα Ελλάδας) je rešila da bude prisutna (prostorno i vremenski) zajedno sa ostalim delom društva koji je protestovao na trgu Sintagma. Ali njihova odluka da to učine se kvalitativno razlikovala od odluke drugih demonstranata. Oni su opkolili su parlament u nameri da ga zaštite. Članovi PAME (grčki: Πανεργατικό Αγωνιστικό Μέτωπο, Sveradnički borbeni front), sindikalnog krila KKE (Grčke komunističke partije), postrojili su ispred parlamenta, sa palicama u rukama i kacigama na glavama, okrenuti licem ka demonstrantima. Tražili su lične karte od svih koji nisu bili njihovi članovi i odbijali su da propuste ostale blokove demonstranata (ne samo anarhiste, već i levičare i članove sindikata javnog komunalog preduzeća POE OTA). To je dovelo do veoma zategnute situacije te su ljudi počeli da viču negodujući zbog PAME-ine akcije. Sukob je započeo nakon što su sindikalisti koji uživaju podršku KKE napali članove pokreta „Ja ne plaćam“ (''Δεν πληρώνω''), koji se uglavnom sastoji od umerenih levičara. 

U sukobima je učestvovao znatno veći deo ljudi među kojima nisu svi bili anarhisti. Bilo je među njima i anarhista, naravno, ali nisu svi koji su se borili protiv PAME bili anarhisti. Tokom sukoba maskirani demonstranti su koristili pendreke, palice, kamenice, molotovljeve koktele.

Posle dvočasovnog sukoba, policija se umešala na strani sindikalaca, s ciljem da razbije demonstrante. Tokom popodneva objavljeno je da je jedna osoba umrla od posledica srčanog napada, da nije bila ranjena u sukobima, te da je moguće da je uzrok smrti upotreba suzavca od strane policije.

Ovo su činjenice. Sada ću pokušati da složim svoje misli i pokušam da pružim interpretaciju činjenica u skladu sa insurekcionističkim ciljem.

Neke osnovne karakteristike grčke društveno političke formacije

Nakon pada vojne hunte u Grčkoj, 1974.godine, istorijski period koji je potom usledio, nazvan je metapolitefsi (gr. Μεταπολίτευση, politička tranzicija). Ovaj društveno-politički program je dosegao svoj limit tokom proteklih par godina. Oblik vlade i države, vladavine prava i društvenih odnosa koji održavaju reprodukciju kapitalističke eksploatacije bili su omeđeni određenim obrascima vertikalnog reinvestiranja određenih vrednosti i određenih sredstava u društvenu bazu. Tokom ranih 80-ih, socijaldemokratske formacije su ostvarile socijalnu koheziju pomirenjem države i naroda. Do stalnog zaposlenja u javnom sektoru se moglo doći davanjem glasa onome ko vam je dao posao, što je uprošćen, ali veoma relan primer. Ovo je bio glavni mehanizam za proizvodnju klase mikro buržuja u Grčkoj.

Ovakav način postizanja saglasnosti i kohezije je na bespogovoran način narušen ključnim političkim odlukama uspostavljanja dominacije, da bi se prevazišla ekonomska kriza i da bi se izbegao bankrot. Neposredna posledica je bilo to da će ogroman deo društva iz buržujske srednje klase pasti u nesigurnost proletarijata, i to na veoma nasilan način. Ovo je ključ transformacije koja se dešava. Govorim o ljudima koji nemaju više šta da izgube i nije ih lako predstaviti kroz bilo koji oblik mejnstrim političkog programa. Uključujući i KKE.

KKE je najstaljinističkija komunistička partija, možda čak i jedina takva partija, u Evropi. Nakon što je legalizovana (1974. godine) integrisana je u sistem u svakom mogućem smislu. Oni poseduju vlastita preduzeća, imaju svoju štampariju (jednu od najvećih na Balkanu), medije (TV i radio stanice) i, zajedno sa svim drugim parlamentarnim partijama, dele repektabilnu količinu finansijskih sredstava iz državnog budžeta.

"Rat je nastavak politike drugim sredstvima."

- Carl von Clausewitz

Nakon decembra 2008, a pogotovo tokom poslednje 2 godine, anarho/anti-autoritarna retorika i akcije su se proširile na ne baš komunikativan način. Osnovani su novi skvotovi, nove narodne skupštine i nov način samoorganizovanja stavljen je na društveni test. Ovo nije mesto za detaljno izlaganje svih činjenica iz poslednje tri godine, ali mogu da kažem da je socijalno-klasni rat veoma intenziviran.

"Politika je nastavak rata drugim sredstvima."

- Michel Foucault

Jedno je sigurno. Dominacija (državna-kapital i njihove međusobne veze) ne može upravljati ovom situacijom na uobičajen način. Njom nije moguće upravljati. Postoji značajan deo društva koji je tokom poslednjih godina učestvovao u sukobima ispred parlamenta. Ti ljudi su došli u dodir sa radikalnim vrednostima koje bi mogle biti okidač za nešto mnogo opasnije po vladajuće kapitalističke društvene odnose. Kada se solidarnost, samoorganizovanje i neposredni odnosi ispolje na ulicama, oni ih [kapitalističke društvene odnose, prim. prev.] mogu prevazići. Oni se mogu transformisati u svakodnevni život i proširiti tako da redefinišu dnevne društvene odnose u radikalnoj osnovi. Protiv društvenih vrednosti robe i najamnog rada, protiv potrošačkog modela kapitalističke pustinje. Anarhistički slogan: „Kriza nije samo slika na vestima, na ulici se rađa svest“ sada je veoma realan. Ne apoteoziram uličnu borbu, ali insistiram da ovde imamo mogućnost radikalizacije. A sukobi sa policijom i staljinistima samo primer toga. Ulog ostaje isti, poput gore pomenutog.

Ova nesavladiva situacija interpretirana je kao takva od strane vođstva staljinističke KKE. Oni su doneli političku odluku da štite parlament i javni red i mir ispred njega. Jedan mejnstrim politički mislilac bi odmah postavio pitanje:

„Ukoliko, u koordinisanoj državi, monopol nad nasiljem više ne vrši policija već je on uz njenu saglasnost predat određenom delu društva (u našem slučaju KKE), šta to onda znači?“

Odgovor na to pitanje je sastoji se od kombinacije činilaca u napred opisanom kontekstu. Činjenica da KKE podržava zaštitu parlamenta ogleda se u sigurnom političkom dogovoru između te partije i elitnog bloka dominacije. Komunistička partija je pokušala da pokaže svima da može da upravlja situacijom. Da može da održati socijalni mir. Stajala je tamo, ispred parlamenta i pokušala svima da kaže: „Ja sam ovde i ovo je pravi način da izraziš svoj protest, a ako ne uradiš to onako kako ti kažem, onda si anarhofašist (sic), onda si član paradržave i provokator.“

Ova retorička šema se poklapa sa dominantnim načinom na koji mediji i elitne partije interpretiraju sukobe na ulicama. Svojom retorikom i praksom KKE se pozicionira na njihovoj strani.

Većina takozvanih radikalnih levičara (unutar i van parlamenta) u svojoj retorici je otelovila stavove KKE, pokušavajući da se distancira od molotovljevih koktela koji su bačeni na militantne delove sindikalaca, održavajući živom obmanu u pogledu prave uloge KKE i „zajedničkog cilja“.

„Barikade su mešavina bola i ideja.“

Ja stvarno ne mogu da zamislim šta ovi staljinistički ludaci imaju u svojim glavama. U jedno sam ipak veoma siguran. Kombinacija Klauzevicovog i Fukoovog citata biće glavno pravilo koje će opisati aspekte društvenog života. Kako vreme protiče, biće sve očiglednija formacija dva rivalska tima. Jedna će biti sastavljena od svih koji žele nastavak reprodukcije kapitalističkih odnosa na bilo koji mogući način, dok će se druga sastojati od onih koji žele da ih unište. Ovo je najiskrenija i najhladnokrvnija procena koju mogu da dam.

Otpor-samoorganizovanje-solidarnost.

Za ukidanje klasa, društvenih odnosa i uloge koju nam je kapitalizam nametnuo.

Mladi grčki drug bez budućnosti