Italija: Grilov Pokret pet zvezdica je odbranio sistem

Sada kada je Pokret pet zvezdica (M5S) ostvario uspeh na italijanskim izborima bez presedana, smatramo da više nije moguće izbegavati razmatranje politčkog vakuma koji predstavlja Grilov (Grillo) i Kazalegov (Casaleggio) pokret. M5S popunjava odsustvo radikalnih pokreta u Italiji. M5S zauzima prazan prostor u političkom sistemu... da bi ga održao praznim.

Uprkos svom radikalnom izgledu i svojoj revolucionarnoj retorici, mi smatramo da je tokom proteklih godina M5S bio efikasni branitelj aktuelnog status kvoa, snaga koja je služila kao „poklopac“ i na kraju je upotrebljena za stabilizovanje sistema. Ova izjava je kontraintuitivna i na prvi pogleda čak zvuči apsurdno, posebno ako se fokusiramo isključivo na Italiju. Kako može Grilo da bude činilac stabilizacije? On koji želi da „počisti stari politički sistem“? On koji je opšte poznat po tome što najveći činilac neukrotivosti Italije?

Pa ipak, mi smatramo da je Grilo težio održavanju sistema, svesno ili ne.

Tokom protekle tri godine, dok su nekoliko mediteranskih zemalja i Zapad bili svedoci nedvosmislenog širenja antikapitalističkih i pokreta protiv mera štednje, u Italiji se nije desilo ništa slično. Bilo je nekih važnih borbi, ali one su bile kratkotrajne i ostale su u okvirima ograničenih teritorija. Bilo je malih vatri ali nije bilo velike varnice koja bi zapalila preriju, kao što se desilo na drugim mestima. Za nas nije bilo indignadosa; ni #Occupy; ni „proleća“ bilo koje vrste, ni „Je lutte des classes“ protiv reformi penzionog sistema.

Mi nismo imali trg Tahrir, Puertu del Sol, ili trg Sintagma. Mi se nismo borili onako kako su se borili drugi – i u nekim slučajevima se još uvek bore. Zbog čega?

Nekoliko je razloga za to, ali mi ćemo danas pretpostaviti jednog od njih. Možda to nije ključni činilac, ali mi smatramo da u izvesnom smislu jeste važan.

U Italiji, veliki deo „indignacije“ je uhvaćen i organizovan od strane Grila i Kazalega – dvojice bogatih bejbibumera iz industrije zabave i marketinga – koji su stvorili političku franšizu/kompaniju sa sopstvenim autorskim pravima i robnim markama. Njihov „pokret“ je striktno kontrolisan i mobilisan od strane hijerarhije koja bira i ponavlja zahteve i slogane društvenih pokreta, ali ih zapravo stapa sa apologijom „zdravog“ kapitalizma i sa veštačkim diskursom koji je usredsređen na poštenje političara i javnih službenika. Liberalan i antiliberalan, centralistički i federalistički, liberterski i konzervativni predlozi koegzistiraju svi zajedno i daju konfuzni program: program „jedna-veličina-koja-odgovara-svima“ koji je tipičan za bilo koju političku „diverziju“.

Razmislite o tome: M5S razdvaja svet na „nas“ i „njih“ na potpuno drugačiji način od drugih napred pomenutih radikalnih pokreta.

Kada je #Occupy predložio odvajanje između 1% i 99%, ukazivao je da distribuciju bogatstva, duboko reflektirajući problem društvene nejednakosti: 1% su multimilioneri. Da su znali Grila, pristalice pokreta #Occupy bi ubrojale i njega. U Italiji, Grilo je deo 1%.

Kada su španski demonstranti preuzeli poklič argentinskih cacerolazosa, ‘Que se vayan todos!’, oni nisu jednostavno govorili o „političkoj kasti“, niti im je cilj bio da je zamene. Oni pozivaju na samoorganizovanje autonomne reorganizacije društva. Hajde da pokušamo da uradimo što je moguće više bez njih, da stvorimo nove alternative u susedstvima, na radnim mestima i univerzitetima. Nijedna od njihovih formi ne podseća na tehnološke, fetišističke kompromse Grilovog pokreta, poput isprazne retorike o onlajn „parlamentarnim izborima“. Njihova praksa je radikalna, oni zahtevaju organizovanje zajednica koje će ih štititi, fizički sprečavajući iseljenja i poništavanje prava na oslobođenje od hipoteke (foreclosure), na primer.

Španci bi takođe uključili Grila i Kazalega među one koji „moraju da odu“. Pokret koji predvodi multimilioner i konsultant za odnose sa javnošću prosto bi bio nezamisliv. Oni bi verovatno ubrojali i Pizarotija (Pizzarotti) – istog onog predstavnika M5S-a koji već nekoliko meseci vodi politiku štednje u Parmi, i koji izdaje svoja bombastična predizborna obećanja, jedno za drugim.

Nova faza počinje, ona u kojoj „Grilizmo“ ulazi u parlament, izabran kao poslednje utočište miliona ljudi koji su iz razumljivih razloga siti svih drugih političkih opcija. Jedini način da razumemo fazu koja počinje je da razumemo ulogu Grila i Kazalega u političkoj fazi koja je upravo okončana. Mnogi veruju da su oni delovali kao „palikuće“ sistema; mi smatramo da su oni zapravo njegovi „vatrogasci“.

Da li je moguće da pokret koji je rođen kao diverzija postane radikalna snaga, koja rešava ključne probleme i razlikuje „nas“ od „njih“ u skladu sa legitimnim linijama razdvajanja? To bi moglo da se desi, ali postoje određeni preduslovi. Treba da se desi neki Događaj, otvaranje jaza ili pukotine (ili još bolje, pukotina) unutar tog pokreta. Drugim rečima: pokret bi trebalo da se oslobodi Gilovog stiska. To se do sada nije dogodilo, i verovatno se neće desiti ubuduće. Premda, nije nemoguće. Mi, kao i uvek, podržavamo revolt. Čak i u okviru Pokreta pet zvezdica.