Kriza semena - Pretnja za prehranu i demokratiju

New Delhi, Indija - Seme je prva karika u lancu ishrane – a suverenitet semena (seed sovereignty) je temelj prehrambenog suvereniteta. Ako farmeri nemaju svoje seme ili pristup sortama koje se slobodno oprašuju polenom, koje mogu da čuvaju, unaprede i razmenjuju, oni nemaju suverenitet semena, a samim tim ni prehrambeni suverenitet.

Uzrok produbljivanja poljoprivredne krize leži u promeni sistema nabavke semena, u eroziji biodiverziteta i suvereniteta semena.

Suverenitet semena uključuje pravo farmera da čuva, uzgaja i razmenjuje seme, da ima pristup raznovrsnom semenu „otvorenog koda“ koje mora biti zaštićeno – koje nije patentirano, genetski modifikovano, u nečijem vlasništvu ili pod kontrolom gigantskih korporacija. On [suverenitet] mora biti zasnovan na proglašenju semena i biodiverziteta za opšte i javno dobro.

U poslednjih dvadeset godina uočljiva je rapidna erozija raznovrsnosti i suvereniteta semena, kao i sve veća koncentracija kontrole nad semenom od strane malog broja gigantskih korporacija. Kada su 1995. u Lajpcigu UN organizovale Konferenciju o genetskim resursima biljaka, objavljeno je da je 75% svih poljoprivrednih biljnih kultura nestalo usled uvođenja „modernih“ sorti, koje se uvek uzgajaju kao monokulture. Od tada, erozija je ubrzana.

Uvođenje Sporazuma o trgovinskim pravima intelektualne svojine (TRIPS) od strane Svetske trgovinske organizacije ubrzalo je širenje genetski modifikovanog semena – koje se može patentirati – i za koje se mogu naplatiti autorska prava. Navdanya (pokret za očuvanje suvereniteta i diverziteta semena) je otpočela sa radom kao odgovor na uvođenje takvog patentiranja semena u Opšti sporazum o carinama i trgovini, preteči Svetske trgovinske organizacije – za koju je jedan predstavnik Monsanta kasnije izjavio: „Pri pravljenju nacrta tog sporazuma mi smo bili pacijent, dijagnostičar i lekar, sve odjednom.“ Korporacije su definisale problem – a za njih problem su predstavljali farmeri koji čuvaju seme. One su ponudile i rešenje, a rešenje je bilo da zakonski zabrane farmerima da čuvaju seme – uvođenjem patenata i prava intelektualne svojine za isto to seme. Zahvaljujući tome, drastično su povećana polja pod genetski modifikovanim kukuruzom, sojom, kanolom i pamukom.

Pretnje suverenitetu semena

Pored potiskivanja i uništavanja diverziteta, patentirano GM seme takođe potkopava suverenitet semena. Širom sveta se uvode novi zakoni o semenu na osnovu koji se vrši obavezna registracija semena, što onemogućava malim poljoprivrednicima da uzgajaju sopstveni semeni diverzitet, i primorava ih da zavise od gigantskih korporacija koje proizvode seme. Korporacije takođe patentiraju seme otporno na nepovoljne klimatske uslove koji su razvili farmeri, te na taj način farmerima kradu mogućnost da uzgajaju sopstveno seme kao i njihovo znanje o prilagođavanju odredenoj klimi.

Još jedna pretnja za suverenitet semena je genetska zagađenost. Indija je izgubila svoje seme pamuka zbog zagađenja Bt pamukom, kome je inženjeringom ubačen biološki pesticid, bakterija Bacillus thuringiensis. Kanada je izgubila svoje seme kanole zbog zagađenja Roundup Ready kanolom. Meksiko je ostao bez svog kukuruza zbog zagađenja Bt pamukom.

Posle zagađenja, biotehnološke korporacije koje se bave proizvodnjom semena su tužile farmere za kršenje patenata, kao u slučaju Persija Šmajsera (Percy Schmeiser). Zbog toga se više od 80 grupa farmera ujedinilo i podnelo tužbu da bi sprečili Monsanto da utužuje farmere čije seme je kontaminirano.

Pošto opadne ponuda farmerskog semena, a farmeri postanu zavisni od patentiranog GMO semena, krajnji ishod je dug. Indija, domovina pamuka, ostala je bez svog svoj diverziteta i suvereniteta semena pamuka. Oko 95% pamuka ove zemlje kontroliše Monsanto, pri čemu se farmeri bivaju uhvaćeni u dužničku zamku jer su primorani da svake godine kupuju seme, uz plaćanje licencnih nadoknada, što je nateralo stotine hiljada poljoprivrednika na samoubistvo; od 250.000 poljoprivrednika koji su izvršili samoubistvo, većina je sa plantaža pamuka.

Kontrola sejanja

Iako nestajanje biodiverziteta i suvereniteta semena proizvodi ogromnu krizu u poljoprivredi i na polju prehrambene bezbednosti, korporacije vrše pritisak na vlade da upotrebe državni novac za uništenje opšte društvene ponude semena i zamene ga sa nepouzdanim i neobnovljivim patentiranim semenom – koje se mora kupovati svake godine.

U Evropi je propis o očuvanju biljnih sorti iz 1994. godine naterao farmere da daju „obavezan dobrovoljni prilog“ kompanijama koje se bave proizvodnjom semena. Ti uslovi su sami po sebi kotradiktorni. Ono što je obavezno ne može biti dobrovoljno.

U Francuskoj je novembra 2011. godine usvojen zakon, što znači da je plaćanje tantijema obavezno. Kao što je ministar poljoprivrede Bruno le Marie izjavio: „Seme više ne može biti oslobođeno plaćanja tantijema, kao što je do sada bio slučaj.“ Od oko 5000 uzgajanih biljnih vrsta, 600 je zaštićeno sertifikatom u Francuskoj, i to se odnosi na 99% vrsta koje uzgajaju farmeri.

„Obavezan dobrovoljni prilog“, drugim rečima tantijema, opravdavan je na osnovu toga što se „taksa plaća donosiocima sertifikata [kompanija za proizvodnju semena] da bi se pomoglo finansiranje daljih istraživanja i nastojanja da se unaprede genetski resursi“.

Monsanto pljačka biodiverzitet i genetske resurse zemljoradničkih zajednica, kao u slučaju slučaju pšeničnog biopiratstva, kada su se u koštac sa Monsantom uhvatili Navdanya i Greenpeace, kao i u slučajevima semena koje je otporno na surove klimatske uslove i sorti plavog patlidžana (brinjal) od koga je stvorena sorta Bt Brinjal. Kao što Monsanto ističe, „on potiče iz kolekcije bakterijske plazme bez presedana u istoriji“ i „kopa po diverzitetu u ovoj genetskoj biblioteci da bi brže nego ikada pre razvio elitno seme.“

U stvari, ovde je po sredi privatizacija (enclosure) zajedničkog (commons) genetskog materijala našeg biodiverziteta i zajedničkog intelektualnog nasleđa (intellectual commons) stečenog javnim uzgojem od strane zemljoradničkih zajednica i društvenih institucija. A GMO seme koje nudi Monsanto ne uspeva. Ovo nije „poboljšanje“ genetskih resursa, već njihova degradacija. Ovo nije inovacija već piratstvo.

Na primer, Alijansa za zelenu revoluciju u Africi (AGRA) – koju podupire Gates Foundation (fondacija Bila Gejtsa, prim. Prev.) – najveći je napad na suverenitet semena u Africi.

Agrobiznis

Američki Zakon o globalnoj prehrambenoj bezbednosti (Global Food Security Act) iz 2009. godine, takode poznat kao Lugar-Kejsijev Zakon (Lugar-Casey Act) kaže: „Zakon kojim će se dozvoliti aproprijacije za period od fiskalne 2010-2014. godine da bi se obezbedila pomoć stranim zemljama za promociju prehrambene bezbednosti, kojim će se stimulisati seoske ekonomije i poboljšati sistem reagovanja u vanrednim situacijama u slučaju prehrambene krize, koji će dopuniti Zakon o međunarodnoj pomoći iz 1961. godine, itd.“

Amandman Zakonu o pomoći inostrantstvu (Foreign Assistance Act) bi „uključivao istraživanje biotehnoloških otkrića koja su prilagođena lokalnoj ekonomskoj situaciji, uključujući i tehnolgoiju genetskog modifikovanja“. Sa tog računa bi 7.7 milijardi americkih dolara otišlo Monsantu za vršenje pritiska u korist GMO semena.

Jedan članak u Forbes-u, pod naslovom „Zašto ujka Sem podržava frankenštajnsku hranu?“ (Why Uncle Sam Supports Franken Foods?), pokazuje kako je agrobiznis jedini sektor u kome su Sjedinjene Države ostvarile pozitivan trgovinski bilans. Otuda i podsticanje GMO-a jer to Sjedinjenim Državama donosi naknade za licence. Međutim, Monsantove tantijeme počivaju na dugu, suicidalnim zemljoradnicima i nestajanju biodiverziteta širom sveta.

Prema američkom Zakonu o globalnoj prehrambenoj bezbednosti, Nepal je potpisao ugovor sa Monsantom i USAID-om. To je dovelo do masovnih protesta širom zemlje. Prvim sporom koji su Sjedinjene Države pokrenule protiv Indije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Indija je bila primorana da dozvoli patentiranje semena. Od 2004. Indija takođe pokušava da uvede Zakon o semenu, kojim se od farmera zahteva da registruju sopstveno seme i da za njega uzmu licence. To bi praktično primoralo zemljoradnike da prestanu sa korišćenjem svojih autohtonih vrsta semena. Osnivanjem Seed Satyagraha, pokreta nesaradnje na tragu Gandijevih učenja, predajom stotina hiljada potpisa premijeru, i radeći sa parlamentom – uspeli smo da zaustavimo uvođenje Zakona o semenu.

Indija je potpisala američko-indijsku inicijativu za poljoprivrednu nauku“, uz podršku Monsanta. Na pojedine države je takođe vršen pritisak da potpišu sporazume sa Monsantom. Jedan od primera je i Memorandum o saradnji između Monsanta i Radžastana, prema kome će Monsanto dobiti pravo na intelektualnu svojinu za sve genetske resurse, kao i da vrši istraživanja na autohtonom semenu. Bilo je potrebno da Navdanya i hodočašće Bija Yatra [„semenu u pohode“] „Monsanto odlazi iz Iundije“ pokrenu kampanju, kako bi vlada Radžastana bila primorana da odbaci Memorandum.

Ovaj asimetrični pritisak Monsanta na vladu SAD, i njihov zajednički pritisak na vlade širom sveta, predstavlja glavnu pretnju za budućnost semena, budućnost prehrane i budućnost demokratije.

Izvor: Al Jazeera