Novi Zakon o hrani na Novom Zelandu: Vrli novi svet kuca na naša vrata!

Novi Zakon o hrani na Novom Zelandu podiže zid državno-birokratskih procedura između tamošnjih farmera i hrane i semena koje su do sada uzgajali i delili međusobno. Zakon o hrani na Novom Zelandu otvorio je kontroverzu oko: osnovnog prirodnog prava na uzgajanje i deljenje hrane koje može lako da se pretvori u retku privilegiju samo za one koji mogu da plate to zadovoljstvo (pogodite ko je to); zakonske definicije hrane koja obuhvata semena, prirodne lekove, esencijalne minerale i pića (uključujući i vodu!); policije koja, delujući kao agentura za sigurnost hrane, može pretresati prostorije bez naloga, koristeći svu oprema koju smatraju potrebnom – uključujući i pištolje! (član 265-1)

Ni WWOOF domaćini nisu izvan domašaja kontrole korporacijsko-državnih alijansi. Prema postojećem tekstu Zakona, obezbeđivanje hrane i smeštaja u zamenu za pomoć u radu na novozelandskim WWOOF farmama, potpada pod oblast prodaje tj. razmene hrane. Da li će WWOOF domaćini na Novom Zelandu ubuduće morati da prolaze kroz stroge kontrole sigurnosti hrane koju dele sa svojim WWOOFerima? Da li će banke i mreže za razmenu semena preko noći postati ilegalne na NZ? Hoće li Monsanto i ostale velike kompanije dobiti apsolutnu kontrolu nad proizvodnjom, distribucijom i prodajom semena?

Da stvar bude još lepša, parlamentarni predstavnici novozelandskih Zelenih, glasali su za predlog Zakona o hrani, navodno nesvesni na šta se sve tekst Zakona odnosi i kome, usvajanjem tog Zakona, može biti prepuštena kontrola nad uzgajanjem hrane! Sada pokušavaju da isprave grešku tako što šalju žalbe ministarki za bezbednost hrane (jer su ćutali za vreme javne rasprave o predlogu Zakona!), u kojima je mole da izmeni tekst spornih članova Zakona o hrani koji se odnose na:

• definiciju hrane (tako da iz sadržaja buduće definicije budu isključena semena i sadnice),
• razmenu, deljenje i poklanjanje hrane (tako da ljudi koji, poput WWOOF domaćina, dele hranu sa svojim gostima, ne dođu pod udar strogih ograničenja koje Zakon propisuje),
• farmere koji prodaju male količine hrane na lokalnom tržištu (mnogi od njih su takođe WWOOF domaćini),
• male sertifikovane organske farmere koji već moraju da se pridržavaju brojnih pravila i standarda organskog uzgajanja hrane (poslednje što im treba je još jedan tovar pravila, birokratije i troškova).

Očigledno je da su pod najvećim udarom ovog Zakona ljudi koji uzgajaju hranu u malim količinama za sebe, svoju porodicu i prijatelje ili lokalnu pijacu. Najviše takvih uzgajivača je među organskim farmerima uopšte i WWOOF organskim farmerima posebno. Ako im se nametnu novi troškovi, ograničenja i kontrole, mnogi od njih mogu biti primorani, iz čisto ekonomskih razloga, da odustanu od organskog uzgajanja hrane. A onda na scenu stupaju "spasioci": kompanije za masovnu proizvodnju hrane i semena.

Iza novog Zakona o hrani na Novom Zelandu, za koji Kiviji (kako novozelanđani vole sebe da zovu), sa Koanga instituta za zaštitu biljnog nasleđa na Novom Zelandu, kažu da je „fašistički u svojoj osnovnoj nameri“, stoji, a ko bi drugi nego, Svetska trgovinska organizacija (WTO) i američka Agencija za hranu i lekove (US-FDA), fantomske organizacije koje predstavljaju obične instrumente u rukama monstruoznih kompanija poput Monsanta. Ako ovako drzak pokušaj širenja kontrole nad hranom koju gajimo, delimo i jedemo, prolazi u zemlji koja je navodno jedna od najrazvijenijih "demokratija" na svetu (ma šta to značilo), šta će se desiti sa zemljama poput Srbije, koje tek treba da razviju svoju "demokratiju" i koje se nalaze u mnogo težem političko-ekonomskom položaju od Novog Zelanda, sa mnogo manjim izgledima da se odupru nasrtajima pohlepnih svetskih moćnika? Da li je apsolutna državno-korporacijska kontrola nad svim oblastima života ljudi, pouzdan znak da je "demokratija" u jednoj zemlji razvijena?

Vrli novi svet kuca na naša vrata. Danas Novi Zeland, sutra ko zna ko! Grozničava potreba za kontrolom i upravljanjem širi se na sve oblasti života. Državama i velikim kompanijama (kao i svakoj drugoj masovnoj organizaciji), kontrola nad hranom je mnogo važnija od deljenja hrane i sprečavanja masovnog umiranja od gladi, jer se kontrolom nad osnovnim sredstvima za život (hrana, kuća i grejanje), brani i održava njihova povlašćena upravljačka pozicija i reprodukuje ceo hijerarhijski sistem star nekoliko milenijuma, sa jalovim, birokratskim „elitama“ na vrhu i opljačkanim, zatočenim masama koje, danonoćnim rintanjem za golo preživljavanje, stvaraju viškove od kojih se goje njihovi tirani!