Okupirani zaverama? Pokret "Occupy", populistički antielitizam, i teoretičari zavere

Svi progresivni društveni pokreti imaju mračnu stranu, ali neki su im više skloni od drugih. "Occupy Wall Street" i njegove frakcije, sa svojim populističkim, antielitističkim diskursom ("Mi smo 99%) i fokusiranjem na finansijski kapital, već su privukli svakakve nezgodne prijatelje: antisemite, Davida Dukea i Bele nacionaliste, Oath Keeperse, Tea Partijaše, i sledbenike Davida Ickea, Lyndona Laroucha, i pokret Zeitgeist (vidi spisak u dnu stranice).

S jedne strane, nema ničeg posebno novog u vezi s ovim. Antiglobalistički pokret je takođe imao ovakve probleme.(1) To je ponekad zbunjivalo radikale koji su pokret smatrali suštinski levičarskim i antikapitalisitčkim; kada su radikali rekli "globalizacija", oni su ustvari mislili nešto kao "najviša faza kapitalizma", i dakle iz njihove perspektive, protiveći se jednoj protivili su se i drugoj. Radikali su često smatrali da progresivci koji su u pokretu dele istu viziju, samo na "nepotpun način", i da im samo treba mali podsticaj (obično pandurskim pendrekom) da uvide da kapitalizam ne može biti reformisan, i da ustvari treba biti ukinut.

Ali za mnoge druge, "globalizacija" nije značila kapitalizam. Baš kao i za radikale, ona je funkcionisala kao šifra: za neke se odnosila na finansijski kapital (kao suprotstavljen industrijskom kapitalu), dok su drugi mislili na režim globalne elite koja gradi svoj "Novi svetski poredak". I jedno i drugo i oboje mogli su takođe da se odnose na tradicionalnu jevrejsku zaveru uspostavljanja navodne globalne dominacije i kontrole nad bankarskim sistemom. Bilo da su to shvatali ili ne, mnogi antiautoritarci/ke koji su slavili ovaj "pokret pokreta" kao utemeljen isključivo na organizacionoj strukturi, bez lakmus testa političke inkluzije, ibacio je veliki znak 'dobro došli' pred ove sumnjive ljude. I kroz ta vrata su ušle svakakve stvari, od Pata Buchanana do Troya Southgatea.

Ali ipak, antiglobalistički pokret u Sjedinjenim Državama je pokrenula anarhističko/progresivna koalicija koja je u mnogome kontrolisala njegov sadržaj i diskurs, dajući mu aromu narodnog fronta - na isti način na koji su stare komunističke partije tokom više decenija kontrolisale velike progresivne koalicije. Suprotno tome, "Occupy Wall Street" je odmah preuzeo čisto populistički pristup.

Ima raznih načina shvatanja i pružanja otpora kapitalizmu. Postoji strukturalna kritika, koja se obično povezuje sa marksizmom ali je često deli i anarhizam, koja nastoji da razume internu dinamiku kapitala i posmatra ga kao sistem, izvan kontrole bilo koje određene osobe ili grupe. Ali takođe postoji i etička kritika, popularna među verskim grupama i pacifistima, koja se manje fokusira na "zašto" kapitala i umesto toga se koncentriše na njegove posledice, posmatrajući kako stvara ogromne razlike u bogatstvu dok stvara bedu, oskudicu, i nezaposlenost za veći deo sveta. Na kraju, tu je i populistička vizija, koja može da trnascendira levicu i desnicu. Populisti imaju narativ u kom su "elite" suprotstavljene "narodu".

S jedne strane, ovo može da izgleda kao neka nejasna vrsta socijalizma koji suprotstavlja svakodnevnog radnika pravim bogatašima. Ali tome takođe nedostaje bilo kakva određena analiza klase ili drugih društvenih razlika - 99% su tretirani kao homogeno telo. Obično se "narod" poima kao "nacija", i tih elitnih 1% se posmatra kao oni koji rade protiv interesa nacije. Iz radikalne, antikapitalisitčke perspektive, ovaj narativ može biti pogešan i "nepotpun", ali sam po sebi nije opasan. Ustvari, mnogi progresivni pa čak i socijalistički politički pokreti su bili zasnovani na njemu.

Ali populistički narativ je takođe integralni deo političkog gledišta teoretičara zavere, aktivista ekstremne desnce, i antisemita. Za antisemite, elite su Jevreji; za Davida Ickea, elite su gmizavci; za nacionaliste, one su članovi manjinskih etničkih, rasnih ili verskih grupa; za druge, one su "globalisti", Iluminati, Trilateralna komisija, masoni, Federalne rezerve, itd. Sve te razne teorije zavere takođe su sklone međusobnom preklapanju i pozajmljuju jedna od druge. Pored toga, fokus na "Wall Street" takođe je posebno privlačan onima koji smatraju da elitu predstavlja finansijski kapital, čime su posebno opsednuti antisemiti, larušisti, sledbenici Davida Ickea, itd. "Rothschildovi" su omiljena šifra za jevrejsku kontrolu nad bankarskim sistemom.

Mnogo toga je već rečeno o odbijanju pokreta "Occupy" da objasni svoje zahteve. S jedne strane, to je bilo korisno za mobilisanje raznovrsne grupe ljudi koji mogu da projektuju ono što žele da vide u ovom pokretu - anarhisti, marksisti, liberali, zeleni, progresivni verski poslenici, itd. Sa druge strane, to je bilo korisno za mobilisanje raznovrsne grupe ljudi koji mogu da projektuju ono što žele da vide u ovom pokretu - ronpolisti (sledbenici Ron Paula, prim. prev.), libertarijanci, Zeitgeist pokret, Beli nacionalisti, i drugi. Diskurs o 99% (uostalom, ovim desničarima i konspiracionističkim huškačima verovatno pripada daleko veća proporcija od anarhista i marksista u pravih 99%), zajedno sa odbijanjem pokreta "Ocuppy" da se postavi na čvrste političke temelje i da s tim u skladu postavi ograničenja za učešće određenih političkih aktera, stvorio je situaciju koja je prijemčiva za priključenje ovih štetnih političkih elementa.

Do sada, preovlađujuća progresivna priroda mnogih od ovih okupacija držala je te eleemnte na distanci. Ali samo je brojnost progresivnih učesnika/ca doprinela tome. Nema ni organizacione strukture unutar pokreta "Occupy", niti ima konceptualnih pristupa na kojima je zasnovan, koji daju garancije da će tako i ostati. Pa nije preterano očekivati da, posebno pošto učešće bude oslabilo, neke okupacije budu preuzete od strane ljudi sa tim ekstremno desnim i konspiracionističkim perspektivama. Svi učesnici bi s pravom mogli da se smatraju delom 99%. Pravi kamen spoticanja bi dakle bio, šta misle ko su 1%?

Napomene

(1) Barem jedna levičarska grupa je napustila antiglobalistički pokret 1998. zbog antisemitizma i pridruženja ekstremne desnice; istaknuti finansijer dubokih džepova imao je bliske veze sa neofašističkim tink-tenkom; istaknute neonacističke ličnosti su pohvalile demonstracije u Sijetlu i pokušale naknadno da preotmu antiglobalistički pokret. Stvari su toliko izmakle kontroli da se kristalisala čitava nova vrsta decentralizovanog kriptofašizma i pokušan je entristički manevar. (Entrizam je taktika infiltracije u određenu grupu ili organizaciju sa ciljem da se regrutuje njeno članstvo i postepeno ostvari potpuna kontrola nad njom, prim. prev.) Pogledajte moj članak "Rebrendiranje fašizma: nacionalanarhizam" za više informacija o tome.

POLITIČKI REČNIK:

Buchanan, Pat (SAD): Paleokonzervativni političar koji je vodio nekoliko ozbiljnih kampanja za predsednika. Kao hrišćanski nacionalista, on se protivi globalizaciji i oslanja se na rasistička, antisemitska i homofobična gledišta.

Duke, David (SAD): Medijski pismeni osnivač Vitezova kju kluks klana. On je 1990. izabran u predstavnički dom Luizijane ali je izgubio u nadmetanju za kongres SAD. Duke ističe antisemitske teorije o jevrejskoj kontroli nad Federalnim rezervama i bankarskim sistemom, i podržava pokret "Occupy".

Finansijski kapital protiv industrijskog kapitala: Populizam često zavisi od produktivističkog narativa, koji suprotstavlja "neproduktivni kapital" "produktivnom" kapitalu. Neproduktivni kapital se odnosi na industrije koje su zasnovane na manipulisanju apstrakcijama (bankarstvo), nasuprot proizvodnji fizičkih objekata (fabrički rad). Nacisti su se oslanjali na ovu distinkciju za svoj "nacionalni socijalizam".

Icke, David (UK): bivši lider Zelene partije koji je postao teoretičar zavere i koji meša mnogobrojne različite kospiracionističke ideje, uključujući i antisemitske. On tvrdi da su svetski lideri vanzemaljski gmizavci koji samo izgledaju kao ljudi, a hrane se od negativne ljudske energije. On ima sledbenike i na levici i na desnici.

Larouche, Lyndon (SAD): Bivši trockista koji je osnovao levičarski kult svoje ličnosti i potom ga brzo transformisao u ekstremno desnu političku organizaciju sa fokusom na prikupljanje obaveštajnih podataka. On je antisemitski nacionalista koji napada finansijski kapital i globalizaciju.

Oath Keepers (Čuvari zakletve, SAD): Desničarska organizacija sadašnjih i bivših pripadnika vosjke i policije. Sa korenima u milicijskom pokretu, oni su se zakleli da će odbiti da se povinuju određenim naredbama sa federalnog nivoa koje po njima krše Ustav.

Paul, Ron (SAD): Republikanski kongresmen iz Teksasa koji trenutno nastoji da bude predsednički kandidat svoje partije za 2012. Njegova politika je izolacionistička a ekonomija libertarijanska; on se protivio invaziji SAD na Irak ali on takođe želi da povuče SAD iz UN. Zalaže se za dekriminalizaciju droga i raspuštanje Federalnih rezervi. Podržavaju ga neki Beli nacionalisti kao i neki progresivci.

Southgate, Troy (UK): Bivši aktivista Nacionalnog fronta koji je osnovao nacionalanarhizam, što je određeni oblik decentralizovanog kriptofašizma sa kojim je pokušao da se infiltrira u antiglobalistički pokret.

Tea Party (Čajanka, SAD): Desničarski populistički pokret koji je uticao na politički pejzaž SAD. Nema jasan fokus ali ima masovnu bazu i ozbiljnu finansijsku podršku bogatih desničara. Islamofobi, "Birthers" (koji tvrde da je predsednik Obama rođen u Keniji i da je prikriveni musliman), i Beli nacionalisti se mogu naći u tim krugovima.

Beli nacionalisti: Sveobuhvatni termin za razne ekstremno desne politike čiju ključnu brigu predstavlja "očuvanje" naroda evropskog porekla (izuzev Jevreja), koji po njima čine jednu "naciju". Ovo uključuje bele supremaciste, bele separatiste i one koji rade izvan parlamentarnog sistema ali se zalažu za "white rights".

Zeitgeist pokret: Tehnokratski pokret koji takođe transcendira tradicionalnu podelu na levicu i desnicu. Osnovan od strane Petera Josepha, nastao je na temelju serije filmova koji su u jednu celinu spojili više različitih teorija zavere. Ima ogranke širom sveta.