Pismo asturijskog rudara

25 godina sam radio sam u rudnicima. Prvi put sam sišao u okno kada sam imao 18 godina i hteo bih da kažem da sam zapanjen mnogim komentarima koje čitam u vezi sa rudarstvom i ranim odlaskom u penziju. Izneću vam svoje gledište.

Prvo, borba koju u ovom trenutku vode rudari nema veze sa traženjem para. Radi se o tome da oni poštuju sporazum koji je potpisan prošle godine između ministarstva privrede i sindikata rudara, i koji ima utvrđene subvencije do 2018. Ovaj novac je došao iz Evropske Unije a ne od španske vlade. To nije novac koji je uzet od španskog naroda da bi mi primili pomoć kao što mnogi ljudi koji nas toliko kritikuju izgleda misle.

Što se tiče ovog novca ono što se, kao i gotovo sve rudarske porodice pitam je, gde je deo novca iz fonda za rudarstvo koji je navodno trebalo da ode za stvaranje alternativne proizvodnje na ugljenokopima, nakon zatvaranja rudnika? Pa, kao i u mnogim drugim sektorima, ovim novcem raspolažu političari i sindikati. Sa delom ovog novca, na primer, Señor Gabino de Lorenzo, bivši gradonačelnik Ovieda, platio je novo ulično osvetljenje u svom gradu, novu izložbenu palatu i kongrese i mnoge druge projekte. Señora Felgeroso, bivša gradonačelnica Gijona, potrošila ga je na Tehnički univerzitet i druge projekte.

U Valle de Turon, na ugljenokopu Caudal, gde živim, u rudnicima je poginulo 600 ljudi (to su oni za koje znamo, pošto su tokom građanskog rata spalili staru arhivu) od 1889. do 2006. kada su ih zatvorili. Naravno da su izgadili sportski centar, koji kada je otvoren nije imao ni jedan toalet i praktično nije upotrebljavan. Svuda oko nas su gomile šuta, koji malo po malo pokušavaju da rasčiste. Ali od reindustrijalizacije, koja bi kreirala stabilno zaposlenje pa bi još uvek bilo života u ovoj oblasti, gotovo da nema ništa.

Drugo, zapanjen sam kada vidim da mnogi ljudi prigovaraju zbog ovih subvencija, nije mi bila namera da napišem ovo ali ima subvencija i u drugim sektorima poput stočarstva, poljoprivrede i ribarstva i mnogih drugih. Lično sam zadovoljan sa tim, radije bih da subvencije odu radnicima nego da odu onim lopovima koji nas pljačkaju svaki dan.

Treće, pošto je završen građanski rat, mislim da mnogi od vas ne znaju da su rudari besplatno radili sat vremena dnevno tokom dugo niza godina, da bi popravili ono što je uništio frankoizam, kada u našim kućama nije bilo dovoljno hrane za jelo.

Četvro. 1962. rudari su pokrenuli štrajk koji se proširio diljem Španije, u kom smo osvojili mnoga prava koja je španski narod imao do sada i koja pokušavaju da nam oduzmu. Tokom tog štrajka bilo je mnogo prebijanja, mnogi ljudi su zatvoreni, i mnogi ljudi su pobegli u druge provincije Španije, odvojili se od svojih porodica, da bi se vratili tek 1980.

Pet. Što se tiče ranog odlaska u penziju, mit je da rudari mogu da se penzionišu sa četrdeset godina i količina evra o kojoj vi pričate zvuči kao da smo dobili na lutriji. Stvarnost je drugačija, u primanjima koja dobijaju ranije penzionisani pojedinci, samo deo čine njihova dodatna primanja. Mi plaćamo za socijalno osiguranje 50% više, tako da za svake dve godine rada, mi plaćamo dodatnu godinu socijalnog osiguranja, na primer ja sam radio u rudnicima 25 godina i platio sam 37 ipo godina socijalnog osiguranja, koliko vas je platilo toliko?

Šest. Vi kažete da je od španskog uglja jeftiniji ugalj koji se doprema iz inostranstva, ja u to nisam uveren ali uzmimo da je to tačno, da li želite da vidite kako radimo kao robovi u drugim zemljama? Ja ne želim da bilo koji radnik bilo gde mora da bude rob.

Napisaću ovo zato što se to stvarno desilo. Ja sam radio zajedno sa kolegama iz Češke Republike i Poljske, kada su oni došli u Asturiju i počeli da kupuju stvari u radnjama, oni su bili zapanjeni zato što su mogli da kupe onoliko koliko su hteli a u svojim zemljama to nisu mogli. Prvog božića koji su proveli sa nama oni su kupili pune šake štangle turona (tradicionalni božićni kolač). Mi smo ih pitali zašto su to uradili i oni su nam rekli da u njihovoj zemlji oni to ne mogu da priušte i da su im plate bile dovoljne samo da se prehrane, i to loše. Ono što želim da kežm je da ako ne odbranimo naša prava proćićemo isto tako.

Sedmo. Što se tiče blokada puteva reći ću svima koji se žale zbog toga što su im rudari otežali odlazak na posao ili na studije i koji kažu da kada oni imaju probleme u svojoj kompaniji, oni ne idu na tuđa radna mesta da im „dosađuju“. Ja im kažem da kada god su naši drugovi iz drugih privrednih grana dolazili i zatražili pomoć u odbrani njihovih radnih mesta, mi smo prekidali rad na 23 časa, pružajući im podršku ovde i u inostranstvu.

U vreme štrajkova engleskih rudara, mi smo prestali sa radom i prikupili novačnu pomoć koju smo im poslali da bi mogli da prehrane svoje porodice. Da li bilo ko sumnja u to da bismo se ujedinili sa bilo kojim od pogođenh radnika? Ali izgleda da sada iziskuje previše truda samo zamoliti drugoga za pomoć. Uzajamna podrška je suštinski važna, ali mi radimo upravo suprotno tako da su oni na vrhu uvek u prednosti.

Kada bi svi španski radnici bili ujedinjeni poput rudara, vladari ove zemlje bi dobro porazmislili pre nego što bi napravili rezove koje sada prave, uveravam vas u to. Razmislite o tome ko vas stvarno sprečava da idete na posao ili na nastavu, sa tako lakim otpuštanjem ljudi i rezovima u obrazovanju. Ljudi koji vas sprečavaju su političari.

Takođe bih hteo da kažem ljudima koji kažu da bi trebalo da odemo u Madrid ispred vrata ministarstva i da „ostavimo sve ostale na miru“, da, mi smo išli tamo, ali cenzura u medijima znači da vam možda nisu saopštili sve činjenice.

Ja čvrsto verujem da radnik koji brani svoja prava nije terorista kako nas sada nazivaju zato što se borimo da odbranimo blagostanje nas i naše porodice.

Ja vas sve pozivam da izađete iz svojih kuća i da odbranite ono što je vaše. Ostajanjem u kući, vi im dopuštate da malo po malo donesu glad u vaše živote.

Oni žele da naša i vaša deca budu nepismena poput nas, da zidove škola vidimo više spolja nego iznutra, zato što je lakše vladati nepismenim ljudima.

Budite informisani. Preispitujte sve što vidite na televiziji, sada imate internet, mobilne telefone, možete biti u stalnom kontaktu, organizujte se, na način koji vam odgovara, miroljubivo ili idite direktno na barikade, ali organizujte se! Brzo odredite ciljeve koje treba realizovati jer vlada postupa vrlo brzo kada im okolnosti idu na rauku i toga su svesni.

Izbacite iz svojih glava reči „strah“ i frazu „zbog čega, to neće ništa da promeni“ i preuzmite kontrolu nad svojom budućnošću.

Ako potoji bilo šta što ne razumete u onome što sam napisao ili želite da mi postavite pitanje u vezi sa nečim konkretnim, ako budem u stanju, drage volje ću vam odgovoriti.

Puno hvala svima onima koji su nas podržali iz drugih provincija i iz drugih zemalja.

Salud

Juan Jose Fernandez, Asturias

Izvor: Solidarity Federation