Prljavi rat protiv Vikiliksa

Medijski rat, kaže aktuelna vojna doktrina, podjednako je važan kao i onaj koji se vodi na bojnom polju. To je zbog toga što je pravi neprijatelj domaća javnost, čije manipulisanje i obmanjivanje je od suštinskog značaja za započinjanje nepopularnog kolonijalnog rata. Poput invazija na Avganistan i Irak, napadi na Iran i Siriju zahtevaju konstantno kapanje na svest čitalaca i gledalaca. Ovo je suština propagande koja retko izgovara svoje ime.

Na teret mnogih u vlasti i medijima, Vikiliks je zderao fasadu iza koje u dosluhu rade gramzive zapadne sile i novinari. To je bio podnošljivi tabu; BBC je mogao da tvrdi da je nepristrasan i da očekuje da mi ljudi veruju. Danas, javnost sve bolje razume medijski rat, a isto važi i za medijski linč nad osnivačem i urednikom Vikiliksa, Džulijanom Asanžom.

Asanž će uskoro znati da li će vrhovni sud u Londonu uslišiti njegovu žalbu protiv izručenja Švedskoj, u kojoj je optužen za nedolično seksualno ponašanje, koje je većim delom odbacio viši tužilac u Stokholmu. Na slobodi uz kauciju već 16 meseci, sa elektronskom narukvicom i praktčno u kućnom pritvoru, on nije optužen ni za šta. Njegov „zločin“ je herojski vid istraživačkog novinarstva: otkrivanje milionima ljudi laži i mahinacija njihovih političara i zvaničnika i varvarizma kriminalnog rata koji je vođen u njihovo ime.

Zbog toga, američki istoričar Viliam Blum ističe, „na desetine ljudi iz američkih medija i javnih zvaničnika je pozvalo na [njegovu] egzekuciju ili ubistvo“. Ako iz Švedske bude prebačen u SAD, čeka ga narandžasti kombinezon, okovi i isfabrikovana optužba. I tamo će otići svi koji se usude da izazovu baskrupuloznu Ameriku.

U Britaniji, Asanžov medijski linč se sastojao u kampanji za uništenje njegove javne ličnosti, često kukavički i nehumano, pušeći se od ljubomore spram hrabrog autsajdera, dok su objavljivane knjige pune perfidnih glasina, sklapani dilovi za filmove i lansirane medijske karijere ili vaskrsnute pod pretpostavkom da je on suviše siromašan da bi mogao da ih tuži. U Švedskoj njegov medijski linč je postao, sudeći po tamošnjem posmatraču, „sveopšta mobing kampanja u kojoj je žrtvi onemogućeno da govori“. Više od 18 meseci, nezasiti Ekspresen, švedski ekvivalent [britanskog tabloida] San, filovan je od strane stokholmske policije sastojcima neophodnim za ljaganje.

Ekspresen je megafon švedske desnice, uključujući i Konzervativnu partiju, koja dominira vladajućom koalicijom. Njena poslednja „ekskluziva“ je nepotkrepljena priča o „velikom ratu Vikiliksa protiv Švedske“. 6. marta Ekspresen je tvrdio, bez ikakvih dokaza, da je Vikiliks skovao zaveru protiv Švedske i njenog ministra inostranih poslova Karla Bilta. Politička srdžba je razumljiva. U depeši američke ambasade iz 2009. koju je pribavio Vikiliks, reputacija neutralnosti kojom se razmeće švedska elita razotkrivena je kao prevara. (Naslov depeše: „Švedska bacila neutralnost na smetlište istorije.“) Još jedna diplomatska depeša SAD otkriva da je „mera saradnje [švedske vojske i obaveštajne službe sa NATO] opšte poznata“, i sem ukoliko ne bude ostala u tajnosti „izložiće vladu kritikama domaće javnosti“.

Švedska inostrana politika je uglavnom pod Biltovom kontrolom, čija nakonost SAD datira još iz vremena njegove odbrane rata u Vijetnamu i uključuje njegovu vodeću ulogu u Komitetu za oslobođenje Iraka Džordža V. Buša. On čuva bliske veze sa ektremno desničkarskim likovima iz Republikanske partije poput besčasnog Bušovog spin doktora, Karla Rova. Poznato je da je njegova vlada „neformalno“ razmatrala pitanje Asanžove budućnosti sa Vašingtonom, koji je [u tom pogledu] bio sasvim jasan. Tajni Pentagonov dokument opisuje planove američkih obaveštajaca da unište Vikiliksov „centar gravitacije“ sa „pretnjama razotkrivanja [i] krivičnim gonjenjem“.

U većini švedskih medija, odgovarajući novinarski skepticizam u pogledu nedokazanih tvrdnji protiv Asanža je nadjačao defanzivni šovinizam, kao da je čast nacije oskrnavljena otkrićima o pokvarenim pandurima i političarima, koji su univerzalan soj. Na švedskoj državnoj TV „eksperti“ debatuju ne o produbljavanju militarističke države njihove zemlje i njenog služenja NATO i Vašingtonu, već o stanju Asanžovog uma i njegove „paranoje“. Naslov u Aftonbladetu od utorka objavljuje: „Asanžov moralni sunovrat“. Članak sugeriše da je Bredli Mening, navodni Vikiliksov izvor, možda nije normalan, i napada Asanža zato što ne štiti Meninga od sebe. Ono što nije spomenuto je to da je izvor bio anoniman, da nije dokazana veza između Asanža i Meninga, i da je Aftonbladet, Vikiliksov partner u Švedskoj, nesmetano objavio iste te depeše.

Ironično, ovaj cirkus je izveden pod okljiljem jednog od najprosvećenijih zakona u pogledu zaštite novinara, koji je 2010. u Švedsku privukao Asanža da tu osnuje bazu za Vikiliks. Ukoliko njegovo izručenje bude dozvoljeno, i sa Damoklovim mačevima zlobe i osvetoljubivim Vašingtonom koji mu vise nad glavom, ko će ga zaštititi i obezbediti pravdu na koju svi imamo pravo?