Rumunska jesen - Rosia Montana je početak revolucije

U nedelju 1. septembra obeležen je početak novog doba društvenih borbi koje se razvijaju u Rumuniji. Protesti su organizovani u više od 25 gradova širom zemlje – protiv rudnika zlata i frakinga uljnih škriljaca. Ista stvar se desila u više od 20 gradova širom Evrope pa čak i Severne Amerike.

Više od 15 godina, vodi se borba protiv kanadske korporacije koja se bavi iskopavanjem rude zlata koja želi da eksploatiše zlato i srebro iz planina Apuseni, u zapadnom delu zemlje, što bi predstavljalo najveći projekat otvorenog rudnika u Evropi. Korporacija želi da zbriše selo Roşia Montană i četiri planinska vrha, samo da bi umesto njih napravila jezero puno cijanida. Procenjuje se da će biti upotrebljeno oko 200.000 tona cijanida, radi prerade svega 200 tona zlata i par stotina tona srebra! Ono što će ulediti nakon toga je regionalna ekološka katastrofa, sa izuzetno velikim izgledima za toksičnu kontaminaciju širom Rumunije, Mađarske, Dunava pa čak i Crnog mora.

Na ljude se vrši pritisak da napuste svoje domove, dok će onima koji ostaju u njima i pružaju otpor kuće biti eksproprisane od strane kompanijine paravojne privatne policije, naravno u ime države i njenog takozvanog „nacionalnog interesa“. Masovni mediji su kupljeni, isto se desilo i sa vladom. 27. avgusta, vlada je usvojila zakon koji dopušta da dođe do ove eksploatacije. Ono što ostaje između želje i realnosti je odluka parlamenta. I ovo se desilo čak iako, već 14 godina, vlada priznaje da je kanadska rudarska korporacija učestvovala u brojnim nelegalnim aktivnostima.

Istovremeno, Chevron samo što ne počne sa hidrauličnim frakturisanjem zemlje na kojoj stojimo. Određeni broj nelegalnih testova je već obavljen, a u nekim delovima zemlje seljaci su bojkotovali korporaciju krađom žica koje služe za detonacije a postavljene su nelegalno na njihovom imanju. Neki seljaci su takođe fizički zlostavljani od strane privatnih kriminalaca korporacija koje su uključene u ispitivanja (od kojih je jedna u vlasništvu nikog drugog nego Francka Timişa, jednog od ljudi koji stoje i iza projekta Roşia Montană).

Ako počnu sa frakingom, jako veliki deo zemlje će biti uništen, a životna sredina ozbiljno zagađena. Oni nam govore da nam je potreban škriljni gas da bismo se oslobodili omražene zavisnosti od ruskog gasa, ali oni ništa ne govore o činjenici da je Rumunija jedna od tri evropske države koje proizvode više gasa nego što ga troše. Problem je u tome što smo privatizovali prirodni gas i ono što se ovde proizvede prodaje se budzašto u korist moćnih država Evropske Unije dok mi i dalje uvozimo gas za potrošnju po vrlo visokim cenama.

Aktivisti su informisali i organizovali ljude sa sela, od kojih većina jasno i glasno poručuje da Chevron ukoliko počne sa bušenjem, oni će prestali da budu nenasilni, i izaći će sa vilama i pružiti otpor! Sve češće se mogu čuti slogani poput „odbranimo našu zemlju!“, „industrijska sabotaža!“ i slično. U nekim selima, ljudi su pretili zvaničnicima, a u drugim, poput Bârlada, koji je centar otpora protiv frakinga, hiljade ljudi su izašli na ulice i protestovali.

Tokom poslednjih nekoliko godina, ljudi iz Rumunije su zaboravili da su imali glas, da su imali moć, da nešto mogu da promene. Mnogi su prihvatili sadašnju situaciju siromaštva i korupcije, i zaboravili su da oni mogu da se ujedine i da se bore zajedno. Ali Chevron i RMGC (Roşia Montană Gold Corporation, što je rumunski ogranak kanadske rudarske korporacije) su nas zajedno sa državom naterali na buđenje!

Ljudi su mnogo ljuti: dosta im je onoga što se dešavalo tokom protekle 24 godine, od takozvane revolucije ’89. Njima je dosta korumpiranog i disfunkcionalnog političkog sistema eksploatatorskog ekonomskog režima. Nestala je svaka nada u to da je ovakva situacija samo faza divljeg kapitalizma (neka vrsta regionalnog, balkanskog, iskvarenog kapitalizma) koji se kreće ka civilizovanoj, legalnoj vrsti kapitalizma. Pošto država zakonom propisuje krađu i uništenje, legalna vrsta kapitalizma je isparila. Vreme je za akciju!

I tako, 1. septembra, desetine hiljada ljudi je izašlo na proteste širom Rumunije. Lekcije istanbulskog parka Gezi su stigle i do nas. U Bukureštu, tokom protesta na ulicama su održane radne i diskusione grupe. Svakog dana, ljudi su dolazili sa par šatora, koji su više bili simbolična izjava: „Mi nećemo otići sa ulica!“. U Cluju, održali smo javne sastanke na kojima smo razgovarali o organizovanju za narednih nekoliko dana. Za to vreme, drugi gradovi su protestovali. Sve više nezavisnih novinara je počelo da piše o onome što se dešava. Ljudi su povratili svoju moć da odrede narativ, pa su počeli da pišu svoja mišljenja, da objavljuju fotografije, video snimke, predloge na svojim Facebook nalozima. Postoji velilka glad za pravim informacijama, za iskrenim i istinitim informacijama. Mi nećemo odustati. Mi se nećemo predati.

Precizinije, sada borba stvarno počinje. Mejnstrim mediji na sve strane pišu da je problem Roşia Montană rešen. Pametan potez, ali mi ne mislimo tako. Korporacija i država pokušavaju da unište pokret dezinformacijama i lažima. RMGC želi sledeće: oni žele da mi izgledamo kao kreteni, a da istina bude pokopana dva metra ispod blata i cijanida. Oni pokušavaju da okrenu naše prijatelje i kolege protiv nas. Čak su i „rudari“ koporacije rekli da će blokirati ulaz u Roşia Montană — naravno, njima je naređeno da to kažu. Pre nekoliko časova, dobili smo neke izveštaje u kojima se kaže da je na arhitekte i volontere koji rade na očuvanju starih kuća u selu, pljuvano, da su psovani i da im je prećeno. Oni su u strahu, pošto ne znaju šta je sledeće.

Mi ne znamo šta nam donosi sutra. Niti kako će izgledati budućnost. Ali mi ćemo nastaviti da protestujemo, da se borimo, da se sve bolje ogranizujemo, dok pobeda ne bude naša, pošto je istina već na našoj strani!

Ovo je poruka međunarodne solidarnosti. Ako smo svi ujedinjeni protiv naših zajedničkih neprijatelja, Države i Kapitala, jednog dana bismo mogli da umesto postojećeg napravimo bolji svet. Napadnuta su naša zajednička dobra: obrazovanje, zemlja, priroda, voda, zdravstvo, samo da navedemo par. Suočeni sa ovim novim talasom primitivne akumulacije mi moramo ujedinjeni i snažno da pružimo otpor!

I stoga moto otpora je: "Revolucija počinje u Roşia Montani!"