Uloga anarhista/kinja u kvebečkom studentskom pokretu: Intervju sa Rémijem Bellemare-Caronom

Linčpin: Možeš li da nam kažeš koja je tvoja uloga u anarhističkim i studentskim pokretima u Kvebeku?

Remi: Trenutno „pomažem“ UCL-u (Union Communiste Libertaire – Libertarijansko-komunistički sindikat), a nekoliko godina sam bio i njegov član. Što se tiče moje uloge u studentskom pokretu, pošto u tekućem semestru ne pohađam nikakva predavanja, nisam član ni jednog studentskog sindikata. Ali takođe sam student UQAM-a (Université du Québec à Montréal – Kvebečki Univerzitet u Montrealu) na master studijama političkih nauka. Takođe sam u izvršnom komitetu sindikata mog sindikata nastavnika i asistenata na istraživanjima, koji je lokalni ogranak Saveza javnog sektora Kanade (Public Service Alliance of Canada).

Unutar studentskog pokreta uglavnom se bavim pomoćnim poslovima. Moderiram generalne skupštine i kongrese. Držim radionice za razmenu veština kao što su moderiranje generalnih skupština, samozaštita od policije tokom demonstracija, itd. Očigledno, učestvujem i na demonstracijama i u različitim akcijama koje organizuje studentski pokret.

Pored ovoga, pišem i poglavlje o anarhizmu u kvebečkom studentskom pokretu za knjigu o današnjem anarhizmu u Kvebeku.

Linčpin: Istorijski posmatrano, da li je anarhistički pokret igrao važnu ulogu u studentskom pokretu Kvebeka?

Remi: Mislim da jeste. Teško je jasno oceniti ulogu anarhističkog pokreta u studentskom pokretu, ali uloga anarhista/kinja, kao militantnih pojedinaca/ki, je prilično jasna. Već sada su ideje i prakse studentskog pokreta pod jasnim uticajem [ideja i praksi] anarhističkog pokreta: nezavisnost od političkih stranaka, neposredna demokratija, neposredno delovanje – sve su to principi do kojih se u studentskom pokretu veoma drži. Sem toga, većina „organizovanih“ anarhista/kinja (onih u zvaničnim organizacijama) su studentski/e aktivisti/kinje, i oni/e su disproporcionalno zastupljeniji aktivnostima studentskog pokreta kao što su organizovanje na terenu, rad na mobilizaciji i komunikaciji. A još veći broj anarhista/kinja ili militanata/kinja koji/e se identifikuju kao levi/e antiautoritarci/ke organizuje lokalne demonstracije i direktne akcije.

Ipak, ulogu anarhista/kinja u studentskom pokretu je neophodno razumeti u svetlu dubokih podela koje u njemu postoje. Premda anarhisti/kinje igraju veoma važnu ulogu u militantnom, borbenom krilu studentskog pokreta, masovno grupisani u ASSÉ-u (Association pour une Solidarité Syndicale Étudiante – Udruženje za solidarnost studentskih sindikata), većinu studentskog pokreta odlikuje korporatizam i politički oportunizam. Brojni lideri FECQ-a (Fédération étudiante collégiale du Québec – Federacija studenata kvebečkih koledža) i FEUQ-a (Fédération étudiante universitaire du Québec – Federacija studenata kvebečkog univerziteta) već su ili treba da postanu članovi buržoaskih političkih stranaka, uglavnom Kvebečke stranke (Parti Québécois) i, odskora, Koalicije Budućnost Kvebeka (Coalition Avenir Québec).

Sem toga, čak i kada se posmatra militantno krilo studentskog pokreta, ne bi trebalo steći utisak da je ono „kvazi-anarhističko“, lišeno političkih podela i korporatizma. Čak i unutar ovog krila pokreta ponekad dolazi do intenzivnih strateških i političkih rasprava, i određeni osnovni principi se moraju redefinisati i braniti, kako pokret ne bi skliznuo ka centru političkog spektra i prema korporatizmu, što je rizik sa kojim se vremnom suočavaju svi masovni pokreti.

Linčpin: Čini se da je ono što opisuješ, barem što se tiče militantnog krila studentskog pokreta, a posebno ASSÉ-a, situacija u kojoj je anarhistički pokret izgradio ono što ponekad zovemo „vođstvo ideja“, odnosno situaciju u kojoj je masovni pokret ili organizacija usvojila ili internalizovala osnovne anarhističke principe. Ova ideja takođe iražava anarhističku strategiju u skladu sa kojom se anarhističke ideje u društvenim pokretima promovišu odozdo, za razliku od strategija po kojima levi/e militanti/kinje treba da pokušaju da preuzmu vođstvo nad pokretom kandidovanjem za najviše pozicije sa kojih bi potom nametnuli levičarsku politiku odozgo. Je li ovo tačan opis uloge anarhista/kinja u militantnom krilu pokreta? Da li anarhistički pokret ima razrađenu strategiju delovanja u okviru studentskog pokreta?

Remi: Mislim da je, u svojoj praksi, militantno krilo studentskog pokreta internalizovalo osnovne anarhističke principe, kao što su tokom proteklih decenija to učinili i drugi društveni pokreti u Kvebeku. Ipak, to nije rezultat organizovanog kolektivnog pregnuća anarhističkog pokreta. Po mom mišljenju, do ovog rezultata js došlo zahvaljujući posvećenom radu pojedinih anarhističkih militanata/kinja koji/e se, sada već godinama, zastupaju i brane svoje ideje i svoje prakse unutar svojih studentskih sindikata, i koji/e su imali/e ogroman uticaj. Takođe, isti ti ljudi su često izabrani na pozicije u svojim sindikatima, ponekad i čelne pozicije. Ipak, ovo se dešava zahvaljujući podršci koju su izgradli zahvaljujući svom organizacionom radu, i nije deo strategije ili njihove želje da odozgo nametnu svoju politiku. Treba da bude jasno da su militanti/kinje sa ekstremne levice (organizovani/e anarhisti/kinje, anti-autoritarci/ke, komunisti/kinje) veoma pristuni/e u militantnom krilu studentskog pokreta i često izgleda kao da su oni/e jedini/e koji/e žele da zauzmu pozicije u studentskim sindikatima povezanim sa ASSÉ-om.

Iako su mnogi/e anarhisti/kinje aktivni/e unutar studentskog pokreta, nekolicina njih su članovi/ce formalnih anarhističkih organizacija poput UCL-a. A oni/e koji/e to jesu, imaju teškoće sa predstavljanjem političke perspektive koja se jasno razlikuje od opšte perspektive ASSÉ-a. Takođe bilo je pokušaja, manje ili više uspešnih, da se obrazuju izričito anarhističke grupe na različitim kampusima nakon studentskog generalnog štrajka 2005. Danas se više radi na tome da se organizuju antikapitalističke grupe, a ne izričito anarhističke.

Linčpin: Samo da razjasnimo, da li si hteo kažeš da je za militante/kinje UCL-a i ostale anarhiste/kinje teško da promovišu anarhističke ideje unutar studentskog pokreta jer je ASSÉ već izrazio neke od osnovnih anarhističkih ideja?

Remi: Više je stvar u tome što ne možemo zaista da proguramo antikapitalističku politiku u studentski pokret jer, iako želimo da ga radikalizujemo, takođe moramo da imamo u vidu njegove strateške procene. Pored toga, kako je ASSÉ već imao neke veoma radikale zahteve (poput besplatnog obrazovanja), i njegove prakse su veoma bliske anarhističkim, nije preostalo mogo mesta za diskurs koji traži dalju radikalizaciju. U svakom slučaju, imamo poteškoća sa ovim unutar UCL-a, pogotovo zato što su mnogi od nas već aktivni u ASSÉ-u.

Linčpin: Ako dobro razumemo, ti kažeš, između ostalog, da anarhisti/kinje unutar studentskog pokreta moraju da paze da ne koriste svoj uticaj na način koji bi prebrzo gurnuo militantno krilo pokreta previše ekstremno levo. Budući da većinu kvebečkih studenata i dalje zastupaju studentske federacije [ideološki pozicionirane] desno od ASSÉ-a, preterano guranje u levo u ovom trenutku bi stvorilo rizik usporavanja ili nanošenja štete rastućem uticaju ASSÉ-a među kvebečkim studentima. Da li na to misliš kada govoriš o strateškim procenama?

Istovremeno, pretpostavljeni dugoročni cilj članova/ca UCL-a i ostalih anarhista/kinja jeste promovisanje anarhističkih ideja. Da li su zasebne studentske anarhističke i antikapitalističke grupe na kampusu, zajedno sa radom unutar ASSÉ-a, izraz pokušaja da se pronađe produktivan način za jačanje, kako ASSÉ-a, tako i eksplicitnije jačanje anarhizma na kampusu?

Remi: Naravno, ne smemo zaboraviti da govorimo o masovnim organizacijama koje moraju da predstavljaju većinu svog članstva, a ne samo svoj najmilitantniji deo. Što se tiče strateških razmatranja, ono što mora biti izbegnuto je automarginalizacija ili pokretanje kampanja koje su „previše radikalne“. Na primer, ako bi anarhisti/kinje promovisali ideju [pokretanja] kampanje ASSÉ-a radi zahtevanja nadnica za studentski rad, rizikovali bismo da se slabije mobilisani studentski sindikati odvoje od ASSÉ-a.

Što se tiče naše uloge u pokretu kao anarhista/kinja, naravno da bi trebalo da branimo i širimo naše ideje. Ali kao anarhistički/e militantni/e studenti/kinje unutar studentskog pokreta trebalo bi da delujemo tako da kampanje našeg pokreta budu uspešne (naravno, ne po svaku cenu), kako bi ljudi gradili poverenje i kapacitet za kolektivnu akciju.

Što se tiče antikapitalističkih i anarhističkih grupa na kampusu, cilj je otvorenije promovisanje anarhizma na način koji neće štetiti ASSÉ-u i našim mogućnostima da branimo interese studenata. Zapravo, tamo gde anarhističke studentske grupe nisu opstale, razlog za to [strategiju, prim. prev.] uglavnom leži u tome što su anarhisti/kinje iz tih grupa shvatili/e da ih je odsustvo iz njihovih studentskih sindikata učinilo slabijima. Propali pokušaj za pokretanje neograničenog generalnog štrajka 2007. mnogim ljudima je bio poziv za buđenje.

Linčpin: Mnogo smo razgovarali o ulozi anarhista/kinja u studentskom pokretu. Da obrnemo redosled: šta su studentski pokret i studentska militantnost značili za anarhistički pokret u Kvebeku? Već si pomenuo da su mnogi članovi/ce UCL-a studenti/kinje. Koju težinu ili kojim snaga raspolažu militantni/e studenti/kinje imaju u anarhističkom pokretu i, šire, u antikapitalističkom pokretu? Koliku su za radikalne pokrete bile važne studentske mobilizacije iz protekle decenije? Da li je preterano reći da su studenti/kinje glavna snaga unutar radikalnih pokreta?

Remi: Smatram da je studentski pokret odigrao ogromnu u logu u dinamizmu anarhističkog pokreta i, šire, u drugim društvenim pokretima. Ne samo da je studentski pokret služio kao vežbovni poligon za militante/kinje u anarhističkom pokretu, već je, takođe, masu ljudi doveo u dodir sa praksama neposredne demokratije i neposrednog delovanja. Čak i ako ovo ne znači da su svi ti ljudi završili u radikalnim grupama, oni su se susreli sa anarhistima/kinjama i koristili anarhističke prakse i biće prijemčiviji za naše ideje.

Skoro svi/e antikapitalistički/e militanti/kinje u Kvebeku su, na nekom nivou, bili/e aktivni/e u studentskom pokretu. Visok nivo učešća antikapitalističkih militanata/kinja u studentskom pokretu je, delom, rezultat prirode našeg obrazovnog sistema. Obrazovni sistem CEGEP podrazumeva da veliki deo stanovništva prolazi kroz viši sistem obrazovanja, bilo kroz CEGEP i/ili univerzitete. Niska cena obrazovanja u Kvebeku takođe povećava broj ljudi koji prolaze kroz viši sistem obrazovanja.

Sem toga, većina je učestvovala u generalnim štrajkovima 1996. ili 2005, kao i u drugim mobilizacijama. Mnogi/e od njih su tragali za mestom na kojem bi mogli da nastave sa organizovanjem i izabrali/e su anarhistički ili antikapitalistički pokret. Nekoliko radikalnih grupa je doživelo značajan porast članstva nakon uspešnih generalnih štrajkova.

Značajan uticaj ovih studentskih pobeda na druge društvene pokrete je neizbežan, jer to su u proteklim decenijama bile retke pobede protiv vlada. Pobede vraćaju poverenje u snagu masovne mobilizacije i doprinose snaženju političke perspektive koja dovodi u pitanje ne samo aktuelnu vladu, već i celokupan neoliberalni projekat i njegove pobornike. Tako da ne mislim da je preterivanje reći da je studentski pokret najveća snaga unutar radikalnog pokreta.

Linčpin: To stvarno stavlja ASSÉ i studentski pokret u odgovarajući kontest. Kakav je, na terenu, trenutni odnos militantnih anarhista/kinja i studenata/kinja prema tekućem generalnom štrajku? I, ako možemo da te zamolimo da uradiš nešto što je uvek rizično, i pogledaš u budućnost, kako misliš da će se trenutni štrajk razvijati? Po tvom mišljenju, koji je najverovatniji ishod; kako dobar, tako i loš?

Remi: Za većinu nas, generalni štrajk iz 2005-te je referentna tačka. Zbog toga, želeli mi to ili ne, skoro sve što se sada dešava upoređujemo sa njim. Trenutno smo zadovoljni razvojem štrajka; broj studenata/kinja koji/e mu se priključuju brzo raste. Sada moramo da vidimo da li će štrajkački pokret nastaviti da dobija na snazi i izvan onih studentskih sindikata koji tradicionalno štrajkuju. Trenutna opasnost, ujedno i ona koja će nas brinuti od sada pa do kraja štrajka, je, očito, korporatističko krilo studentskog pokreta. Kako bi zadržaali kontrolu nad pokretom, na kampusima koje kontrolišu FECQ i FEUQ spremni su da igraju na strah studenata od štrajkovanja, kako bi izbegli povezivanje studentskih sindikata sa CLASSÉ-om (Coalition large de l’ASSÉ - Široka koalicija ASSÉ-a) tokom štrajka.

Najgori ishod za studentski pokret i ostale društvene pokrete bio bi poraz. Drugi poraz za redom (nakon propalog pokušaja generalnog štrajka 2007.) bio bi poražavajući. Ako štrajkački pokret dostigne vrhunac svoje snage, a vlada i tada bude odlučila da ne popusti, pokret bi mogao da se izduva i završi bez bilo kakvih dobitaka.

Naš drugi glavni strah, pored potpunog poraza, jeste kooptiranje pokreta od strane FECQ-a i FEUQ-a, koji bi pristali na mršav kompromis sa vladom. Ove studentske federacije imaju iste zahteve kao CLASSÉ, ali znamo da su spremne da pregovaraju o ustupcima za studente kako bi mogle da proglase pobedu i očuvaju kontrolu nad studentskim pokretom. Ovo je realna mogućnost, ali zadatak militantnog krila pokreta je da osigura da generalne skupštine zadrže kontrolu nad svojim pokretom. A kako bi se to i desilo, studenti/kinje moraju biti što bolje informisani/e o mogućnosti da studentski lideri izdaju pokret.

Druga mogućnost je potpuna pobeda studenata. Ovo bi dovelo do toga da pokret zadrži kontrolu nad svojim organizacijama, demokratski glasa o disruptivnim akcijama, poveća pritisak na vladu i izbori zamrzavanje školarina na nivou iz 2012.

Idealan, ali ne veoma verovatan scenario bi bio onaj u kojem se ideja generalnog štrajka primi i u drugim delovima društva koji su trenutno u sukobu sa vladom i borba se proširi izvan studentskog pokreta. Između ostalih, radnici/e predškolskih ustanova se suprotstavljaju vladi i trenutno štrajkuju za bolje uslove rada (u međuvremenu, njihov štrajk se okončao pobedom).

Linčpin: Možeš li da nam kažeš koja je tvoja uloga u anarhističkim i studentskim pokretima u Kvebeku?

Remi: Trenutno „pružam podršku“ UCL-u (Union Communiste Libertaire – Libertarijansko-komunistički sindikat), a nekoliko godina sam bio i njegov član. Što se tiče moje uloge u studentskom pokretu, pošto u tekućem semestru ne pohađam nikakva predavanja, nisam član ni jednog studentskog sindikata. Ali takođe sam student UQAM-a (Université du Québec à Montréal – Kvebečki Univerzitet u Montrealu) na master studijama političkih nauka. Takođe sam u izvršnom komitetu sindikata mog sindikata nastavnika i asistenata na istraživanjima, koji je lokalni ogranak Saveza javnog sektora Kanade (Public Service Alliance of Canada).

Unutar studentskog pokreta uglavnom se bavim pomoćnim poslovima. Moderiram generalne skupštine i kongrese. Držim radionice za razmenu veština kao što su moderiranje generalnih skupština, samozaštita od policije tokom demonstracija, itd. Očigledno, učestvujem i na demonstracijama i u različitim akcijama koje organizuje studentski pokret.

Pored ovoga, pišem i poglavlje o anarhizmu u kvebečkom studentskom pokretu za knjigu o današnjem anarhizmu u Kvebeku.

Linčpin: Istorijski posmatrano, da li je anarhistički pokret igrao važnu ulogu u studentskom pokretu Kvebeka?

Remi: Mislim da jeste. Teško je jasno oceniti ulogu anarhističkog pokreta u studentskom pokretu, ali uloga anarhista/kinja, kao militantnih pojedinaca/ki, je prilično jasna. Već sada su ideje i prakse studentskog pokreta pod jasnim uticajem [ideja i praksi] anarhističkog pokreta: nezavisnost od političkih stranaka, neposredna demokratija, neposredno delovanje – sve su to principi do kojih se u studentskom pokretu veoma drži. Sem toga, većina „organizovanih“ anarhista/kinja (onih u zvaničnim organizacijama) su studentski/e aktivisti/kinje, i oni/e su disproporcionalno zastupljeniji aktivnostima studentskog pokreta kao što su organizovanje na terenu, rad na mobilizaciji i komunikaciji. A još veći broj anarhista/kinja ili militanata/kinja koji/e se identifikuju kao levi/e antiautoritarci/ke organizuje lokalne demonstracije i direktne akcije.

Ipak, ulogu anarhista/kinja u studentskom pokretu je neophodno razumeti u svetlu dubokih podela koje u njemu postoje. Premda anarhisti/kinje igraju veoma važnu ulogu u militantnom, borbenom krilu studentskog pokreta, masovno grupisani u ASSÉ-u (Association pour une Solidarité Syndicale Étudiante – Udruženje za solidarnost studentskih sindikata), većinu studentskog pokreta odlikuje korporatizam i politički oportunizam. Brojni lideri FECQ-a (Fédération étudiante collégiale du Québec – Federacija studenata kvebečkih koledža) i FEUQ-a (Fédération étudiante universitaire du Québec – Federacija studenata kvebečkog univerziteta) već su ili treba da postanu članovi buržoaskih političkih stranaka, uglavnom Kvebečke stranke (Parti Québécois) i, odskora, Koalicije Budućnost Kvebeka (Coalition Avenir Québec).

Sem toga, čak i kada se posmatra militantno krilo studentskog pokreta, ne bi trebalo steći utisak da je ono „kvazi-anarhističko“, lišeno političkih podela i korporatizma. Čak i unutar ovog krila pokreta ponekad dolazi do intenzivnih strateških i političkih rasprava, i određeni osnovni principi se moraju redefinisati i braniti, kako pokret ne bi skliznuo ka centru političkog spektra i prema korporatizmu, što je rizik sa kojim se vremnom suočavaju svi masovni pokreti.

Linčpin: Čini se da je ono što opisuješ, barem što se tiče militantnog krila studentskog pokreta, a posebno ASSÉ-a, situacija u kojoj je anarhistički pokret izgradio ono što ponekad zovemo „vođstvo ideja“, odnosno situaciju u kojoj je masovni pokret ili organizacija usvojila ili internalizovala osnovne anarhističke principe. Ova ideja takođe iražava anarhističku strategiju u skladu sa kojom se anarhističke ideje u društvenim pokretima promovišu odozdo, za razliku od strategija po kojima levi/e militanti/kinje treba da pokušaju da preuzmu vođstvo nad pokretom kandidovanjem za najviše pozicije sa kojih bi potom nametnuli levičarsku politiku odozgo. Je li ovo tačan opis uloge anarhista/kinja u militantnom krilu pokreta? Da li anarhistički pokret ima razrađenu strategiju delovanja u okviru studentskog pokreta?

Remi: Mislim da je, u svojoj praksi, militantno krilo studentskog pokreta internalizovalo osnovne anarhističke principe, kao što su tokom proteklih decenija to učinili i drugi društveni pokreti u Kvebeku. Ipak, to nije rezultat organizovanog kolektivnog pregnuća anarhističkog pokreta. Po mom mišljenju, do ovog rezultata js došlo zahvaljujući posvećenom radu pojedinih anarhističkih militanata/kinja koji/e se, sada već godinama, zastupaju i brane svoje ideje i svoje prakse unutar svojih studentskih sindikata, i koji/e su imali/e ogroman uticaj. Takođe, isti ti ljudi su često izabrani na pozicije u svojim sindikatima, ponekad i čelne pozicije. Ipak, ovo se dešava zahvaljujući podršci koju su izgradli zahvaljujući svom organizacionom radu, i nije deo strategije ili njihove želje da odozgo nametnu svoju politiku. Treba da bude jasno da su militanti/kinje sa ekstremne levice (organizovani/e anarhisti/kinje, anti-autoritarci/ke, komunisti/kinje) veoma pristuni/e u militantnom krilu studentskog pokreta i često izgleda kao da su oni/e jedini/e koji/e žele da zauzmu pozicije u studentskim sindikatima povezanim sa ASSÉ-om.

Iako su mnogi/e anarhisti/kinje aktivni/e unutar studentskog pokreta, nekolicina njih su članovi/ce formalnih anarhističkih organizacija poput UCL-a. A oni/e koji/e to jesu, imaju teškoće sa predstavljanjem političke perspektive koja se jasno razlikuje od opšte perspektive ASSÉ-a. Takođe bilo je pokušaja, manje ili više uspešnih, da se obrazuju izričito anarhističke grupe na različitim kampusima nakon studentskog generalnog štrajka 2005. Danas se više radi na tome da se organizuju antikapitalističke grupe, a ne izričito anarhističke.

Linčpin: Samo da razjasnimo, da li si hteo kažeš da je za militante/kinje UCL-a i ostale anarhiste/kinje teško da promovišu anarhističke ideje unutar studentskog pokreta jer je ASSÉ već izrazio neke od osnovnih anarhističkih ideja?

Remi: Više je stvar u tome što ne možemo zaista da proguramo antikapitalističku politiku u studentski pokret jer, iako želimo da ga radikalizujemo, takođe moramo da imamo u vidu njegove strateške procene. Pored toga, kako je ASSÉ već imao neke veoma radikale zahteve (poput besplatnog obrazovanja), i njegove prakse su veoma bliske anarhističkim, nije preostalo mogo mesta za diskurs koji traži dalju radikalizaciju. U svakom slučaju, imamo poteškoća sa ovim unutar UCL-a, pogotovo zato što su mnogi od nas već aktivni u ASSÉ-u.

Linčpin: Ako dobro razumemo, ti kažeš, između ostalog, da anarhisti/kinje unutar studentskog pokreta moraju da paze da ne koriste svoj uticaj na način koji bi prebrzo gurnuo militantno krilo pokreta previše ekstremno levo. Budući da većinu kvebečkih studenata i dalje zastupaju studentske federacije [ideološki pozicionirane] desno od ASSÉ-a, preterano guranje u levo u ovom trenutku bi stvorilo rizik usporavanja ili nanošenja štete rastućem uticaju ASSÉ-a među kvebečkim studentima. Da li na to misliš kada govoriš o strateškim procenama?

Istovremeno, pretpostavljeni dugoročni cilj članova/ca UCL-a i ostalih anarhista/kinja jeste promovisanje anarhističkih ideja. Da li su zasebne studentske anarhističke i antikapitalističke grupe na kampusu, zajedno sa radom unutar ASSÉ-a, izraz pokušaja da se pronađe produktivan način za jačanje, kako ASSÉ-a, tako i eksplicitnije jačanje anarhizma na kampusu?

Remi: Naravno, ne smemo zaboraviti da govorimo o masovnim organizacijama koje moraju da predstavljaju većinu svog članstva, a ne samo svoj najmilitantniji deo. Što se tiče strateških razmatranja, ono što mora biti izbegnuto je automarginalizacija ili pokretanje kampanja koje su „previše radikalne“. Na primer, ako bi anarhisti/kinje promovisali ideju [pokretanja] kampanje ASSÉ-a radi zahtevanja nadnica za studentski rad, rizikovali bismo da se slabije mobilisani studentski sindikati odvoje od ASSÉ-a.

Što se tiče naše uloge u pokretu kao anarhista/kinja, naravno da bi trebalo da branimo i širimo naše ideje. Ali kao anarhistički/e militantni/e studenti/kinje unutar studentskog pokreta trebalo bi da delujemo tako da kampanje našeg pokreta budu uspešne (naravno, ne po svaku cenu), kako bi ljudi gradili poverenje i kapacitet za kolektivnu akciju.

Što se tiče antikapitalističkih i anarhističkih grupa na kampusu, cilj je otvorenije promovisanje anarhizma na način koji neće štetiti ASSÉ-u i našim mogućnostima da branimo interese studenata. Zapravo, tamo gde anarhističke studentske grupe nisu opstale, razlog za to [strategiju, prim. prev.] uglavnom leži u tome što su anarhisti/kinje iz tih grupa shvatili/e da ih je odsustvo iz njihovih studentskih sindikata učinilo slabijima. Propali pokušaj za pokretanje neograničenog generalnog štrajka 2007. mnogim ljudima je bio poziv za buđenje.

Linčpin: Mnogo smo razgovarali o ulozi anarhista/kinja u studentskom pokretu. Da obrnemo redosled: šta su studentski pokret i studentska militantnost značili za anarhistički pokret u Kvebeku? Već si pomenuo da su mnogi članovi/ce UCL-a studenti/kinje. Koju težinu ili kojim snaga raspolažu militantni/e studenti/kinje imaju u anarhističkom pokretu i, šire, u antikapitalističkom pokretu? Koliku su za radikalne pokrete bile važne studentske mobilizacije iz protekle decenije? Da li je preterano reći da su studenti/kinje glavna snaga unutar radikalnih pokreta?

Remi: Smatram da je studentski pokret odigrao ogromnu u logu u dinamizmu anarhističkog pokreta i, šire, u drugim društvenim pokretima. Ne samo da je studentski pokret služio kao vežbovni poligon za militante/kinje u anarhističkom pokretu, već je, takođe, masu ljudi doveo u dodir sa praksama neposredne demokratije i neposrednog delovanja. Čak i ako ovo ne znači da su svi ti ljudi završili u radikalnim grupama, oni su se susreli sa anarhistima/kinjama i koristili anarhističke prakse i biće prijemčiviji za naše ideje.

Skoro svi/e antikapitalistički/e militanti/kinje u Kvebeku su, na nekom nivou, bili/e aktivni/e u studentskom pokretu. Visok nivo učešća antikapitalističkih militanata/kinja u studentskom pokretu je, delom, rezultat prirode našeg obrazovnog sistema. Obrazovni sistem CEGEP podrazumeva da veliki deo stanovništva prolazi kroz viši sistem obrazovanja, bilo kroz CEGEP i/ili univerzitete. Niska cena obrazovanja u Kvebeku takođe povećava broj ljudi koji prolaze kroz viši sistem obrazovanja.

Sem toga, većina je učestvovala u generalnim štrajkovima 1996. ili 2005, kao i u drugim mobilizacijama. Mnogi/e od njih su tragali za mestom na kojem bi mogli da nastave sa organizovanjem i izabrali/e su anarhistički ili antikapitalistički pokret. Nekoliko radikalnih grupa je doživelo značajan porast članstva nakon uspešnih generalnih štrajkova.

Značajan uticaj ovih studentskih pobeda na druge društvene pokrete je neizbežan, jer to su u proteklim decenijama bile retke pobede protiv vlada. Pobede vraćaju poverenje u snagu masovne mobilizacije i doprinose snaženju političke perspektive koja dovodi u pitanje ne samo aktuelnu vladu, već i celokupan neoliberalni projekat i njegove pobornike. Tako da ne mislim da je preterivanje reći da je studentski pokret najveća snaga unutar radikalnog pokreta.

Linčpin: To stvarno stavlja ASSÉ i studentski pokret u odgovarajući kontest. Kakav je, na terenu, trenutni odnos militantnih anarhista/kinja i studenata/kinja prema tekućem generalnom štrajku? I, ako možemo da te zamolimo da uradiš nešto što je uvek rizično, i pogledaš u budućnost, kako misliš da će se trenutni štrajk razvijati? Po tvom mišljenju, koji je najverovatniji ishod; kako dobar, tako i loš?

Remi: Za većinu nas, generalni štrajk iz 2005-te je referentna tačka. Zbog toga, želeli mi to ili ne, skoro sve što se sada dešava upoređujemo sa njim. Trenutno smo zadovoljni razvojem štrajka; broj studenata/kinja koji/e mu se priključuju brzo raste. Sada moramo da vidimo da li će štrajkački pokret nastaviti da dobija na snazi i izvan onih studentskih sindikata koji tradicionalno štrajkuju. Trenutna opasnost, ujedno i ona koja će nas brinuti od sada pa do kraja štrajka, je, očito, korporatističko krilo studentskog pokreta. Kako bi zadržaali kontrolu nad pokretom, na kampusima koje kontrolišu FECQ i FEUQ spremni su da igraju na strah studenata od štrajkovanja, kako bi izbegli povezivanje studentskih sindikata sa CLASSÉ-om (Coalition large de l’ASSÉ - Široka koalicija ASSÉ-a) tokom štrajka.

Najgori ishod za studentski pokret i ostale društvene pokrete bio bi poraz. Drugi poraz za redom (nakon propalog pokušaja generalnog štrajka 2007.) bio bi poražavajući. Ako štrajkački pokret dostigne vrhunac svoje snage, a vlada i tada bude odlučila da ne popusti, pokret bi mogao da se izduva i završi bez bilo kakvih dobitaka.

Naš drugi glavni strah, pored potpunog poraza, jeste kooptiranje pokreta od strane FECQ-a i FEUQ-a, koji bi pristali na mršav kompromis sa vladom. Ove studentske federacije imaju iste zahteve kao CLASSÉ, ali znamo da su spremne da pregovaraju o ustupcima za studente kako bi mogle da proglase pobedu i očuvaju kontrolu nad studentskim pokretom. Ovo je realna mogućnost, ali zadatak militantnog krila pokreta je da osigura da generalne skupštine zadrže kontrolu nad svojim pokretom. A kako bi se to i desilo, studenti/kinje moraju biti što bolje informisani/e o mogućnosti da studentski lideri izdaju pokret.

Druga mogućnost je potpuna pobeda studenata. Ovo bi dovelo do toga da pokret zadrži kontrolu nad svojim organizacijama, demokratski glasa o disruptivnim akcijama, poveća pritisak na vladu i izbori zamrzavanje školarina na nivou iz 2012.

Idealan, ali ne veoma verovatan scenario bi bio onaj u kojem se ideja generalnog štrajka primi i u drugim delovima društva koji su trenutno u sukobu sa vladom i borba se proširi izvan studentskog pokreta. Između ostalih, radnici/e predškolskih ustanova se suprotstavljaju vladi i trenutno štrajkuju za bolje uslove rada (u međuvremenu, njihov štrajk se okončao pobedom).

Izvor: linchpin.ca