Brutalni obračun policije sa "okupatorima/kama" Oklenda

Scott Olsen, 24-godišnji marinac, u kritičnom stanju je prevezen u bolnicu nakon što je pogođen kanisterom suzavca u glavu. On se nepovređen vratio iz Iraka gde je služio (u dva navrata i to, kako kaže, nevoljno) interesima američke Imperije. Razvejanih iluzija napustio je vojsku 2010. i uključio se u antiratni pokret. Kao jedan od učesnika pokreta "Occupy Oakland", pretrpeo je ozbiljnu povredu glave pošto je pogođen direktnim hicem iz puške za ispaljivanje kanistera sa suzavcem - što je zakonom zabranjeno (policajci su obabezni da suzavac ispaljuju u luku da bi se izbegle upravo ovakve situacije).

"Ovaj nesrećnik je bio odmah iza mene kada ga je pogodio u glavu policijski projektil", očevidac Jay Finneburg piše na sajtu Indybay. "Stropoštao se dole i više se nije dizao".

Kada su demonstranti pokušali da mu pomognu, jedan od policajaca je namerno bacio šok bombu usred grupe demonstranta okupljenih oko Olsena.

Policija je takođe bila aktivna i u Atlanti, Džordžija, gde je u utorak iza ponoći uhapšeno više od 50 demonstranata tokom relativno mirne policijske akcije. Do hapšenja i rasturanja protestnog skupa je došlo po nalogu gradonačelnika Atlante, Kasima Reeda. Uprkos tome što je, sudeći prema rečima senatora Forta, okupacija Atlante "najmiroljubivije mesto u Džordžiji", gradonačelnik se pozvao na bezbednosne razloge prilikom donošenja odluke da pošalje policiju da rasturi protestni kamp. Senator Fort je za Associated Press izjavio da smatra da je gradonačelnik rasterao ljude "na nagovor poslovne zajednice."

Ako će biti po onoj Gandijevoj - prvo te ignorišu, onda ti se podsmevaju, onda te tuku, a onda pobediš - američka imperija i njeni gospodari sa Volstrita, nakon što ignorisanje i ismevanje nisu dali željene rezultete, započeli su represivnu fazu. Da li je Oklend zaista početak operacije gušenja pokreta koji je preko noći postao globalni fenomen, ili je to samo lakmus test da bi se ispitala snaga pokreta i reakcije javnosti, ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, niko od učesnika okupacija Oklenda i Atlante nije pokoleban novim brutalnošću policije. Šta više, u oba slučaja okupatori i okupatorke su odgovorili još većom rešenošću da nastave sa borbom protiv sistema američke korporatokratije.

Vastipačica Chelsea Lohr:

"Ja radim u vrtiću u istočnom Oklendu. Ja okupiram Oklend zbog te dece. Te dece koju vidim, koju grlim, sa kojom se igram, koju hranim, kojoj čitam, koju učim. Ja bih uradila sve što mogu da ta deca ne moraju da odrastaju u gradu u kom novac poseduje sve i policajci pucaju na nedužne ljude. Ja sam noćas pogođena nekakvim šrapnelom, povređena sam. Ja sutra ne mogu da idem na posao i pozdravim se sa svojim malim drugarima, mi amigitos, zato što kada sam uradila ono što sam mogla da bih promenila njihov svet - policajci su me, nas, razbili. Ja ću sutra biti u centru grada, ipak. Na štakama ako budem morala. Zato što uprkos tome što mnogo važno da budem sa njima na času, okupiranje Oklenda je za tu decu najvažnije."