Buđenje američkog proleća

17. marta 2012. navršilo se šest meseci od početka okupacije njujorškog parka Zukoti. Tim povodom, više stotina aktivista/kinja pokreta "Occupy Wall Street" koji su se odazvali pozivu na 24-časovnu re-okupaciju parka, ponovo su osvojili Trg slobode (iliti Liberty Plaza, kako je preimenovan Zukoti park). Oni su održali generalnu skupštinu, igrali, pevali, uzvikivali parole. Kada su se masi priključili delegati sa Levičarskog foruma (Left forum), koji se održava u blizini, broj prisutnih je narastao do 1000 ljudi.

Oko 22h u parku je podignuto nekoliko šatora. Nepunih pola sata kasnije, više od stotinu policajaca i radnika privatnog obezbeđenja "Brookfield Properties" banulo je u "divlji kamp". Sudeći po pisanju Idnypendenta, oni su se trudili da minimizuju broj uhapšenih i cilj im je pre svega bilo rasturanje skupa. Okupatori/ke su odgovorili/e negodovanjem i povicima podsećajući policajce da ne mogu da zatvore park zato što policija ima obavezu da poštuje sporazum koji vlasnici parka imaju sa gradom kojim je precizirana njihova obaveza da park drže otvorenim.

Nezainteresovan za poštovanje zakona i rešen da do kraja ispoštuje naredbe svojih nalogodavaca iz 1%, komandir policijske jedinice je objavio da će svako ko ostane u parku biti uhapšen i optužen za narušavanje privatnog poseda. Okupatori/ke su mu odgovorili povicima: "Mi se ne plašimo!". Više desetina neustrašivih okupatora/ki je selo na tlo čvrsto se uhvativši za ruke, da policiji bude što teže da ih razdvoji, pomeri i uhapsi. Jednog po jednog, odnosno jednu po jednu, policajci su ih "čupali" iz ljudskog lanca i sa lisicama na rukama ih odvodili iz parka.

Nakon što su uz pomoć privatnog obezbeđenja ispraznili park, policajci su postavili metalnu ogradu oko parka, a uhapšene su ubacili u autobus gradskog prevoza. Tom prilikom došlo je do incidenta. Okupatori i okupatorke koji su ostali iza ograde, zahtevali su od policije da pruži prvu pomoć ženi koja je dobila konvulzivni napad nakon što su je policajci pretukli. Međutim, policija je na to odgovorila novim napadom na okupljenu masu izazvavši opštu paniku među ljudima dok su nediskriminativno tukli svakoga ko im se našao na putu, uključujući i novinare.

Deo okupatora/ki je ostao u parku, dok su drugi organizovali protestni marš do Union skvera. Tokom marša neki aktivisti su bacali po ulici vreće sa smećem i vikali parole protiv policije i države. Nekolicina je uhapšena, a policajci su u određenim slučajevima koristili pendreke i obarali ljude na zemlju. U narednih sat-dva po dolasku na Union skver, gde ih je dočekao policijski kordon, masa se polako rasula i protest je bio gotov. (za više pojedinosti o toku protesta pogledati ovde)

*    *    *

Kada je pre šest meseci grupa aktivista i aktivistkinja kročila u njujoršku finansijsku četvrt sa namerom da okupira tamošnji trg Zukoti, retko ko je mogao da predvidi sve ono što će potom uslediti. Međutim, sve to - počev od samog kidanja okova sa kolonizovane i porobljene mašte i podizanja kampa na Trgu slobode (Zukoti), koji je odmah prerastao u svojevrstan socijalni eksperiment izgradnje novog sveta u ljusci starog, do beskrajnog niza okupcija širom SAD i sveta - potpuno je promenilo granice mogućeg, a oštre kritike na račin korporativne pohlepe i sistema koji je omogućava, podstiče i reprodukuje postale su deo svakodnevnih debata društvenog i političkog mejnstrima.

Svesni da je rat daleko od svog kraja, i još uvek nesputani međusobnom raznovrsnošću i ponekad haotičnom praksom direktno demokratskih procesa, okupatori i okupatorke najavljuju niz novih bitaka protiv korporatokratske dominacije. Obeležavanjem polugodišnjice od osnivanja pokreta, nezastrašeni pojačanom represijom, 17-martovski učesnici/e njujorške okupacije prvi su vesnici američkog proleća.

Osvežite sećanje

David Graeber, antropolog, anarhista i veteran alter-, ili kako on voli da kaže, globalističkog pokreta, pisao je za Gardijan o "novnonastalom obliku otpora", tj. o pokretu "Occupy Wall Street". Ukazujući na sličnosti sa svojim prethodnikom sa kojim ga povezuju određeni vidovi antipolitičke prakse, ali i konkretni pojedinci - između ostalog i sam Graeber - on kaže da:

"novonastali oblik otpora upadljivo podseća na stari globalni pokret za pravdu: evidentno je odbacivanje staromodne partijske politike, podjednako se prihvata radikalna raznovrsnost, isti je akcenat na pronalaženju novih oblika demokratije odozdo. Ono što je drugačije, uglavnom je meta: dok je 2000. pokret bio usmeren na nove planetarne birokratije bez presedana (STO, MMF, Svetsku banku, NAFTA), institucije bez demokratske odgovornosti, koje su postojale samo da bi služile interesima transnacionalnog kapitala; danas, to su čitave političke klase zemalja poput Grčke, Španije i, sada, SAD – potpuno iz istih razloga. Zbog toga se učesnici/e protesta često uzdržavaju od izošenja formalnih zahteva, pošto bi to moglo da implicira priznavanje legitimiteta političarima protiv kojih se bore."

Drugim rečima, OWS u sebi nosi svoje anarhističke korene nasleđene od (anti/alter)globalističkog pokreta. Iako SAD zamišljaju da su velika demokratija, većina Amerikanaca/ki prezire njihovu politiku i inspiriše ih direktna demokratija.

Međutim, mnogi učesnici/e ovog krajnje hetergenog pokreta koji uključuje i prokapitalistički opredeljene grupe i pojedince/ke među kojima ima i onih kojima nije najjasnija uloga policije, često nisu svesni dugogodišnjeg anarhističkog organizovanja na čijim plećima sede mnoge prakse savremenog radikalnog aktivizma, a koje se danas poistovećuju sa pokretom "Occupy Wall Street". Zato ni ne čudi da su pod uticajem medija mnogi reagovali na krajnje neprimeren način i prisustvo anarhista i anarhistkinja, a posebno onih koji praktikuju militantnije vidove otpora (pre svega taktiku crnog bloka), protumačili kao "infiltraciju" i pokušaj iskorišćavanja pokreta. Zato je bilo neophodno demistifikovati anarhizam.

O odnosu anarhizma i pokreta "Okupiraj" govori i Cindy Milstein, autorka knjige "Anarhizam i njegove aspiracije". Njeno predavanje je dragoceno između ostalog i zbog toga što je obogaćeno iskustvom neposrednog učešća u okupaciji. Haotične i razbarušene, okupacije su uvek nekoliko koraka dalje od ideoloških konstrukata i ne dopuštaju komfor koji pruža aktivistički milje. To, s jedne strane, znači da ćete u okupiranom prostoru zateći svakakve ljude, čuti svakakve stvari, ali i uživati u obećavajućem eksperimentu izgradnje obećavajuće zajednice utemeljene na direktno demokratskom, antiautoritarnom modelu odlučivanja.

Tzv. antiglobalistički pokret je, između ostalog, primenom konsensualnog modela odlučivanja napravio suštinski raskid sa modusom operandi klasičnih levičarskih organizacija. Ali i alterglobalistički pokret je ovaj model preuzeo od prethodnih generacija aktivista i aktivistkinja koje su nastavile tradiciju feminističkih i antinuklearnih pokreta iz 1970-ih u SAD. Konsenzus ne treba brkati sa jednoglasnim izglasavanjem određenih odluka, niti sa iskazivanjem grupne solidarnosti. Baš kao i sam pokret, proces konsensualnog odlučivanja podrazumeva mnoštvo autonomnih subjekata koji su na zajedničkom zadatku ostvarivanja kolektivne dobrobiti.

Prostor koji zauzima OWS pruža mogućnost susretanja, upoznavanja, razmene iskustava i učestvovanja u drugačijim međuljudskim odnosima, življenje alternative onome za šta su tako arogantno tvrdili - i dalje tvrde! - da nema alternativu.

Sa druge strane, poučena iskustvom iz alterglobalističkog pokreta, Naomi smatra da postoji opasnost od zloupotrebe amorfnosti pokreta od strane reformista koji će, oslanjajući se na postojeću infrastrukturu i rukovođeni "realnim" očekivanjima, zatomiti probuđenu energiju, sputati maštu i razvejati veliki san.

Upravo to - radikalno oslobađanje mašte - je ono što nam je danas potrebno, ističe Naomi. A za ostvarenje velikih snova potrebne su nam radikalno demokratske institucije.

Nema sumnje, za Naomi Klen "Occupy Wall Street" je trenutno najvažnija stvar na svetu.

Pored Graebera i Klein, i Arundhati Roy ističe potrebu za dekolonizacijom i ponovnim osvajanjem mašte. Ona ističe da "ljudi koji su stvorili krizu neće biti oni koji će pronaći rešenje za nju", i da zato: "Moramo dobro da obratimo pažnju na one sa drugačijom maštom: maštom koja je izvan kapitalizma, kao i komunizma."

Na istom tragu, legendarna feministkinja i crnačka (black power) aktivistkinja Angela Davis poručila je učesnicama/ima pokreta Occupy Wall Street:

"Vi preosmišljavate naš politički univerzum. Vi ste obnovili našu kolektivnu strast. Vi ste nas podsetili da je još uvek moguće izgraditi žive zajednice otpora. Vi nastavljate da nam pokazujete vašu predanost, vašu posvećenost, vaš kolektivni rad, vaše odbijanje da se saglasite sa klasnim hijerarhijama, sa rasnim hijerarhijama, sa polnim hijearhijama. Mi smo se okupili kao 99%. Postoje velike odgovornosti koje su povezane sa vašom odlukom da se okupite u zajednicu. Kako možemo biti zajedno? Kako možemo biti zajedno? Kako možemo biti zajedno u jedinstvu koje poštuje i slavi razlike među nama? Kako možemo biti zajedno u jedinstvu koje nije pojednostavljeno, koje nije opresivno, već radije, složeno i oslobađajuće? Naše jedinstvo mora biti složeno i oslobađajuće. Naše jedinstvo mora biti složeno i oslobađajuće. U tom složenom jedinstvu, mi kažemo da životu. Mi kažemo da zajednici. Da sreći. Da obrazovanju. Besplatnom obrazovanju! Mi kažemo da ekonomskoj i rasnoj i rodnoj i polnoj jednakosti. Mi kažemo da mašti! Mi kažemo da kreativnosti. Mi kažemo da nadi. Mi kažemo da budućnosti."

Za više na datu temu posetite i zabeležite sleću adresu:
http://kontra-punkt.info/occupy-wall-street