Demistifikovanje anarhizma

Da bismo otklonili sve zabune, mi, razni pojedinci i pojedinke koje učestvuju u anarhističkoj zajednici, nudimo ovo objašnjenje anarhističkih principa, s ciljem da ne dopustimo da nas određuju konfuzija i neznanje i da razjedine solidarnost u našem kampu Okupiraj Oklend.

Anarhizam je revolucionarna politička filozofija, teorija, i način življenja koja teži slobodnijem i ravnopravnijem društvu bez vlade, autoriteta, dominacije, kapitalizma ili ugnjetavanja. Ključno za anarhističku analizu jeste njena nedvosmslena kritika vlasti, odnosno držanja ustanovljene vlasti od strane jednih ljudi nad drugima. Reč 'anarhija' potiče od grčkih reči αν (an), αρχη (arhe) i znači 'bez vlasti ili vlade'. Anarhizam smatra da je vlada u bilo kom obliku (od lažne demokratije do državnog komunizma) nepotrebna, štetna i nepoželjna – zalažemo se za društveno samoupravljanje i odbacujemo formu Države. Generalne skupštine i odbori u Okupiraj su eksperimenti u ovom načinu samoupravljanja. Ali anarhizam je oduvek bio ideja otvorena za promene, koja se tokom svog rasta tranformiše u teoriji i praksi.

Polazeći od filozofije slobode i jednakosti, maltene svi anarhisti proširuju svoju kritiku vladinog autoriteta, i odbacuju ugnjetavanje, eksploataciju ili bilo koju situaciju u kojoj jedni ljudi uspostavljaju moć nad drugima. Kao takvi, anarhisti se protive ekonomskim oblicima dominacije, poput kapitalizma, privatne svojine i bilo kog sistema koji postavlja profit iznad ljudi. Iz toga sledi da se anarhisti protive svim vidovima interpersonalnog ugnjetavanja, kao što su rasizam, seksizam, ejdžizam i homofobija. U skladu sa ovim vrednostima, anarhisti nastoje da izgrade lične odnose lišene dominacije. Zbog toga, anarhisti akcentuju samoupravljanje, organizovanje bez vođa i prihvataju različitost mišljenja i načina delovanja.

Zapravo, nekoliko Generalnih skupština Okupiraj Oklend-a je zasnovano na anarhističkim idejama i akcijama, među kojima su:

• Neprihvatanje podrške vlasti i političkih partija;
• Dogovor o ravnopravnom tretmanu svakog govornika na generalnoj skupštini, bez ikakvih posebnih privilegija za bilo koga;
• Dogovor da se policiji ne dozvoli ulazak u kamp;
• Solidarnost sa svim studentima i radnicima u štrajku.

Sve dok ne odlučujemo o svojim životima, mi nismo slobodni. Umesto prihvatanja trenutnog stanja stvari, anarhizam se zalaže za horizontalno društvo u kome svako ljudsko biće najviše slobode i relativne jednakosti – društvo u kom su ljudi ujedinjeni i međusobno dele resurse, od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebama.

Reč „anarhija“ se često pogrešno koristi kao sinonim za „nasilje“, „haos“ ili „nered“, kako od strane neobaveštenih, tako i od strane onih koji su zainteresovani za iskrivljenje istine. Kroz istoriju, socijalne ideje poput anarhizma inspirisale su ljude na razne vrste akcija, od taktika kao što je uništavanje imovine, do strategija poput samoedukacije, pa čak i do oružane revolucionarne samoodbrane. Međutim, nasilje nije deo onog što određuje šta znači biti anarhista/kinja, i važno je umeti razdvojiti te dve stvari.

Suprotna strana ovog flajera ilustruje koliko anarhističkih principa se sprovodi u delo kroz Okupiraj Oklend. Za više informacija, predlažemo vam da se sami upustite u istraživanje. Istraživanje anarhizma na Wikipediji bi moglo biti dobro polazište, jer ona sadrži dosta korisnih linkova. Takođe vas pozivamo da razgovarate sa raznim ljudima koji se identifikuju kao anarhisti, na okupaciji i drugde.