Iščezla najveća ptica Srbije - velika droplja
Pamflet Saša MarinkovićMisteriozno je nestao simbol banatskih stepa, panonski noj. Mađarska u neposrednoj blizini, uspešno je sačuvala ovu vrstu. Velika droplja može da se sačuva od nestanka ako joj se posveti potrebna pažnja. U Mađarskoj se brojnost velike droplje procenjuje na preko 1500 parova i predstavlja jedan od simbola Mađarske.
Jedno od najpoznatijih zaštićenih područja u Vojvodini, Specijalni Rezervat Prirode „Pašnjaci velike droplje“ nije uspeo da opravda svoju namenu i da sačuva veliku droplju. Upravljač zaštićenim područjem je lovačko društvo „Perjanica“ iz Mokrina koje je preuzalo brigu nad rezervatom „Pašnjaci velike droplje“ 2008. kad je jato bilo stabilno i procenjeno na 35-38 parova (prema nakim navodima). Zlonamernik bi rekao, pa zar vuku dati da čuva ovce? Lovci su osnovali svoja udruženja da bi zadovoljili svoju zajedničku potrebu za upražnjavanjem hobija (lov), a ne da bi štitili ugrožene vrste ptica? Građani se udružuju po drugom osnovu da bi zaštiti prirode? Lovci su dobili od države sredstva za vizitorski centar, koji danas može da posluži za više namena, na primer kao čeka. U Specijalnom rezervatu prirode se lovi, preoravaju se pašnjaci, kose se utrine u zaštićenoj zoni pa nije ni čudno što su se ptice razbežale. Simbol Mokrina su guske i malo ko zna da su se do juče tu gnezdili džinovi među divljim pticama Evrope.
Verovatno je to samo simptom da i kod nas počinje intenziviranje poljoprivredne proizvodnje, koje je u Evropi u poslednjih 25 godina smanjilo brojnost ptica oranica i polja, poput poljske ševe ili rusog svračka, za 44%. Te se vrste mnogo bolje drže u zemljama istočne Evrope koje su se tek nedavno pridružile Evropskoj uniji, nego u starim članicama Unije. I kod nas su brojne, ali sa privatizacijom agrara praćenom intenziviranjem proizvodnje, može se očekivati ista pojava.
Na duge staze, i naše poslednje droplje najviše ugrožava eventualna transformacija pašnjaka u oranice, ili zamena niskih useva (žito, lucerka) visokim (kukuruz, suncokret). Upravo se privatizacija i promena namene zemljišta širom bivše Istočne Evrope, Rusije i centralne Azije vidi kao najveći globalni rizik za ovu vrstu. Očekuje se dalji gubitak staništa i prateće smanjenje populacije - preko 30% u sledećih desetak godina (http://www.birdlife.org/datazone/species/index.html?action=SpcHTMDetails.asp&sid=2760&m=0). Procenjuje se da bi u sledećih 10 godina moglo nestati preko 10.000 od ukupno 34.000 velikih droplji koliko ih u svetu ima danas.
Specijalni Rezervat Prirode „Pašnjaci velike droplje“ prostire se na površini od 1000 hektara. Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode je pripremio studiju da se rezervat proširi na 6000 hektara. Ali nisu uspeli da sačuvaju ni manju površinu, a sad i nema više droplje kod Mokrina. Neki stručnjaci tvrde, da je prirodan proces što je velika droplja napustila Banat. Drugi tvrde da naša populacija i nije neka prava populacija pa su se droplje vratile kući u Mađarsku. Pokrajina najavljuje veća ulaganja u ovaj i slične program jer su se pokazao vrlo edukativan za lovce.
Proces naglog globalnog nestajanja sve većeg broja vrsta, ujedinio je sve zemlje sveta na zaštiti biodiverziteta. Usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti zaštite ugroženih vrsta i staništa je jedan od prioriteta Srbije. Ova godina je proglašena za svetsku godinu zaštite biodiverziteta, da bi se skrenula pažnja na dalekosežne posledice naglog nestajanja sve većeg broja vrsta i čitavih zajednica. Pored ostvarenih rezultata u zaštiti pojedinih vrsta ptica u Srbiji poslednjih godina, nastanak najveće među njima velike droplje ukazuje da zaštita biodiverziteta nije uređena oblast u Srbiji. Postavlja se pitanje da li je nestanak velike droplje iz Srbije samo stvar Mokrina?
Na istu temu pogledajte i