Jebeš korporativni fudbal

Dok su se hrvatski i irski navijači spremali za seansu masovne hipnoze praćene napadima kolektivne nacionalističke histerije, u Poznanju je u nedelju oko 500 prisebnih ljudi organizovalo protest protiv korporativnog fudbalskog spektatkla.

Par dana pre toga, aktivistkinje organizacije FEMEN na prepoznatljiv način su protestovale ispred Nacionalnog stadiona u Varšavi, Poljska, protiv održavanja evropskog prvenstva u fudbalu. Njihov primarni cilj bilo je skretanje pažnje na prostituciju i seks trafiking u Ukrajini.

Ali, u Ukrajini imaju preča posla od toga. U nameri da "sterilišu" gradove domaćine Eura 2012. ukrajinske vlasti su se brutalno obračunale sa psima i mačkama lutalicama.

Smatra se da je oko 7.000 pasa upucano, otrovano ili obešeno samo u Donjecku, gradu koji se nalazi na istoku Ukrajine. Mrtve i polužive pse ukrajinski šinteri su bacali u kante za smeće, ili ih spaljivali u mobilnom krematorijumu. Iako tvrdi da nema dovoljno novca za program zbrinjavanja i sterilizacije pasa lutalica, za tu morbidnu mašinu ukrajnska vlada je izdvojila 20.000 dolara.

Sudeći prema svedočanstvima lokalnog stanovništva na koje se pozivaju organizacije za zaštitu životinja, šinteri su ubacivali žive pse i mačke u krematorijum, gde su ih potom spaljivali na temperaturi od 900°C.

„Krematorijumom upravlja vozač, operator i hvatač 'naoružan' sa puškom koja ispaljuje špriceve. Oni parališu životinje i ubacuju ih u kontejner. Čim prikupe 40 kila, oni spale paralisane pse dok su još uvek živi. Opština takođe pozajmljuje mobilni krematorijum drugim gradovima i oblastima u regionu.“

Bivši radnici kafilerija svedoče o ubijanju pasa bez anestezije - da bi se uštedeo novac. To potvrđuju i svedočanstva ljudi koji žive u blizini ovih institucija - oni su čuli bolno zavijanje i cviljenje umirućih životinja.

Po nekim procenama u Ukrajini je od trenutka dobijanja kandidature do početka održavanja Eura 2012 ubijeno više desetina hiljada pasa i mačaka, a Anonimni koji su zbog toga srušili ukrajinski sajt www.kieveuro2012.org u svom videu tvrde da je ubijeno od 80.000 do više od 250.000 pasa.

Pored užasne bezosećajnosti prema životinjama, Ukrajna pokazuje katastrofalnu nebrigu i prema deci. Čak 130.000 najmlađih Ukrajinaca i Ukrajinki živi u napuštenim zgradama, kanalizacionim cevima i drugim improvizovanim skloništima. Ta deca preživljavaju zahvaljujući prosjačenju, krađi i prostituisanju. Sve to nećete videti tokom prenosa fudbalskih utakmica Eura 2012. zato što ćete, ukoliko budete pratili Euro 2012, biti izloženi sistematskom poricanju realnosti.

Ukrajina je takođe poznata i po černobilskoj katastrofi, ali zajapureni TV reporteri vas najverovatnije neće obavestiti o tome da je UEFA odbila da da dobrotvornu donaciju žrtvama černobilske nesreće. Međutim, ruku na srce, černobilska deca su ipak nešto dobila od prvog čoveka UEFA-e, koja je od Eura 2008. zaradila 312,5 miliona dolara. On im je, više nego velikodušno, podario 125 karata za utakmicu Švedska-Francuska.

Zanemarivanje černobilskog problema je svojstveno i ukrajinskim vlastima. One su sasvim proizvoljno i bez uporišta u bilo kojim naučnim istraživanjima, započele sa sistematskim sprovođenjem deklasifikacije kontaminiranih sela i gradova kao takvih. Uprkos tome što su i dalje zagađeni radioaktivnim izotopima ovi gradovi i sela se proglašavaju za bezbedne za život i to iz najbanalnijih ekonomskih razloga – ukidanjem statusa kontaminiranog područja stanovnici ovih naselja gube „privilegiju“ na besplatan odmor jednom godišnje i skromni porodični dodatak. Drugim rečima, ukrajinska vlada je rešila da uštedi na račun zdravlja sopstvenog stanovništva i faktički omogući brže širenje biokontaminacije. Kada im se kratkoročna budžetska ušteda bude vratila kao bumerang kroz porast broja obolelih i pad radno sposobnog stanovništva neće im pomoći ni svetsko prvenstvo u fudbalu (mada im ni Euro 2012. neće doneti ništa sem nešto prestiža i ogromnih zaduženja).

Dvadeset šest godina nakon černobilske katastrofe, stotine sela i gradova su i dalje kontaminirana. U tim područjima živi više od 5 miliona ljudi koji su osuđeni na „adaptaciju“ na radioaktivno okruženje, a klinci koji ne shvataju ozbiljnost situacije, zajedno sa odraslima čija opreznost je sa protokom vremena oslabila, odlaze na izlete u zabranjena područja – pre svega to su šume – skupljaju bobice i pečurke i, khm, rade sve što rade mladi.

Evropsko prvenstvo u fudbalu je bilo sjajna prilika da se osveži sećanje svetske javnosti i ukaže na problem a černobilske dece i opasnosti koju i dalje predstavlja uništeni černobilski reaktor. No, Platini & Co. imaju preča posla od toga. Sem toga, nema sumnje da kopanje po toj osetljivoj temi nije po volji moćnog nuklearnog lobija, vojnog establišmenta, političara gladnh vlasti i drugih osoba – prevashodno muškog pola – čijim ponašanjem, kako to voli da istakne Dr Helen Caldicott,  upravlja isključivo reptilski mozak i koje svoju žudnju za moći i dominacijom, na jedan ili drugi način, zadovoljavaju posredstvom nuklearne tehnologije. Toj družini ne odgovara vidljivost černobilske dece ni drugih posledica koju je za sobom ostavila nuklearna tehnologija, uključujući tekuću krizu u Fukušimi, odakle se svakodnevno - najčešće u vidu radioaktivnih isparenja - i dalje emituje toksični otpad u životnu sredinu.

[caption]Prostiranje i koncentracija cezijuma-137 na teritoriji Evrope, oslobođenog prilikom eksplozije nuklearnog reaktora u Černobilu, i lokacije stadiona na kojima će biti održan Euro 2012. Vreme poluraspada cezijuma-137 je oko 30,17 godina. Nesreća u Černobilu se desila pre 26 godina. Cezijum-137 je samo jedan od mnoštva radioaktivnih izotopa različitog trajanja poluraspada (u rasponu od par sekundi do više miliona godina) koji su oslobođeni prilikom černobilske nesreće [/caption]

Umesto zaključka, dok se pitate - zajedno sa mnom - zašto na gornjoj mapi nema podataka za većinu balkanskih zemalja, prilažem proglas kampanje Hleba umesto igara.