Najnoviji napad Izraela na Gazu: laž o tome ko je prvi počeo

Izrael je ponovo napao Gazu. U kombinovanom vazdušno-kopnenom napadu koji je otpočeo u subotu, 10. novembra, ubijeno je najmanje sedmoro Palestinaca, od toga su petoro civili, a od kojih su troje deca.

Kao i u svakoj surovoj vojnoj ofanzivi koju Izrael izvodi u Gazi, dominantan narativ je da je to odgovor na raketnu vatru iz Gaze na južni Izrael. Tako se izveštava u Sjedinjenim Državama, i praktično svi Amerikanci to tako razumeju.

A to je laž.

Istina je da je u subotu, pre pojačanog izraelskog bombardovanja, militantno krilo Narodnog fronta za oslobođenje Palestine ispalilo protivtenkovsku granatu na vozilo Izraelskih odbrambenih snaga u blizini granice sa Gazom, pritom ranivši četiri izraelska vojnika. Ali šta je izazvalo ispaljivanje te protivtenkovske granate?

Prvo, u ponedeljak, 5. novembra, izraelske snage su ubile 23-rogodišnjeg Ahmada Nabhanija kada se „približio ogradi granice sa Izraelom“. Sudeći prema jednom izveštaju, Nabhani je bio osoba ometena u mentalnom razvoju.

Zatim, u četvrtak, 8. novembra, Izraelske okupacione snage (IOF) – 8 tenkova i 4 buldožera, da budemo precizni – upale su u južnu Gazu, pucajući i ubivši 13-ogodišnjeg dečaka. Palestinski centar za ljudska prava (PCHR):

Sudeći prema istragama koje je izvršio PCHR, oko 16:30 časova u četvrtak, kao rezultat nasumične pucnjave vojnih vozila IOF-a koja su se ušla u selo Abasan, 13-ogodišnji Ahmed Jounis Hader Abu Daga teško je ranjen nakon što ga je metak pogodio u abdomen. U trenutku kada je pogođen, Ahmed je igrao fudbal sa prijateljima ispred svoje porodične kuće, koja je gotovo 1.200 metara udaljena od oblasti u kojoj se nalazio IOF.

Dakle, čak i kada pošteni posmatrači ostavljaju po strani okrutnu i nehumanu izraelsku blokadu Gaze i odbijaju da dozvole da to utiče na sud o tome koja strana je zapravo započela ovo intenziviranje nasilja, jasno je da je Izrael započeo najnoviji sukob. I odgovarajući na odgovor, Izrael je započeo žestok, disproporcionalni vojni napad.

Ovo bi bilo jednostavno razumeti kada bi se, na primer, zapadni mediji potrudili da pitaju drugu stranu šta se desilo. Palestinski mediji su odmah izvestili da je za protivtenkovski projektil, na koji je Izrael navodno odgovarao, odgovornost preuzeli Komiteti narodnog otpora, koji su ga opisali kao „osvetu“ za prethodno izraelsko nasilje nad Gazom. Ali taj osnovni zadatak poštenog novinarstva očigledno ne dolazi u obzir.

Bukvalno svaki izraelski upad ili napad na Gazu prati isti narativ: Izrael je adekvatno reagovao na ničim izazvanu raketnu vatru s palestinske strane. Poslednji veliki rat u Gazi, operacija „Liveno olovo“ iz decembra ’08 – januara ’09, takođe je imala taj narativ. Izrael je u tom jednostranom sukobu počinio ratne zločine, gađajući i ubijajući stotine civila, koristeći neselektivno oružje, namerno uništavajući civilnu infrastrukturu. Postala je prihvaćena činjenica – čak i među kritičarima Izraela – da je ofanziva bila odgovor na Hamasovu raketnu vatru. Do raketne vatre je zaista došlo neposredno pre napada, ali ona je bila odgovor na izraelsko kršenje šestomesečnog primirja, kojeg se Hamas pridržavao, što su priznali čak i izraelski zvaničnici u WikiLeaks depešama.

Izvor: Antiwar.com