Poziv na akciju – Evropski dan akcije protiv kapitalizma

Evropa je u stanju neprestanog previranja. Njena kreditna i kriza javnog duga već mesecima su u drastičnom porastu. Rezultat brojnih grozničavih samita Evropske Unije je uvođenje vanrednih mera radi spašavanja kapitalizma. Ukoliko te mere propadnu, vlade i mediji nas uveravaju da će to dovesti do, propasti, recesije i ogromnog siromaštva. Ova apokaliptična retorika utire put za uvođenje još više neoliberalnih reformi, čije društvene posledice će se osećati u predstojećim decenijama – ukoliko se ne odupremo. Tokom krize, govorili su nam da je neophodno zauzdati kapitalizam, i da će banke i korporacije morati da ponesu deo tereta, takođe, čijem stvaranju su doprinele. Ono što se trenutno događa je upravo suprotno: EU, njene države članice i druge evropske zemlje pooštravaju konkurenciju i uvode katastrofalne programe javne štednje ne bi li zaštitili privatni profit. Time, međutim, reprodukuju destruktivnu logiku kapitalizma. Postojanje krize, široko rasprostranjene nemoći i siromaštva, nasuprot privatnog, tj. ekskluzivnog bogatstva, jesu nerazdvojivi elementi kapitalizma. Organizujmo se za bolje društvo!

Sistem je u pitanju!

Tokom proteklih decenija, kapitalistička globalizacija je podjednako zaoštrila konkurenciju između privatnih korporacija i između nacionalnih ekonomija. Sve vodeće industrijske zemlje su u potpunosti deregulisale svoja tržišta i drugima nametnule taj model. Oni su smanjili beneficije, privatizovali javna dobra, smanjili radnička prava i povećali društvenu kontrolu – sve u interesu nesmetanog kapitalističkog rasta. U Evropi, na navodnoj svetloj strani svetskog kapitalizma, naši životi postaju sve neizvesniji, a društvene podele se uvećavaju. Takozvana „tržišta u razvoju“ su u stanju konstantne društvene krize, praćene rigidnom eksproprijacijom i nemilosrdnom eksploatacijom i poduprtom od strane vlade, a u interesu nacionalnog rasta koji služi samo šačici privilegovanih. U opsesivnoj trci za postizanjem konkurentne prednosti, neoliberalne mere su dovele finansijska tržišta do tačke ključanja. Bilo da su u pitanju „bum“ dotkoma ili veliki uspeh nekretninskih fondova i finansijskh derivata – svi ti mehuri su se raspukli jedan za drugim. To nije posledica „pohlepe“ ili „korumpiranosti“ malog dela elite, kao što mnogi tvrde, već jednostavani sistemski imperativ kapitalizma kao društvenog poretka. Zbog toga sistem mora biti promenjen.

Prevazilaženje režima EU

U 2011. Došlo je do eskalacije evropske dužničke i monetarne krize. Brojne države čalanice EU su pred bankrotom, što ugrožava opstanak evra kao zajedničke valute. Prema površnim i populističkim procenama, ove države su živele „iznad svojih mogućnosti“. Ustvari, one su samo pokušavale da pomoću zajmova pokrenu ekonomski rast. One su radile isto što i sve druge zemlje, ali sa manje uspeha. Kao uslov za dobijanje finansijske podrške od Evropske centralne banke i novoosnovanih fondova za spašavanje evra, ove vlade su sada primorane da uvedu novi niz mera štednje. Ograničenje evropskog duga navodno bi trebalo da povrati „poverenej u tržišta“, ali očito preko leđa radnika, studenata i nezaposlenih. Istovremeno, to ne ugrožava privatne profite. Na isti način MMF, EU i druge međunarodne institucije vrše pritisak na tranzicione i ekonomije u razvoju, da sprovedu sve vrste socijalnih rezova i privatizuju najveći deo javnog sektora. Sve ovo je usmereno ka obnovi krizom pogođenog eksploatatorskog režima EU, a u službi interesa njenih vodećih ekonomija. Uprkos izvesnim međusobnim neslaganjima, Francuska i Nemačka su uspele da nametnu svoje mere bez mnogo protivljenja. Naravno, bilo je protesta na sve strane. Grassroots inicijative su nikle širom kontinenta, pokušavajući da prebrode političko onesposobljavanje [disempowerment] građana. Ali do sada nije mnogo postignuto čak ni pomoću masovnih demonstracija i generalnih štrajkova. Nacionalni sindikati se uglavnom priklanjaju zahtevima i ograničenjima domaćeg kapitalizma. Ne postoji delotvorna transnacionalna solidarnost među sindikatima. Ako želimo da se to promeni, moraćemo to da učinimo sami.

Možemo bolje

Aktuelne politike u EU, i čitavoj Evropi, su špekulantske, kao što je kapitalizam to oduvek i bio. To je zbog toga što mere štednje ugrožavaju ekonomsku stabilnost isto kao i rast zasnovan na ogromnim dugovima. Nema spasa u kapitalizmu, već samo beskrajno ponavljanje kriza. Zašto bismo onda i dalje svoje živote trošili na to? Borimo se protiv neoliberalne ideologije, organizujmo se na evropskom nivou. Naš Dan Akcije, 31. marta 2012, će biti prvi korak. Simultane demonstracije u mnogim evropskim zemljama su više od prostog pokazatelja solidarnosti. One već pokreću transnacionalnu raspravu i saradnju. Pozivamo sve emancipatorske inicijative da se pridruže ovom procesu. Težimo tome da se razvijamo nezavisno od zvaničnih institucija i spremni smo za upornu borbu. Kriza se može manifestovati na različite načine u različitim zemljama, ali svi delimo zajednički cilj: ne želimo da sačuvamo kapitalizam, želimo da ga prevaziđemo. Protivimo se nacionalizmu. To je od ključnog značaja za borbu protiv daljeg srozavanja društvenih standarda, ali moramo težiti i ka višem od toga. Želimo da se oslobodimo fatalnih ograničenja kapitalizma i njegovih političkih institucija. To je jedini način na koji se rasprostranjeni zahtev za „pravom demokratijom“ može ostvariti.