Pravi rezultati izbora

[caption align=left]Vojka Kukolj mažnjava listiće[/caption]

Za neke građane i građanke Srbije izbori su bili više od igre. Tako je, na primer, penzionerka Vojka Kukolj iskoristila ovu priliku da megne glasačke listiće. Ne jedan, ne dva, već sva četiri! E za to stvarno treba imati stomak. Ali, pored toga što ima želudac koji melje glasačke listiće, Vojka ima i oštre zube kojima jako dobro grize sistem. U izjavi za Telegraf reka je sledeće:

To sam morala da uradim, jer država štiti kriminalce, a štite ih i mediji! U sudskom sam sporu protiv investitora koji mi je oteo deo stana, dobila sam ga na sudu, međutim, ali pošto je policajac, svi ga štite, i ne žele da postupe po zakonu. Kad ste policajac, to je isto kao i kad ste država, pa građani moraju da trpe torturu.

Živim sama i ne mogu da dođem do onog što mi pripada. Dobila sam inspiraciju da pojedem listić, jer sam pročitala da je u SAD to uobičajena pojava, tamo je od 2008. godine u pojedinim federalnim državama izglasan zakon koji zabranjuje to. Međutim, u Srbiji takav zakon ne postoji, pa sam iskoristila mogućnost da ne prekršim zakon, a jasno i glasno iskažem protest protiv države.

[caption align=right]Ne baš pravi rezultati izbora[/caption]

Ko zna, kako je krenula možda jednog dana bude grizla - sa ili bez jogurta - sudije i investitore koji joj zagorčaaju život. Go for it Vojka!

No, vratimo se izborima koji to nisu. Ono o čemu razni analitičari, političari i ostali agenti status kvoa ne žele da pričaju jesu PRAVI rezultati proteklih izbora. Aktivisti 99% Srbije su se potrudili da urade upravo to i, fuck it, nisu se pokazali najveštijim u tome. Na osnovu zvaničnih podataka RIK-a - za koje tvrde da prikazuju "napumpanu" izlaznost - sastavili su sopstveni izveštaj koji bi trebalo da svedoči o drastičnoj krizi legitimiteta srpske političarske klase i da još jednom potvrdi sve nedostatke sistema reprezentativne demokratije. Međutim, izgleda da im matematika nije jača strana, na šta nam je sreknuo pažnju Saša Topić na našoj facebook stranici:

samo prve dve numeričke kolone su načelno ispravne... one druge (krajnje dve) su logički i numerički neispravne, tj. toliko su izvitoperene da nisu čak ni pogrešne (primena onog tipa logike koja dovodi do onoga "moj otac je čekao ovaj put 30 godina, moj sin 20, žena 30, ja 30, moja strina 30, znači čekamo na put već 140 godina")
aman , osnovna primena algebre skupova... to se, ako se ne nauči pre utvrdi u prvom srednje...
to je kao da kažete da u školi ima 30 đaka , od njih 18 ide u muzičku sekciju, 7 na šahovsku, 4 na plivanje a 12 na folklor pa zaključite da onih koji neće na plivanje ima 37 a ukupno đaka nema 30 nego zapravo 51...

treća i četvrta kolona bi imale smisla kada bi glasački listić bio tako koncipiran da možeš stranci dati ceo spektar ocena:
-1 (ne želim ih)
0 (indiferentnost prema toj opciji)
i +1(kao glas za)
a dodatna opcija bi mogla biti (niko od navedenih-što je efektivno isto kao da svima daš -1 = "beli listić" )...
onda bi ocene prema svakoj od stranki bile (kako se to matematički kaže) linearno nezavisne
a još bi lep dodatak bio da ako negativni/neutralni glasovi pređu cenzus, odgovarajući broj mesta u parlamentu ostaje nepopunjen i utiče i na kvorum kao da poslanici nisu prisutni i na ishod svakog glasanja kao da su prisutni ali uzdržani ili su prisutni ali su glasaali negativnim glasom (u slučaju da su -1 glasov)i u odnosu na glasanje stranke čiji su to "negativni" listići.
to je nekako efektivan sistem kažnjavanja i nagrađivanja političara
(možda je mali of topik ali mislim da je ok da predstavim šta vidim kao smisleno, prelazno, rešenje)

Na stranu da li se treba baviti takvim "prelaznim rešenjima" (umesto direktnog angažovanja na osmišljavanju i razvoju alternativa), tek Saša nas je naterao da se pozabavimo izbornom matematikom iako nam račun nije jača strana; šta više, oduvek nam je mudrost legendarnog ______________ (dopišite po izboru) Zvonka Mihajlovskog zvučala plauzibilno, a on je u trenutku nadahnuća jednom prilikom rekao da je statistika kao bikini - otkriva sve a ne pokazuje ništa. 

Elem, donja tabela - sačinjena na osnovu trenutno aktuelnih podataka RIK-a i CESID-a - bi trebalo da ukaže na ključnu činjenicu da gotovo pola biračkog tela nije glasalo ni za jednu političku opciju. Ono što, pak, ona ne pokazuje je odnos procenta glasova koje su dobile partije koje su ušle u parlament i ukupnog biračkog tela. Dakle, 79,66% čini deo od ukupnog broja onih koji su glasali (a ukupan broj onih koji su glasali je 58,7% od ukupnog broja glasača/ica. Drugim rečima, radi se samo o delu ukupne populacije biračkog tela, odnosno, parlament će biti formiran na osnovu 46,76% glasova od ukupnog broja registrovanih glasača/ica. Dakle, od glasova manje od polovine biračkog tela, što znači da parlament ne zasniva svoj legitimitet čak ni na prostoj većini, a imajući to u vidu, broj glasova koje su osvojile partije pojedinačno - kač i one najveće - je bezobrazno smešan.

Pošto je konačan broj birača iznosio 6.770.013 (prvobitno je bilo saopšteno da je broj birača 7.026.579, ali je RIK 1. maja uveče odlučio da zapečati po 261.000 listića za parlamentarne i predsedničke izbore i izborni materijal za šest opština na Kosovu na kojima izbori neće biti održani zbog bezbednosnih razloga.), to znači da ni za koga nije glasalo 2.796.015 ljudi.

Da bismo tu cifru stavili u odgovarajući kontekst, vredi se podsetiti da je tokom borbe protiv režima Slobodana Miloševića cifra od 2 miliona glasača bila vlažni san srpske opozicije i željena prelomna tačka koja je garantovala smenu vlasti, ali koja joj je godinama bila van domašaja.

Kao što vidimo, svi mi koji ne verujemo političarima i vladajućem partokratskom sistemu (druga je stvar koliko nas je koji u okviru tog skupa ne verujemo u kapitalizam, odnosno u bilo koji poredak dominacije i eksploatacije), mi koji smo neučestvovanjem već de facto istupili van i ne želimo da budemo deo farsičnog političkog procesa kojim se daje legitimitet lažovima i lopovima a prioriteti naših svakodnevnih života zauvek odlažu u "neka bolja vremena" (po modelu gore danas za bolje sutra), mi već predstavljamo armiju ljudi koja debelo prevazilazi tu kritičnu tačku srpske politike. Šta više, mi činimo najbrojniju biračku populaciju i potencijalni smo rezervoar radikalne društvene promene. U meri u kojoj se broj trenutno apstinirajućih glasača/ica, dugoročno ili čak trajno nezainteresovanih apolitičnih pojedinaca/ki i onih koji su svesno antipolitički nastrojeni unutar te neglasajuće populacije pomeri u korist ovih poslednjih, utoliko možemo govoriti o otvaranju mogućnosti za radikalni raskid sa postojećim stanjem stvari.