Pravo na obrazovanje: Iseljenja i sukobi u Torinu
Pamflet Struggles in ItalyU Italiji je prošle godine 180.000 studenata ispunilo uslove za dobijanje finansijske pomoći; međutim, nju je dobilo samo 150 hiljada studenata. Ostalih 30.000 je odbijeno, iako su stekli sve potrebne preduslove. Uprkos činjenici da je pravo na obrazovanje zagarantovano italijanskim Ustavom (član 34), vlada se nikada nije pozabavila pronalaženjem rešenja za ovaj problem.
Pokrajna Piemont čini izuzetak, gde su skoro svi kandidati dobili novčanu pomoć. Čak je i tamo prošle godine, od 12.000, svega 5.000 pijemontskih studenata dobilo novčanu pomoć, za koju su stekli uslove. Međutim, pokrajinska vlada, pod sve većim pritiskom studentskih protesta i okupiranja, dala je tokom božićnog raspusta dodatnih 5 miliona evra EDISU – regionalnoj službi nadležnoj za pomoć studentima. Elena Maccarti, savetnica na visokom položaju u partiji Severne Lige (Lega Nord), tvrdi da „pravo na obrazovanje nije naš prioritet“. Zajedno sa Robertom Cotom, guvernerom pokrajne, napominje da im prioritet čine stariji sugrađani i oni iz manjih gradova. Razlog za favorizovanje ova dva demografska činioca je jasan: oni su najveće glasačko telo Severne Lige. Politička realnost je takva da mnoge uticajne intersene grupe generalno podržavaju sistem sa slabom socijalnom zaštitom, koji bi se pre opredelio za studentsku pomoć na bazi pozajmica nego na bazi subvencija. Dovoljno je samo baciti pogled na katastrofu koju proizvode studentski dugovi, kao i na sve veću ekskluzivnost visokog obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, da bi se uočili problemi jednog takvog sistema.
Bila je to lepa okupacija
"Verdi 15 Occupata. Pišemo vam sa određenim zakašnjenjem o neprihvatiljivom iseljenju [okupiranog prostora] Verdi 15 i onog što se desilo nakon toga, optužbe su neosnovane i predstavljaju nasilje prema studentima/kinjama koji/e su izneli/e svoj gnev i odlučnost na ulice Torina. Mi ne spavamo mirno zbog sve većih pretnji prinudnim iseljenjem bolonjskog univerziteta. Sa velikim zakašnjenjem ali sa učešćem i direktnom podrškom naših prijatelja i drugova, studentikinja i studenata koji su stvarali iskustvo [okupacije] Verdi 15, konkretan primer kako treba kolektivnim akcijama odgovoriti na dvostruku krizu koju žele da nametnu našim životima, ekonomsku krizu bez presedana i nepovratnu krizu institucija. Institucija koje jedino mogu da pokažu grubu stranu sile i kratkovidost, javno priznajući aroganciju onih koji su ih sada saterali pred zid. Vaš gnev je naš, naša je vaša snaga, i veoma velikog broja onih koji širom zemlje svakoga dana ponavljaju: Neka hvala! Mi smo uvek preferirali kolektivnu akciju za razliku od potčinjavanja i rezignacije: zamislite i gradite svakoga dana sa mnoštvom izlazak iz krize koji se tiče reaproprijacije bogatstva, slobode i dostojanstva za sve.
Verdi 15 Occupata. Un'esperienza di vita, un progetto di lotta.
Ova kritična situacija je dovela do stvaranja mreže „borsista“ (studenata koji primaju subvencije), koju podržavaju lokalne studentske organizacije i članovi socijalnog centra „Askatasuna“. Na dan 12. decembra 2011. godine, ova mreža je odlučila da okupira studentski centar EDISU, i pri tom mu promeni naziv u „Verdi 15“, po adresi na kojoj se zgrada nalazi. Okupiranje je usledilo kao odgovor na izbacivanje dvoje tuniskih studenata iz zgrade studentskog centra. Verdi 15 je okupiran od strane autonomnih militanata (u principu, organizacije sa marksističko-lenjinističkom pozadinom, smeštene u mnogim skvotovima širom Italije), i stranih studenata koji su prestali da primaju subvencije ili su izgubili smeštaj u zgradi EDISU. Uprkos sukobima između pojedinih autonomnih militanata i drugih studenata, okupiranje zgrade je potrajalo skoro godinu dana i bilo ispunjeno raznim sadržajima, poput držanja časova stranih jezika, puštanja filmova i održavanja seminara.
Sve je završeno 30. oktobra ove godine, kada je doveden izuzetno veliki broj policajaca sa ciljem da se blokira veći deo centra grada i osigura zgrade pokrajinske uprave. Došlo je do sukoba po celom gradu, koji su trajali do duboko u noć, kada je okupiran i Fakultet društvenih nauka.
Tih dana su pojedini levo orijentisani aktivisti upali u sedište La Stampe, nacionalnog novninarskog lista u vlasništvu FIAT grupe, da bi protestvovali zbog širenja dezinformacija, u kojima je okupiranje opisano kao destruktivno, da nema podršku studenata i da je bez ikakvog kulturnog smisla.
Izvor: libcom