Kontrapunkt

Mi, anonimne članice Pussy Riota, htele bismo da se zahvalimo svim ljudima koji su nas podržavali, onima koji su zahtevali oslobađanje naših članica, onima koji su nas razumeli i koji su razumeli našu ideologiju. Svima smo vam zahvalne; mi duboko cenimo i poštujemo svakoga ko je doprineo kampanji Pussy Riot.

Naš zajednički trud nije bio uzaludan: Vladimir Putin je morao da popusti pod pritiskom međunarodne zajednice i da oslobodi Nađu i Mašu. Stoga, 23. decembar je za nas bio povod za slavlje – dan oslobođenja političkih zatvorenika/ca i oslobođenje čitavog Pussy Riota.

Ali amnestija sigurno nije kraj naših snova. Mi zahtevamo pravu pravdu: to jest, potpuno ukidanje presude i priznanje da je čitav kritivčni postupak protiv Pussy Riota bio nelegitiman.

Mi se nadamo da će pravda biti zadovoljena 21. februara, na godišnjicu našeg provokativnog performansa u ckrvi Hrista spasitelja, sa pesmom „Majko božija, oteraj Putina!“

Nama je jako drago što su Maša i Nađa oslobođene. Mi smo ponosne na njihov otpor surovom sudskom procesu koji ih je snašao, i na njihovu rešenost da svim sredstvima nastave borbu koju su započele tokom boravka u [zatvorskim] kolonijama.

Nažalost po nas, one su se toliko zanele problemima ruskih zatvora da su potpuno zaboravile na aspiracije i ideale naše grupe – feminizam, separatističku borbu, borbu protiv autoritarizma i kulta ličnosti, koji su svi do jednog bili uzročnici njihove nepravedne kazne.

Nije tajna da Maša i Nađa više nisu članice naše grupe, i više neće učestvovati u radikalnim akcijama. One su sada angažovane na novom projektu, kao institucionalizovane zaštitnice prava zatvorenika.

Ali takva zaštita teško da je kompatibilna sa radikalnim političkim izjavama i provokativnim umetničkim delima – kao što rodni konformizam nije kompatibilan sa radikalnim feminizmom.

Institucionalizovana zaštita teško može da priušti kritiku fundamentalnih normi i pravila na kojima počiva moderno patrijarhalno društvo. Pošto je institucionalizovani deo društva, takva zaštita ne može da prevaziđe pravila koja je ovo društvo uspostavilo.

Da, mi smo ostale bez dve drugarice, dve članice ideološke grupe, ali svet je dobio dve hrabre zaštitnice ljudskih prava – borkinje za prava ruskih zatvorenika/ca.

Nažalost mi ne možemo da im čestitamo lično zato što one odbijaju svaki kontakt sa nama. Ali mi poštujemo njihov izbor i iskreno im želimo sve najbolje u njihovoj novoj karijeri.

Mi se trenutno suočavamo sa užasnom kontradikcijom: čak iako su Nađa i Maša u fokusu medija i međunarodne zajednice i mase novinara obraćaju pažnju na svaku njihovu reč, do sada ih niko nije slušao.

U gotovo svakom intervjuu one ponavljaju da su napustile grupu, da više nisu u Pussy Riotu, da nastupaju u sopstveno ime, da se više ne angažuju u radikalnim umetničkim aktivnostima. Ipak, naslovi su puni imena grupe, sva njihova javna pojavljivanja su objavljena kao nastupi Pussy Riota, i njihovo povlačenje iz Pussy Riota se tretira kao gašenje čitavog kolektiva, te se na taj način ignoriše činjenica da, na oltaru crkve Hrista spasitelja, nisu bile dve već pet žena sa balaklavama, i da je performans na Crvenom trgu imao osam učesnica.

Apoteoza ovog nerazumevanja bilo je saopštenje Amnesty Internationala povodom Mašinog i Nađinog pojavljivanja u Barclays centru u Njujorku kao prvog legalnog nastupa Pussy Riota.

Sem toga, umesto imena Nađe i Maše, na posteru za to dešavanje prikazan je muškarac sa balaklavom i električnom gitarom, pod imenom Pussy Riot, dok su organizatori lukavo pozvali ljude da kupe skupe karte.

Sve ovo ekstremno protivreči samim principima kolektiva Pussy Riot: mi smo ženski separatistički kolektiv – nijedan muškarac ne može da nas predstavlja bilo na posteru ili u realnosti. Mi smo antikapitalistkinje – mi ne tražimo novčanu nadoknadu od ljudi koji žele da vide naša umetnička dela, svi naši video snimci se besplatno distribuiraju na internetu, gledaoci naših performansa su slučajni prolaznici, i mi nikada ne prodajemo ulaznice za naše „koncerte“.

Naši performansi su uvek ilegalni, izvodimo ih isključivo na nepredvidivim lokacijama i javnim mestima koja nisu predviđena za tradicionalne vidove zabave. Distribucija naših klipova se uvek odvija putem besplatnih i neograničenih medijskh kanala.

Mi smo anonimne zato što delujemo protiv bilo kog kulta ličnosti, protiv hijerarhija koje implicira izgled, poput starosti i drugih vidljivih društvenih atributa. Mi prekrivamo naše glave zato što se protivimo samoj ideji upotrebe ženskih lica kao zaštitnog znaka za promovisanje bilo koje vrste robe ili usluga.

Mešanje buntovnog feminističkog pank imidža sa imidžom institucionalizovanih zaštitnica prava zatvorenika štetno je za nas kao kolektiv, a štetno je i za novu ulogu koju su preuzele Nađa i Maša.

Čujte ih već jednom!

Pošto su Nađa i Maša odabrale da ne budu sa nama, molimo vas, poštujte njihov izbor. Upamtite, mi više nismo Nađa i Maša. One više nisu Pussy Riot.

Kampanja „sloboda za Pussy Riot“ je gotova. Mi, kao umetnički kolektiv, imamo etičko pravo da sačuvamo našu umetničku praksu, naše ime i naš vizuelni identitet, koji se razlikuje od drugih organizacija.

Anonimne članice Pussy Riota:
Garadža, Fara, Šaiba, Ket, Serafima i Šumaher