Članci
Pre više od jednog veka, Industrijski radnici sveta (IWW), ili Vobliji (Wobblies), zahtevali su uvođenje četvoročasovnog radnog dana. Da li bi i mi danas trebalo da razmislimo o nečem sličnom? Kathi Weeks istražuje zašto bi radikali trebalo da zamisle svet u kome rad nije ključna aktivnost naše egzistencije. Ona takođe razmatra skraćivanje radne nedelje, bez smanjenja plata, i garantovanje osnovnog prihoda.
Članci
Sramota me je da to priznam, ali u to vreme sam mislila da su većina anarhista idioti koji su odbacili svaki vid organizovanja i koji su mislili da bismo mogli da ostvarimo utopiju putem veganskog dampster dajvinga i drugih politika životnog stila (u suštini, sve anarhiste sam svodila na stereotipni lik najgorih postlevičara). Nihovi pogledi na državu su mi takođe bili strani. Pošto mi je um bio preplavljen rečima Marksa, Engelsa, Lenjina i Trockog, nisam mogla da razumem ideju radničkog samoupravljanja ili ekonomiju zasnovanu na potrebama sa institucijama kojima upravljaju radnici bez državne vlasti.
Članci
Levičarstvo obuhvata mnoge divergentne ideje, strategije i taktike; postoje li zajedničke niti koje ujedinjuju sve levičare, uprkos nekim očiglednim razlikama?
Članci
Za anarhiste, sloboda nije apstraktna filozofska ideja, već vitalna konkretna mogućnost da svako ljudsko biće dostigne puni razvoj svih svojih moći, sposobnosti i talenata, kojima ga je obdarila priroda i da ih okrene u društvenu korist.
Članci
Oba mislioca poimaju Državu kao apstraktni princip moći i suverenosti koji nije svodiv na svoje konkretne oblike. Oni razvijaju teoriju Države koja ide izvan marksizma pošto poimaju Državu kao autonomnu od ekonomskog uređenja, i izvan anrhizma pošto poimaju Državu kao ono što funkcioniše kroz same moralne i racionalne diskurse koji su korišćeni kako bi se ona osudila. Radeći to oni raskidaju sa paradigmom Prosvetiteljskog humanizma, razotkrivajući veze između moći i ljudske esencije i pokazujući da želja može ponekad želeti sopstveno ugnjetavanje. Štirner i Delez, stoga, mogu biti viđeni kao da zauzimaju sličnu anti-autoritarnu filozofsku i političku putanju – onu koja objavljuje konceptualni rat protiv Države, i čije značajne teorijske implikacije na anarhizam moraju sa njim biti sabrane.
Multipleks
David Graeber i David Harvey diskutuju o svojim novim knjigama („Debt: The First 5000 Years“, i „Rebel Cities“), pokretu Occupy Wall Street, dometima radikalnih …
Članci
Čovek ne može da služi dvojici gospodara. Ne može ni totalitarna država. Ako fašizam služi kapitalističkim i imperijalističkim interesima, on ne može da služi i interesima radnika.
Članci
Cjelokupne stare gluposti tridesetih se vraćaju – sranje o „klasnoj liniji”, „ulozi radničke klase”, „profesionalnim kadrovima”, „avangardi” i „diktaturi proletarijata”. Sve se vratilo, vulgarnije forme nego ikada prije. Progresivna radnička partija nije jedini primjer, već najgori. Može se namirisati isto sranje u raznim izdancima SDS-a (Students for a Democratic Society – studentski aktivistički pokret u SAD-u šezdesetih godina 20. stoljeća, op.prev.), u marksističkim i socijalističkim klubovima na fakultetima, da ne govorimo o raznim trockističkim grupama, Međunarodnom socijalističkom klubu i Mladima protiv rata i fašizma.
