Članci
Povremeno neko od devojaka i mladića uopšte ne odlazi kući. Ponekad, takođe, mnogo stariji muškarac ili žena biva ćutljiv na dan ili dva, a onda napušta dom. Ti ljudi izlaze na ulicu i koračaju pravo iz grada Omelasa. Svako od njih ide sam, mladić ili devojka, muškarac ili žena. Svako za sebe, oni idu prema zapadu ili severu, prema planinama. Nastavljaju. Napuštaju Omelas, kroče napred u tami i ne vraćaju se više.
Članci
Elize Reklu (Elisée Reclus) je bio socijalni geograf i anarhista koji je, sudeći po Džonu Klarku (John Clark), uveo snažnu ekološku dimenziju u anarhističku misao. Klark opisuje razne oblike dominacije koje je francuski mislilac posmatrao i prezirao, i govori o procesu istorijskog istraživanja za koji je Reklu smatrao da je suštinski važno za stvaranje društava koja su funkcionisala u međusobnoj harmoniji i harmoniji sa zemljom.
Članci
Braća Branislav i Đorđe su ostavili studije i posao i prestoničke svetlosti i način života zamenili životom seljaka i to u brdovitoj Crnoj Travi, odakle su pobegli skoro svi njeni žitelji.
Članci
Filozof Slavoj Žižek vatreno se nada „Thatcherici ljevice“ te u članku u New Statesmanu (prijevod Zarez br. 357, Ljevičarska posveta Thatcher, op. prev.) odaje počast snažnim vođama. Suprotnog sam mišljenja: potreban nam je pokret koji bi preokrenuo svijet naglavačke bez takvih lidera i njihovog potencijala za autoritarizam i hijerarhiju.
Članci
Danas se sećamo pionirskog kompjterskog programera i sajber aktiviste Arona Švarca (Aaron Swartz), koji se ubio u petak, u svojoj 26. godini. Kao tinejdžer, Švarc je pomogao u razvoju RSS-a, revolucionišući način nakoji ljudi koriste internet, zatim je bio suosnivač Reddita, jednog od danas najpopularnijih sajtova na svetu. On je bio ključni arhitekta Creative Commonsa i organizator grassroots pokreta protiv zakonske cenzure interneta, zloglasne Sope (Stop Online Piracy Act, SOPA) i Pipe (PROTECT IP Act, PIPA).
Članci
Da li je novac, kada je postojao, uvek korišćen za kupovinu stvari? Da li su dužničke krize u antičkom svetu rešavane onako kako se to radi danas? Kakve veze imaju čast i patrijarhat sa dugom? I šta bi trebalo da znamo o poreklu naših ljubljenih modernih koncepcija slobode i imovine? David Graeber razmatra burnu sadašnjost u svetlu prošlosti.
Članci
Oba mislioca poimaju Državu kao apstraktni princip moći i suverenosti koji nije svodiv na svoje konkretne oblike. Oni razvijaju teoriju Države koja ide izvan marksizma pošto poimaju Državu kao autonomnu od ekonomskog uređenja, i izvan anrhizma pošto poimaju Državu kao ono što funkcioniše kroz same moralne i racionalne diskurse koji su korišćeni kako bi se ona osudila. Radeći to oni raskidaju sa paradigmom Prosvetiteljskog humanizma, razotkrivajući veze između moći i ljudske esencije i pokazujući da želja može ponekad želeti sopstveno ugnjetavanje. Štirner i Delez, stoga, mogu biti viđeni kao da zauzimaju sličnu anti-autoritarnu filozofsku i političku putanju – onu koja objavljuje konceptualni rat protiv Države, i čije značajne teorijske implikacije na anarhizam moraju sa njim biti sabrane.
Članci
Motivacija za ovaj tekst je nastala u pokušajima da dam sarkastičan komentar na gluposti ruskih političara u vezi sa cenzurom Interneta na koju tripuju. Moj tekst, koji ćete pročitati nakon vesti dole, postao je univerzalna SF analiza-predikcija sveta sranja ako nekome slučajno padne na pamet da ne preduzima ništa povodom osnovnih ljudskih sloboda.
Članci
Pred vama je pismo gnevnih grčkih aktivista upućeno letargičnoj masi, koja sebi dozvoljava da borbu za svoja prava prati preko televizijskih ekrana i uz brojne izgovore, svoju sudbinu prepušta sistemu. Pismo je napisano u aktivističkom žaru sa ciljem da trgne čitaoce iz ušuškanosti komformizma.
Članci
Anarhizam nije patent rešenje za sve ljudske probleme, nije Utopija savršenog društvenog poretka (kako se obično naziva), pošto, u principu, odbacuje sve apsolutne šeme i koncepte. On ne veruje u bilo koji apsolutnu istinu, niti u bilo koji konačan cilj ljudskog razvoja, već u neograničnu mogućnost usavršavanja društvenih modela i humanih uslova za život koji uvek teže višim oblicima izražavanja, i kojima, iz tog razloga, ne možete odrediti bilo koji definitivni kraj niti postaviti bilo koji fiksirani cilj.
Članci
Kao da anticipira buduće pobune, poslednjih godina moć države je eksponencijalno narasla. Sekuritizacija postaje dominantna državna paradigma – matrica za razvoj strategija i tehnologija kontrole bez presedana, nadziranja i prevencija, i za permanentnu mobilizaciju nalik ratnoj.
