„БлекРок“, „Вангард“ и друштво – Како нови капиталистички играчи раде против радника, животне средине и међународног права и како користе корона-пандемију

Корпорација „БлекРок“ (BlackRock) тренутно је сувласник или деоничар, у 18.000 банака, компанија и предузећа која се баве пружањем финансијских услуга, примарно у САД и Канади, у Европској Унији и Западно оријентисаним нацијама. Тако многобројно истовремено присуство једног власника никада пре није виђено у историји капитализма.

Па ипак „БлекРок“ је само врх тренутног, новоформираног капиталистичког леденог брега. Следећи највећи организатори капитала ове нове врсте су „Вангард“ (Vanguard), „Стејт Стрит“ (State Street), „Капитал Груп“ (Capital Group), „Амунди“ (Amundi), Велингтон (Wellington), Фиделити (Fidelitiy), „Ти Роу Прајс“ (T Rowe Price), „Пимко“ (Pimco), „Норигс“ (Norges). „БлекРок“ је пример за углед свим овим одлучујућим играчима Западног капитализма ког предводе САД. Мањи нови играчи капитала са повезаним, такође једва регулисаним пословним моделима попут инвеститора у приватни капитал фирми (private equity) (тзв. „скакавци“), хеџ фондови, инвестиционе банке и венчр капиталисти (ен. venture, спремност на ризик, прим. прев.) такође су део текуће фазе новоформираног капитализма која је уследила након банкарске кризе из 2007. – овде се само укратко помињу.1

„БлекРок“ – успон водеће банке у сенци

„БлекРок“ је резултат дугог низа дерегулација у САД, али се такође прелива на читав Западни економски, фискални и управни систем, у Европи углавном преко подружница у лондонском Ситију.

Седиште у Делаверу, највећем финансијском уточишту у САД

„БлекРок“ има оперативно седиште у Њујорку и огранке у неколико десетина држава. Али компанијино правно седиште као корпорације је у финансијској оази САД у Делаверу.

Ова мајушна држава САД је у 20. веку изградила своју позицију водећег Западног финансијског уточишта, у почетку за америчке компаније: нарочито ниским порезима на добит, малим захтевима за објављивање података, оснивањем и пословањем letterbox компанија (тзв. компанија „сандуче“ је компанија на папиру, односно компанија која испуњава законом прописани минимум за оснивање у одређеној земљи, док њен власник стварне комерцијалне активности обавља у другој земљи, прим. прев.) као пословног сегмента и екстремно „либерално“ привредно право: одговорност и транспарентност су нарочито ограничене, на пример, у поређењу са класичном акционарском корпорацијом. Од 1920-их, америчка корпорација „Дупонт“ (DuPont) (фармацеутски производи, оружје, делови и опрема за аутомобиле) била је на челу овог развоја: њен правни домицил је и даље био тамо и тако је избегла јавну контролу и плаћање пореза чак и током своје светске експанзије; она је за време нациста сарађивала, на пример, и са немачким фармацеутским картелом „И-ге Фарбен“ (IG Farben). Те капиталистичке слободе су такође деценијама коришћене од стране најмултинационалнијих корпорација и банака, које се не налазе само у САД, већ и у ЕУ, Азији (посебно Хонг Конгу), латинској Америци, као и од стране стотина подружница сваке од њих.

ЕУ је признала легалност овог привредног права на својој територији. Федерална Република Немачка, која је основана након Другог светског рата уз подршку САД, признала је још у Споразуму о немачко-америчком пријатељству из 1954. за време њеног канцелара оснивача Конрада Аденауера (Konrad Adenauer) да америчке компаније могу да оперишу у Федералној Републици на основу закона финансијског уточишта из Делавера.2

Дерегулација од председника САД Вилијама Клинтона (William Clinton)

Слободе по делаверском закону су непрестано ширене и почетком 21. века су постале значајне ван САД и у великој мери глобално.

У 1980-има, банкари са Волстрита су почели са новим финансијским производима и праксама, које су потом легализоване за време „демократског“ председника Вилијама Клинтона. На пример, банка „Фрст Бостон“ (First Boston) током 1980-их, „Лоренс Финк“ (Laurence Fink), који је касније основао „Блекрок“, направио је од тога пословни модел паковања и продаје банкама индивидуалних хипотекарних дугова (за куповину етажне својине и кућа) и претварао у хартије од вредности којима се може трговати. „Финк“ је први практиковао ово у једном од подједнако дерегулисаних нових финансијских играча, фирми „Блекстон“ (Blackstone) која се бави инвестирањем у приватни капитал фирми. Одвојивши се од „Блекстона“ он се 1988. осамосталио са „Блекроком“ (Blackrock) (који се пуно касније почео писати „БлекРок“ (BlackRock)): Мали црни камен је постао велика црна стена.3

„БлекРок“ и друштво нису подређени старим банкарским прописима, који су обновљени након финансијске кризе 2008. Председник САД Обама (Obama) је чак узео „БлекРок“ за саветника за решавање финансијске кризе: као саветник Федералних резерви САД, „БлекРок“ је помогао у одлучивању о судбини несолвентних банака, осигуравајућих компанија и корпорација: кога спасити, а кога не. Током тог процеса, „БлекРоков“ обим посла је нагло порастао.

ЕУ је то следила, и „БлекРок“ је такође био саветник ЕЦБ пошто је први човек Европске централне банке, Марио Драги (Mario Draghi) (до 2020.), дошао из „Голдман Сакса“ (Goldman Sachs). 2020. „БлекРок“ је такође добио консалтинг уговор са Европском комисијом за „И-ес-џи“ (ESG; животна средина, социјала, управа).4

„БлекРок“: највећа „банка у сенци“

„БлекРок“ и друштво се по привредном праву не сматрају за банке, упркос томе што обављају многе операције које личе на банкарске. Светска банка, централне банке и земље Г7 још увек званично сматрају „БлекРок“ и друштво за „банке у сенци“. До данас, они остају нерегулисани „под надзором“ у централној банци централних банака, Банци за међународна поравнања (БИС, са седиштем у Базелу/Швајцарска), којом доминира Банка Федералних резерви.5 Преко свог лобија, „БлекРок“ и друштво су постигли да Западне владе продужавају одлагање регулисања.6

Темељ моћи капитала: супер-богаташи и локација у САД

„БлекРок“ и друштво добијају свој темељни капитал путем капитала који прикупљају од предузетника, корпоративних фондација, банака, осигуравајућих компанија, пензионих фондова. Све важније групе даваоца капитала чине бројни супер-богаташи, мултимилионери и мултимилијардери, чији број са дерегулацијом скоковито брзо расте: они су познати као „појединци високе нето вредности“ (High Net Worth Individuals; HNWI) и „појединци ултра високе нето вредности“ (Ultra High Net Worth Individuals; UHNWI). „БлекРок“ у 2021. управља са више од 8 билиона долара, остварујући зараду од такси, провизија и трговањем, али суштински делујући као правни представник и менаџер даваоца капитала. За све њих, због већих слобода „БлекРок“ гарантује и више годишње зараде у односу на претходне менаџере имовине, традиционалне банке и корпорације.

„БлекРок“ под администрацијама САД након Вилијама Клинтона

Волстрит и нови организатори капитала већински су од 1990-их у САД подржавали Демократску странку зато што су постали моћни захваљујући њеним дерегулацијама. Зато се разговарало о извршном директору „БлекРока“ Финку (Fink) као могућем министру финансија под председничком кандидаткињом Хилари Клинтон (Hillary Clinton). Он је довео особље из Обамине администрације у „БлекРок“.

Али када је анти-волстритовски настројени републиканац Доналд Трамп (Donald Trump) победио на изборима 2016, скресао порезе корпорацијама док је обећавао да ће им повећати државне субвенције, Финк је изјавио: „Трамп је добар за Америку“.7

Председник САД Џо Бајден (Joe Biden), који је на тој функцији од 2021, поставио је неколико високо позиционираних руководилаца у своју администрацију. Дакле, Брајан Диз (Biran Deese): главни човек „БлекРоковог“ глобалног одељења за одрживо инвестирање биће председников главни економиста. Воли Адејемо (Wally Adeyemo) је служио као главни саветник председника САД Обаме за међународне економске односе, потом се придружио „БлекРоку“ као Финков шеф кабинета, и био је од 2014. председник „Фондације Обама“; сада је заменик министра финансија код Бајдена. Мајкл Пајл (Michael Pyle) је био задужен за Међународне финансијске односе при Министарству финансија код Обаме. Онда је постао главни за глобалну инвестициону стратегију у „БлекРоку“, а сада је главни економиста потпредседнице Камале Харис (Kamala Harris).

Сам Бајден је био сенатор државе Делавер од 1973. до 2009. Он је помогао изградњу Делавера у једно од најважнијих финансијских уточишта на свету – и стога је оруђе „БлекРока“ и друштва. Значи „БлекРок“ је више него икада активни део [политике] „Америка на првом месту“ (America First).

Нова моћ невидљивих капиталиста

„БлекРок“ и друштво су такође заменили традиционалне велике банке у најмању руку од финансијске кризе 2008.: нерегулисане банке у сенци сада су власници чак и регулисаних великих банака, али такође и, на пример, свих великих дигиталних корпорација попут „Амазона“ (Amazon), „Гугла“ (Google), „Епла“ (Apple), „Мајкрософта“ (Microsoft) и „Фејсбука“ (Facebook). Истовремено, „БлекРок“ и друштво су успели да остану буквално непознати широј јавности.

„БлекРок“ сажима следеће особине и праксе:

• ултралиберално корпоративно устројство по законима финансијског уточишта из Делавера;

• статус нерегулисане „банке у сенци“;

• јединствена количина употребљеног капитала, тренутно 8 билиона долара;

• јединствена инсајдерска и монополска позиција као истовременог главног деоничара у 18.000 корпорација, банака, пружалаца финансијских услуга;

• саветничка функција при важним владама, при Националној банци Федералних резерви САД, и при ЕЦБ и при Европској комисији;

• при „Аладину“ (ALADDIN), највећем систему за сакупљање и анализу података у Западном свету за финансијске, економске и политичке податке;

• систем плаћених агената утицаја у кључним земљама попут САД, Немачке, УК, Француске, Мексика, Швајцарске;

• интеграција са политичким, медијским, правним, рејтиншким, саветничким, обавештајним и војним системима „Америка на првом месту“. На пример, „БлекРок“ је деоничар у водећој Западној либералној медијској кући, „Њујорк Тајмсу“ (New York Times).

Ова комбинација је оно што ствара моћ. Из овога постаје јасно да за постојање моћи у капитализму није довољно само бити богат или супер-богат, мултимилионер или мултимилијардер. Заправо, вишеструко присуство у компанијама, банкама, финанцијским институцијама, владама, водећим медијима и разноврсно системско вишеструко умрежавање је оно што је одлучујуће.

Истовремено вишеструко власништво: пример „Вајеркарда“ (Wirecard)

Често се тврдило у „критичким“ круговима да „БлекРок“ и друштво не могу да имају тако велики утицај зато што они поседују само 3 или 5 или највише 10 посто деоница. То је такође био аргумент бившег главног лобисте „БлекРока“ у Немачкој, политичара Це-де-уа (CDU) Фридриха Мерца (Friedrich Merz).

Али „БлекРок“ је испреплетан са наредних десет сличних организатора капитала путем узајамног власништва и саветовања приликом одлучивања у заједничким предузећима, као на пример пре скупштине акционара: да координишу гласање, посебно велика тројка, „БлекРок“, „Вангард“ и „Стејт стрит“, чето ангажују финансијске агенције „Институшнал шерхолдерс сервисис“ (Institutional Shareholder Services, ISS) и „Глас Луис“ (Glass Lewis).

И постоји вишеструко власништво по једној компанији где су „БлекРок“ и друштво одлучујући деоничари. Узмимо на пример преварантску компанију „Вајеркард“, која је тренутно предмет скандала у Немачкој. Чланови Бундестага и водећи државни и приватни медији оштро осуђују министра финансија Шолца (Scholz), финансијског регулатора Бафина (Bafin) и ревизоре „Ернст и Јанг“ (Ernst&Young) (ЕЈ) зато што нису успели да открију превару вредну више милијарди долара коју су током вишегодишњег периода починили ови пружаоци финансијских услуга.

Али нико не пита: ко су заправо власници „Вајеркарда“? Тако је, „БлекРок“ је најдуже био деоничар са 5 посто, што га је чинило трећим по величини деоничарем. Али „БлекРок“ је истовремено био и пуно више од тога:

• „БлекРок“ је деоничар других главних „Вајеркардових“ деоничара, на пример „Голдман Сакса“;

• „БлекРок“ је деоничар „Вајеркардових“ највећих зајмодаваца, „Комерцбанка“ (Commerzbank), „Сосијете женерала“ (Société Générale) и „Дојче банка“ (Deutsche Bank);

• и „БлекРок“ је деоничар рејтинг агенције „Мудис“ (Moody’s), која је одредила кредитну способност и кредитне услове „Вајеркарда“.8

Ово је дефакто вишеструко присуство „БлекРока“ и друштва подједнако је важно за функционисање савременог капитализма као и њихова прикривеност у јавности.

Мрежа утицајних агената

„БлекРок“ финансира плаћене агенте утицаја у свим великим државама: то су водећи људи из владе, политичких странака, корпорација, централних и других банака. Ти појединци добијају високо плаћене консалтинг уговоре и места у одборима компанија у којима је „БлекРок“ главни деоничар.

Лоренс Финк (Laurence Fink), главни извршни директор „БлекРока“, сам делује (или је деловао) као агент утицаја као:

• члан Пословног савета председника САД Доналда Трампа (Donald Trump);

• директор Савета за односе са иностранством (CFR);

• презентер на Светском економском форуму;

• лично се састаје са шефовима држава, владама и корпорацијама;

• лобистичка канцеларија у Вашингтону, донатор обе политичке странке САД;

• лобистичка канцеларија у Бриселу.

Фридрих Мерц, бивши фракцијски лидер ЦДУ у Бундестагу: партнер америчке пословне адвокатске канцеларије Мајер Браун (Mayer Brown), до 2020. председник надзорног одбора „БлекРок Дојчланд АГ“ (BlackRock Deutschland AG).

Михаел Рудигер (Michael Rüdiger), бивши челник „Декабанк Дојче Жироцентрале“ (Dekabank Deutsche Girozentrale), члан надзорног одбора „Дојче Борсе АГ“ (Deutsche Börse AG): наследник Мерца у „БлекРоку Дојчланд АГ“.

Хилдегард Милер (Hildegard Müller), председник Немачког удружења аутомобилске индустрије, у извршном одбору економског савета ЦДУ и централном комитету немачких католика: члан надзорног одбора највећег стамбеног предузећа у Немачкој, „Воновиа“ (Vonovia), у ком је „БлекРок“ главни деоничар.

Шерил Милс (Cherryl Mills), бивши начелник штаба Хилари Клинтон у министарству спољних послова: члан надзорног одбора „БлекРока“.

Џорџ Озборн (George Osborne), бивши министар финансија у влади британских Торијеваца, уредник новина „Ивнинг Стандард“ (The Evening Standard): саветник „БлекРока“ са годишњим уговором од 650.000 фунти годишње.

Филип Хилдебранд (Philipp Hildebrand), бивши председник Швајцарске Националне Банке: први човек европског седишта „БлекРока“ у Лондону.

Жан-Франсоа Сирели (Jean-Francois Cirelli), бивши главни извршни директор највећих енергетских компанија Француске „Же-де-еф“/„Суец“/„Енџи“ (GDF/Suez/Engie): први човек француског „БлекРока“.

Марко Антонио Слим Домит (Marco Antonio Slim Domit), син најбогатијег Мексиканца, Карлоса Слима (Carlos Slim): члан надзорног одбора „БлекРока“.

Како „БлекРок“ генерише супер профите?

Захваљујући својој позицији моћи, „БлекРок“ генерише веће профите од традиционалних компанија, банака и менаџера имовине у Западном капитализму.9

Нови монополи и олигополи

„БлекРок“ и друштво контролишу деоничаре у најважнијим компанијама истих индустрија, нпр. истовремено у најважнијим банкама, најважнијим фармацеутским, нафтним, пољопривредним, аутомобилским, логистичким, авиопревозничким, одбрамбеним и дигиталним корпорацијама и широм капиталистичког Запада и у сваком од најважнијих појединачних држава, попут Сједињених Држава, Немачке, Француске, Велике Британије и Швајцарске.

Са друге стране, то значи да нова монополска формација, на пример када су „БлекРок“, „Вангард“, „Стејт Стрит“ и друштво истовремено, у промењивом саставу, главни деоничари најважнијих банака са Волстрита, на пример у Немачкој истовремено два највећа деоничара две највеће банке, тј. „Дојче банке“ и „Комерцбанке“. Или овако: „БлекРок“ и друштво су, опет у промењивом саставу, истовремено одлучујући деоничари у 30 „Дакс“ (DAX) корпорација у Немачкој, у 40 „Как“ (CAC) корпорација Француске и 500 „Ес-енд-пи“ (S&P) корпорација САД. Ову врсту монополске формације не покрива ниједан од застарелих антитрустовских закона Западних земаља.

Спајања и аквизиције

Још један облик монополске или олигополске формације су спајања и аквизиције. „БлекРок“ и друштво могу то да учине још лакше пошто су истовремено сувласници у најважнијим компанијама исте индустрије, и национално и интернационално.

На пример, „БлекРок“ и друштво су главни деоничари две хемијске компаније, „Бајер“ (Bayer) у Немачкој и „Монсанто“ (Monsanto) у САД. „Бајерови“ највећи деоничари током преузимања „Монсанта“ 2016 – 2020. су били, „БлекРок“, „Сан Лајф Фајненшл“ (Sun Life Financial), „Капитал ворлд“ (Capital World), „Вангард“, „Дојче банк“. „Монсантови“ највећи деоничари су били, мало другачијим редом: „Капитал ворлд“, „Вангард“, „БлекРок“, „Стејт Стрит“, „Фиделити“ (Fidelity), „Сан лајф фајненшл“. Истовремено, „БлекРок“ је такође деоничар „Дојче банке“.

Овако је настала највећа светска агрохемијска група: она комбинује тржишне лидере у области семена, пестицида, пољопривредних патената и глобалних података о пољопривредницима, пољопривредним компанијама и пољопривредним тржиштима. И, наравно, „БлекРок“ и друштво су такође главни деоничари у другим пољопривредним и хемијским компанијама као што су „Басф“ (BASF), „Ел-џи кем“ (LG Chem) (Јужна Кореја), „Акзо Нобел“ (Akzo Nobel) (Холандија), и „Фајзер“ (Pfizer) и „ДауДупонт“ (DowDupont) (САД).

Дигитализација

„БлекРок“ и друштво су одлучујући деоничари великих дигиталних корпорација, „Гугла“ (Google), „Амазона“, „Епла“, „Мајкрософта“, „Фејсбука“ и многих других чим стабилизују свој успех. То се такође односи и на такве корпорације попут оних у аутомобилском и логистичком сектору које развијају самовозна кола, камионе и дронове за испоруку са вештачком интелигенцијом, укључујући „Теслу“ (Tesla), на пример. Наравно, то такође важи и за корпорације из сектора одбране.

Управљање пандемијом короне од стране Западних влада додатно је подстакло скоковито ширење дигиталних корпорација, пре свега склапањем уговора са владама за потребе здравствене заштите, јавне управе и државне комуникације. „БлекРок“ и друштво су први који су тако остварили корист.

Роботизована спекулација

Дигитализација уз помоћ вештачке интелигенције такође пушта корење у финансијама. „БлекРок“ и друштво не чекају анксиозно попут традиционалних деоничара да се на крају године одлучи о дивиденди и она исплати. Они узимају и то, али далеко уноснији посао је спекулација са деоницама која се врши током године. Свака промена вредности акција – нагоре или надоле – користи се за спекулисање.

Предност „БлекРока“ као највећег инсајдера Западне економије увећава његова подружница „Аладин“ (ALADDIN, Asset Liability and Debt Investment Network; Мрежа имовинских обавеза и дебитног инвестирања): ово је највеће постројење за прикупљање и искоришћавање финансијских, економских и политичких података. У распону од нано-секунде, вредности свих деоница и других хартија од вредности на свим берзама на свету бележе се симултано, међусобно пореде и процењују, купују и продају на углавном роботизован начин. Кроз додатне куповине и продаје, појачане уделима у зајмовима, могуће је убрзати кретање нагоре и надоле хартија од вредности и користити га за шпекулације – брже и профитабилније од конкурената и малих шпекуланата. Ако, на пример, акције стално расту и падају због скандала, као у случају „Вајеркарда“, или у случају спајања које се годинама развлачи, као у случају „Бајера/Монсанта“ – онда је то идеална област за стварање профита за „БлекРок“.

Ако се током тог процеса прекрше национални закони о подношењу извештаја – у Немачкој, на пример, Закон о трговини хартијама о вредности – онда финансијски регулатори попут Бафина (Bafin) нису у позицији, било технолошки или у погледу особља, да изврше неопходну контролу.10

Помоћ и подршка глобалном избегавању плаћања пореза

Део већих прихода даваоца капитала чини „БлекРоково“ избегавање плаћања пореза у корист својих богатих даваоца капитала, „Ејч-ен-даблју-ајева“ (HNWIs) и „Ју-ејч-ен-даблју-ајева“ (UHNWIs). На пример, 5 посто деоница компаније „Ер-даблју-и“ (RWE) која се бави лигнитом коју представља „БлекРок“ дистрибуиране су међу 154 фиктивне компаније у десетак финансијских уточишта између Делавера, Кајманских острва и Луксембурга. Фиктивне компаније носе имена као што су „БлекРок Холдко 6 Ел-ел-си“ (BlackRock Holdco 6 LLC). На овај начин, прави власници који остварују корист, супер-богати инвеститори, анонимизовани су и практично су нестали пред очима финансијских и берзанских надзорних органа, пореских служби, запослених и јавности: то је организована неодговорност.11

Сем тога, даље сиромашење погођених држава, пропадање јавне инфраструктуре, приватних инфраструктура, са друге стране, је проширено.

Ниске плате, мржња према синдикатима, ренте, приватизоване пензије

„БлекРок“, као истовремени деоничар пет највећих стамбених корпорација у Немачкој – „Воновиа“, „Дојче вонен“ (Deutsche Wohnen), „ЛЕГ“ (LEG), „Гранд сити пропертис“ (Grand City Properties), „ТАГ“ (TAG) – промовише претерано поскупљење закупнине и комуналија.

„БлекРок“ профитира од ниско плаћеног рада у националним и глобалним ланцима набавке – у „Амазону“ и „Еплу“ као и у „Тесли“, промовише неизвесне услове рада такође и у подружницама стамбених корпорација које се баве управљањем стамбеним зградама а које су под контролом „БлекРока“ и друштва.

„БлекРок“ лобира ЕУ и владе путем својих агената утицаја у корист приватизованих пензија – такође порески субвенционисаних, наравно – уз помоћ финансијског производа „И-ти-еф“ (ETF, Exchanged Traded Funds; средства којима се тргује на берзи), неке врсте „народног удела“ у ком „БлекРок“ лидер на светском тржишту испред „Вангарда“.12

Уништење животне средине, наоружање и нови ратови

„БлекРок“ је деоничар у главним корпорацијама које се баве производњом угља, лигнита, нафте, фармацеутских производа, агробизнису и аутомобилској индустрији у Сједињеним Државама и Европској Унији. „БлекРоково“ извлачење екстремних профита на тај начин спречавају неопходне иновације у транспорту, енергетском сектору и животној средини и угрожавају опстанак човечанства. Новоосновани фондови за животну средину само су додатак упоредно изразито мале величине, док се и даље држе диспропорционално веће власничке уделе у корпорацијама које се баве производњом и прерадом фосилних горива.

„БлекРок“, „Вангард“ и друштво су такође највећи деоничари у водећим корпорацијама које се баве производњом оружја и војне опреме – укључујући оне које учествују у производњи атомских бомби – у САД и ЕУ: „Боинг“ (Boeing), „Локид“ (Lockheed), „Нортоп“ (Northrop), „Џенерал дајнамикс“ (General Dynamics), „Рајтеон“ (Raytheon) (САД), „Би-еј-кеј“ (BAE) (УК), „Рајнметал“ (Rheinmetall) (Немачка), „Леонардо“ (Leonardo) (Италија) и други. „БлекРок“ и друштво користе поновно наоружавање, војне интервенције и ратове САД и држава ЕУ као извор профита и раст глобалне претње рата.

У те праксе спада заобилажење извозних ограничења, на пример, тренутно у ратовима у Јемену и Либији, снабдевајући зараћене стране попут Саудијске Арабије. „БлекРок“ се није повукао из било које од горепоменутих група.

Пандемија короне: убрзано гомилање приватне светске моћи

Извршни директор „БлекРока“ Финк већ је неколико година цењени заступник „обнављања“ капитализма на Светском економском форуму (Давос), посебно у погледу животне средине и климе (Велики ресет капитализма).

Финк исправно примећује да владе на Западу све више не успевају да задовоље очекивања свог становништва. Као алтернативу, ипак, Финка и друштво не интересује демократизовање држава, на пример прикупљање пореза, подстицање приходовања од рада у складу са људским правима и ширење јавне инфраструктуре.

Заправо, Финк је рекао као водећи говорник на Светском економском форуму: Алтернатива је изградити структуру нове приватне моћи, са мултинационалним приватним компанијама и приватним фондацијама у њеној сржи. „Корона“ мере су уведене са намером да служе као убрзивач. „Неолиберализам је превазиђен“, пише оснивач Светског економског форума Клаус Шваб (Klaus Schwab), али револуције и устанке треба спречити.13

Важеће међународно право, Универзалну декларацију о људским правима укључујући социјална и радничка права, одлуку већине у УН да се забрани нуклеарно оружје, конвенције УН, на пример, о правима избеглица, деце и радника миграната и о санкционисаној одговорности компанија у глобалним ланцима снабдевања и производње (Обавезујући споразум) – Финк, Шваб и друштво не спомињу ништа од тога у свом новом канону вредности.

Озелењени нови капитализам би требало да прикрије сва кршења међународног права, људских права и демократије: гринвошинг (Greenwashing). Садашње владе и међународне институције попут Светске банке, УН и Европске комисије требало би да помогну у томе.14 „БлекРок“ такође саветује „Банку Федералних резерви“ „Европску централну банку“ по питању њихових програма опоравка од короне који су вредни билион долара/евра.

„БлекРок“ и друштво желе обновљени зелени капитализам. Многи нови фондови су основани у ту сврху. Ипак, они су компаративно мали. У суштини, „БлекРок“ и друштво и даље контролишу власнике фосилног капитализма, тј. нафтне, рудне, аутомобилске, фармацеутске и корпорације из области одбране које одржавају глобалну, мрежу подуговарача са дубоким џеповима и упорно некажњено крше људска права. Избегавање пореза, сужавање националних економија, спречавање неопходних иновација за животну средину и инфраструктуру која служи масама, сиромашење држава и на крају но не и најмање важно: сплашњавање политичке сагласности већине становништва са саучесништвом влада и претходним праксама владања и претходном владајућом партијом: фосилним капитализмом на разне начине.

Кина је победила у одмеравању система, Запад се наоружава

Сиромаштво у колонијама, у неоколонијално искоришћаваним областима Африке и Латинске Америке, те све више и сопственог становништва, укључујући средње класе богатих метропола – старе демократије Западног капитала дуго су то трпеле, најбруталније и најдуже у водећој држави Запада, Сједињеним Државама.

Али са Народном Републиком Кином, за свега неколико деценија појавила се алтернатива: сада као највећа светска економија, извела је много милиона феудално, колонијално и капиталистички осиромашених људи у одрживи развој нагоре, за разлику од капиталистичког Запада и земаља у развоју које зависе од њега, попут Индије и Бразила. У Кини, приход од рада већине и средње класе је одрживо растао барем три деценије, број социјално осигураних људи је растао (рад, здравље, пензије), а стамбена инфраструктура, нови градови, масовни транспорт на земљи, бесплатно образовање су проширени.

Оваквом домаћем развоју јавља се алтернатива, то јест инклузивна глобализација: на свим континентима, чак на пример и у растућем броју држава Европске Уније, расте сагласност за вишеструке инвестиције Новог пута свиле. Ова врста глобализације, што је изузетно важна разлика, врши се уз поштовање међународног права: без војне пратње, без глобалног прстена војних база, без најубојитијих бродова ратне морнарице који константно патролирају око далеких обала, без скривених и нескривених војних интервенција.

На крају но не и најмање важно, борба против пандемије короне је показала: Кина побеђује у одмеравању система. Насупрот томе, Запад који је, барем до сада био, предвођен од стране САД, и који је економски, технолошки и политички на силазној путањи, види наоружавање против Кине и њених најважнијих партнера за сарадњу, Русије и Ирана, као главни излаз.15

Истовремено, „БлекРок“ и друштво настављају са својим настојањима да стекну удео у водећим компанијама Кине и да добију дозволе за финансијске операције у Кини. Чинећи то, они прихватају владине прописе против којих се боре на Западу. Битка система је вишеструка и нипошто није окончана.

Вернер РУГЕМЕР је немачки коментатор, предавач и писац. Сматра се за водећег „интервентног филозофа“

Izvor: strategic-culture.org

23. април 2021.

Белешке