„Богови рата“: Како су САД претвориле Украјину у оружје против Русије
Амерички мајор Џон Алан Гаврилов (десно) обучава командире неонацистичког батаљона Азов у склопу стране делегације из новембра 2017.
„[А]ко можеш да научиш све модалитете рата, онда можеш да будеш бог рата“, то је рекао украјински артиљеријски командир 2016. године док је обучаван од стране војске САД.
Неименовани командир је цитиран од стране потпоручнице Клер Вандерберг (Claire Vanderberg), командирке минобацачког вода која обучава војнике у склопу Пентагонове Здружене мултинационалне групе за обуку – Украјина. Обука је обављена у апсурдно названом Међународном центру за миротворство и безбедност, који се налази близу границе са Пољском поред украјинског града Јаворива. Западни медији су известили о недавном руском нападу крстарећим ракетама на ту базу, али су одлучили да не спомињу оно што се дешавало у њој.
Горе описани однос само је блиц-узорак вишедеценијског настојања САД-НАТО не само да извуку Украјину из орбите Русије, већ и активног претварања те земље у оружје против Москве.
Америчка држава националне безбедности признаје да „Русија узвраћа“, а не напада прва
У својим интерним документима, Пентагон и други огранци америчке државе националне безбедности понављају исте аргументе на које се позива антиратна левица када објашњава како је Украјина била коришћена да испровоцира Русију на војну ескалацију. Главна разлика је у томе што Пентагон говори из бестидно империјалистичке перспективе из које се такве провокације посматрају као саставни део пројекције моћи САД.
Недавно, у Годишњој процени претње амерички директор Националне службе безбедности је саопштио: „Русија узвраћа Вашинтону тамо где може – локално и глобално – користећи технике све до и укључујући употребу силе.“ Обратите пажњу: Русија „узвраћа“, а не напада прва.
Извештај из 2021. Савета за националну безбедност по питању Русије и Кине признаје: „Ниједна се није осећала безбедно у међународном поретку који је осмишљен за и којим доминирају демократске силе“, где „демократске“ значи САД и пријатељи. И Русија и Кина „су промовисале међународни поредак заснован на суверенитету који штити њихов апсолутни ауторитет унутар њихових граница и географских области утицаја.“
У октобру 2017. помоћник команданта Школе теренске артиљерије војске САД, пуковник Хејворд Хатсон (Heyward Hutson), који је одговоран за обучавање Украјинаца, је објаснио: „Украјина жели да постане чланица НАТО, али Русија не жели да она буде НАТО нација. Русија жели да има тампон зону.“ Он је додао да је други „проблем што је велики део источне Украјине наклоњен Русији тако да је тамошње цивилно становништво подељено.“ Извештај Ратног колеџа Војске САД из 2016. понавља: „Основна стратегија националне безбедности Русије је да одржи свој ‚суседни појас стабилним‘, НАТО слабим, Кину блиском, а Сједињене Државе усредсређене на друго место.“
Још један, из 2007. објашњава да би „про-реформске снаге које су на власти од Наранџасте револуције“ (читај: про-америчке снаге) „хтеле да одведу Украјину право у евро-атланску заједницу уз само ограничено уважавање Русије.“
У том документу се даље напомиње да је, у то време, „Украјинско политичко и војно руководство остало подељено по питању да ли би Украјина требало да тражи приступ колективне безбедности или да остане у свом неутралном статусу“. Он закључује да, док „[в]ећина виших [украјинских] официра имају про-реформске склоности… још увек постоји велики број вишег командног кадра у главним снагама одбране који није или је само у ограниченом обиму био изложен Западној обуци и операцијама.“
Пуч из 2013-14. који су спонзорисале САД омогућио је Вашингону да испегла те контрадикције покретањем екстензивног програма обуке јединица оружаних снага Украјине.
Председник Бил Клинтон потписује закон о проширењу НАТО, 21. мај 1995.
НАТО „није употреба дипломатије и одвраћања као пре“
Када је пропао Совјетски Савез, исто се десило и са његовим војним савезом, Варшавским пактом. Али Запад не само да је одбио да распусти свој савез – Организацију Северноатланског пакта (НАТО) – он га је проширио да граница Русије.
Евиденција самог НАТО каже да је 1992. године: „Свега четири месеца након проглашења независности Украјине“ од СССР, „НАТО позвао њене представнике на ванредни састанак Северноатланског савета за сарадњу, телa које је основано да би развијало сарадњу између НАТО и држава бившег Варшавског пакта.“
Русија није предложила сличан пакт са суседима Америке.
1994. године, Украјина се придружила такозваном Партнерству за мир (ПЗМ). Цитирајући Повељу УН, ПЗМ каже да се потписници слажу „да се уздрже од претње или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе, да ће поштовати границе и решавати спорове мирним путем.“ Приручник Стејт депатртмента САД открива да је ПЗМ имало прикривени мотив. Његов прави циљ није била неутралност већ приближавање Украјине и других потписница НАТО пакту. „Учешће ПЗМ не гарантује улазак у НАТО, али то је најбоља припрема за државе које су заинтересоване да постану чланице НАТО.“
Приручник такође наводи 52 остварене и планиране војне вежбе, у којима су чланице ПЗМ иницијално биле ангажоване, на границама Русије или близу њих.
Творци политике из доба Била Клинтона (Bill Clinton) објаснили су да „НАТО није само практиковање превентивне дипломатије и одвраћања као пре“. Ширење НАТО није само имало политичку агенду. Они су разматрали „ширење НАТО као меру демократизације“. Као и у напред наведеном случају, „демократизација“ значи про-америчка оријентација. Цитирајући говоре из кампање председника Клинтона из 1996. године, извештај бележи да су они умислили да ће НАТО „обезбедити стабилност која је неопходна за већи економски развој у централној и источној Европи“. Другим речима, у времену после СССР НАТО је осмишљен, делимично, као гаранција „слободних тржишта“ (која често нису ни слободна ни тржишта, него монополи) којима управљају САД, у бившим совјетским нацијама где су предузећа у државном власништву била правило.
1997. године, НАТО и Украјина су потписали Повељу о посебном пријатељству. Повеља је била prima facie кршење ПЗМ утолико што је компромитовала политичку независност Украјине. Она је предлагала неколико области сарадње између НАТО и Украјине, „укључујући цивилно планирање за ванредне ситуације, војну обуку и безбедност животне средине“. НАТО се хвалише: „сарадња између НАТО и Украјине се брзо развила“ у облик „преобуке за бивше војне официре … и позивање Украјине да учествује у вежбама које води НАТО“.
Претварање Украјине у „војног партнера САД“
Војска САД каже: „Украјина је била војни партнер САД још од средине 1990-их.“ 1988. године, америчка Команда за специјалне операције у Европи организовала је конференцију Снага за специјалне операције (ССО) у Штутгарту, Немачка. Војска САД извештава: „Овај модел је чак спојио војна лица из Молдавије, Грузије и Украјине да заједно виде показне вежбе америчких ССО и да дискутују о приликама за будућа дешавања Здружене комбиноване размене обуке (ЗОКР) и Програма здруженог контактног тима (ЗПКТ).“
У јуну 2000, амерички маринци су известили да је амфибијски брод ратне морнарице, „Ју-ес-ес Трентон“ (USS Trenton), испловио из Егејског у Црно море и да је пристао у Одеси (Украјина). 24. поморска експедициона јединица (ПЕЈ) „је морала да из прве руке искуси део Одесине историје када се попела уз Приморске степенице.“ Поред угодности, „фокус особља ПЕЈ и посаде „Ју-ес-ес Трентона“ [била је] наредна вежба НАТО – Кооперативни партнер 2000. (КП00) – чији домаћин је била Украјина“.
Поред учешћа Украјине у НАТО обукама и вежбама под вођством САД, украјински војници су се борили у ратовима које води Америка. Након 11. септембра, они су учествовали у окупацији Авганистана преко такозваних НАТО Међународних снага за безбедносну подршку. Украјинске трупе су такође помогле у америчко-британској окупацији Ирака. 2008. године, војска је похвалила своје другове: „Више од 5.000 украјинских војника је служило у Ираку током петогодишњег рока Украјине у подршци Операцији ирачка слобода.“
Након подржавања пуча из 2014. године, САД пружају „смртоносну безбедносну помоћ“
Основана 2014. године током пуча који су подржале САД, Украјинска компонента Глобалног фонда за ванредне ситуације Стејт департмента САД (ГФВС) снабдева милионима долара вредном обуком и опремом у циљу „развијања тактичких, оперативних и институционалних капацитета за обуку њеног Министарства одбране и Националне гарде.“ Стејт департмент каже: „ГФВС је такође подржавао украјинске снаге за специјалне операције у развијању тактичких и институционалних способности које су компатибилне са Западним моделима.“
Према једном часопису који је повезан са Пентагоном: „Арсен Аваков, министар унутрашњих послова од 2014. до 2021, […] је омогућио ширење и потом интеграцију паравојних снага у Националну гарду“, укључујући нацистички батаљон Азов.
Од 2015. године, европска команда Пентагона је управљала Здруженом мултинационалном оперативном групом – Украјина (ЗМОГ-У), у којој војска САД и Национална гарда обучавају украјинске оружане снаге. Сем тога, официри су обучавани у програму Међународног војног образовања и обуке. Конгресна истраживачка служба извештава да, „одвојено, америчке снаге за специјалне операције су обучавале и саветовале украјинске специјалне снаге“. Сем тога, САД учествује у годишњој вежби НАТО Партнерство за мир, Брзи трозубац (Rapid Trident).
У новембру 2015, тобоже на захтев новог про-америчког режима, Обамина администрација је послала Украјини два радарска система „AN/TPQ”. „Председник Петро Порошенко је имао прилику да прегледа опрему и војна лица из САД су га упознала са њеним способностима.“
Војска САД је касније открила да радарски систем нема само одбрамбену намену. Тим из европског крила војске САД, Форт Силов Центар изврсности Фајерс (ЦИФ), и Организација за управљање обуком у помагању војној безбедности (ОУОПВБ) су „спровели четворонедељну обуку оператера“.
Након почетне испоруке, „Украјина је добила додатне радаре ‚Q-36‘ … и обуку Команде за комуникације и електронику војске САД са подршком ЦИФ и ОУОПВБ“. У публикацији се цитира један тренер који каже да је „амерички тим показао њиховим бригадним, батаљонским и водним командирима како да тактички примене радарски систем да би подржали ватрена и маневарска настојања.“
Од 2016. године, ОУОПВБ Саветодавна група за доктринарно образовање (СГДО) „је саветовала украјинске снаге безбедности на оперативном нивоу да ревидирају доктрину, унапреде професионално војно образовање, побољшају интероперабилност са НАТО и побољшају борбену готовост“. У јануару ове године СГДО је донела први товар у вредности 200 милиона долара „смртоносне безбедносне помоћи, укључујући муницију за бранитеље Украјине са линије фронта.“
САД обучава Украјинце како да се „стопе са локалним становништвом“ док воде рат у областима са великом концентрацијом цивила
Једна од неморалнијих делатности САД у Украјини било је обучавање оружаних снага за борбу у цивилним областима, терајући Русију да се бори у густо насељеним местима што би за последицу имало постизање пропагандних поена против Русије када Руси убију украјинске цивиле.
2015. године, амерички маринци су наговестили да ће амерички припадници оружаних снага путовати у Украјину да се боре. „Незванично путовање (на одсуство или допуст) у било коју земљу у Африци или у следеће европске државе [укључујући Украјину и њене суседе] захтева дозволу командног нивоа О-6 … Те земље су подложне промени на основу Упутства за дозволе за иностранство (УДИ), Стејт департмента (СД), Борбене команде, и/или обавештења обавештајне службе о опасностима.“ Ово сугерише припремање за „нерегуларно“ ратовање.
Недатовани документ који је објавио Центар изврсности за специјалне операције САД (ЦИСО), по свему судећи око 2017. године, каже да „би Сједињене Државе требало да уче од реакције побуњеника из Чеченије“ на инвазију Русије на Чеченију 90-их. Он објашњава да су се „побуњеници“ ангажовали у „децентрализованим операцијама“, користећи друштвене медије да се „утопе у локално становништво“. Непријатељи Русије су користили „дезинформације“ за манипулисање Русима наводећи их да убијају непријатеље побуњеника.
Документ ЦИСО даље бележи да су војне снаге за специјалне операције „обучаване да успевају у оваквим срединама“. Документ изричито заговара да САД обучавају нерегуларне снаге да би провоцирале Русију: „Сједињене Државе би требало да оснују међуагенцијску радну групу са Стејт департментом, члановима обавештајне заједнице и Сокомом“, Командом за специјалне операције, која би „служила као представник министарства одбране“. Он сугерише да би таква радна група „разумела да би делатности Сокома морале бити неконвенционалне и нерегуларне да би се носиле са савременом руском тактиком ратовања.
Јачањем оружаних снага Украјине и подбадањем Русије, америчке елите су отворено користиле украјинске цивиле као пионе. Дуги низ година, америчка војна лица су обучавала украјинске снаге за градску борбу: тј. да се боре против Руса у густо насељеним цивилним областима. „Оперативна група Илини“ (Illini) се састоји од 150 војника из борбеног тима 33. пешадијске бригаде и Националне гарде војске Илиноиса.
У септембру 2020. године, војска САД је известила да су оружане снаге Украјине „избрусиле своје умеће у урбаним операцијама пошто су им саветници из Оперативне групе Илини пренели своју експертизу у Центру за борбену обуку у Јавориву“ – дефакто НАТО бази која се налази на западу Украјине надомак границе са Пољском.
„Громовници“ обучавају Украјинце за свеопшту моторизовану борбу
„Громовници“ (Thunderbirds) из Оклахоме су прошли кроз неколико инкарнација током прошлог века. Ова војна јединица је изворно била позната као 45. пешадијска дивизија а сада је Борбени тим 45. пешадијске бригаде. До почетка 2017. године, мисија ЗМОГ-У је потпала под команду за обуку 7. армије и европског крила војске САД, које су упариле Громовнике из 1. батаљона, 179. пешадијски пук са војницима из украјинске 28. механизоване бригаде и 79. ваздушно-десантне бригаде. Њихов циљ је био припремити Украјинце за свеопшту моторизовану борбу.
Путин тврди да је Украјина пион НАТО. Америчка пропаганда одбацује такво поимање, покушавајући да то докаже јавним одбацивањем чланства Украјине у алијанси. Али у априлу 2017. године, војска САД је признала да је под ЗМОГ-У, мисија Громовника била да „обуче украјинску војску НАТО стандардима, да развију њихов подофицирски кор и да им помогну да успоставе центар за борбену обуку, да би у будућности, могли сами да наставе са обуком“. Дакле, ако украјинска војска буде обучена по НАТО стандардима и ако је буде надгледао председник који је марионета САД, она би могла да буде и део НАТО, без обавезе САД да стану у њену одбрану.
Предложени центар је постао Центар за борбену обуку Јаворив. Војска САД је у октобру 2017. известила да је „отворен нови војни полигон. Мајор Монтана Дагер (Montana Dugger) је рекао: „Ми смо им помогли да изграде планове за дугорочно одржавање тако да ће моћи да користе ове објекте током наредних 20, 30 и више година“.“
Наизглед несвесна комичности своје двосмислености (doublespeak), војска САД је такође објаснила да се украјински Центар за борбену обуку „оснива при Међународном центру за миротворство и безбедност надомак Јаворива“. Такође је иронично то што док Громовници обучавају војску која укључује неонацистичке јединице за борбу против Руса у Украјини, њихово обележје из времена пре 1930-их је била свастика, коју музеј из Оклахоме описује као „древни симбол среће америчких Индијанаца“.
Узорак из Музеја 45. пешадијске дивизије, на оригиналном пришивку ове јединице пре 1930-их био је кукасти крст
Циљ тајне операције ЦИА: „убијати Русе“
Поред евидентних догађаја о којима је недовољно или уопште није извештавано а који су скицирани горе, Централна обавештајна агенција (ЦИА) САД је водила тајни програм осмогодишње обуке. Чему потреба за тајним операцијама поред екстензивних нескривених пројеката? ЦИА се специјализује за убиства, прокси ратовање, психолошке операције и лажне заставе. То указује да њихове делатности укључују тактике које забрањује Женевска конвенција.
„Јаху! Њуз“ (Yahoo! News) је известио да је 2014. године, под доктрином званом „финансирање тајне акције“, „мала, одабрана група ветерана Цијиних паравојски реализовала прва путовања на фронт где ће се срести са својим украјинским панданима.“ Обуку је спровео Цијин Центар за специјалне активности, што указује на то да чак иако су официри били „ex-CIA“ и специјалне снаге, њима је дат приступ Ленглију високог нивоа, што то чини de facto званичном мисијом.
Један оперативац је цитиран како каже да су официри покушавали да талибанизују украјинске паравојске у смислу да авганистански Талибани нису имали напредно оружје које је подложно „заслепљивању“ од стране непријатеља. Ergo, била је неопходна основна обука за нетехничко вођење рата. Извештај каже да су тренери:
„обучавали своје украјинске колеге снајперским техникама; како да оперишу противтенковским ракетама „Џавелин“ којима су их снабделе САД и другом опремом; како да избегну дигитално праћење које су Руси користили да прецизно одреде место на ком се налази украјинска војска, што их је чинило рањивим за артиљеријске нападе; како да користе тајна средства комуникације; и како да остану непримећени на ратишту док истовремено извлаче руске и побуњеничке снаге са њихових позиција, између осталих вештина, судећи по бившим званичницима.“
Сем тога, један бивши више рангирани извор је рекао (парафразирао новинар): „Агенција је требало да утврди ‚кичму‘ Украјинаца … Питање је било, ‚Да ли ће их прегазити, или ће устати и борити се?“
Па ко је склон томе да има „кичму“, тј. немилосрдни и психопатски дух борбености? Фашисти и ултранационалисти. Наравно, нашироко је извештавано чак и од стране корпоративних медија у САД да су украјинске оружане снаге и паравојне јединице прожете нацистима. Данас, исти медији говоре о нацистима као пуким националистима.
Почевши од 2015. године, Теренско одељење ЦИА договорило је да Украјинци буду обучавани на југу САД. Те операције трају и данас а проширене су под Бајденовом (Biden) администрацијом. „Вишенедељни програм ЦИА у САД укључивао је обуку за ватрено оружје, камуфлажне технике, копнену навигацију, тактике попут „заклони и крени“ (cover and move), обавештајни рад и друге области.“ Један виши официр је цитиран како каже: „Сједињене Државе обучавају устанике … да убијају Русе.“
У фебруару ове године, непосредно пред почетак руске инвазије, саопштено је да је ЦИА „припремала Украјинце да подигну устанак против руске окупације“. Против окупације? Или побуну да би испровоцирали окупацију?
Поред ЦИА и војска САД је имала своје тајне операције. Под Оперативним концептом отпора који је покренут 2018. године, Пентагон је изгледа обучавао јединице територијалне одбране које се састоје од украјинских цивила. То је чини се довело до тога да су украјинске снаге за специјалне операције створиле Центар националног отпора који обучава цивиле герилским тактикама.
Јачање украјинске војске доводи свет на ивицу понора
Након што је Русија извршила анексију Крима 2014. године, избили су про-руски протести на истоку у Доњецку и Луганску. Служба конгресне истраге (СКИ) је забележила: „Влада у Кијеву је одговорила војном силом употребивши локалне милиције да помогну у потискивању сепаратиста.“ СКИ је додала да САД предводе Британију, Канаду и Литванију у Мултинационалној здруженој комисији за реформу одбране и сарадњу у области безбедности. Пентагонова европска команда је имала у то време Европску иницијативу осигурања, која се сада зове Европска иницијатива за одвраћање. У склопу овог програма, десетине Украјинаца су обучаване у Хантсвилу, Алабама, како да рукују са „RQ-11B“, дроном типа „Рејвен“ (Raven) који се лансира из руке. Седамдесет два дрона су послата у Украјину 2016. године.
На брифингу о истраживању Библиотеке Доњег дома УК из јануара 2016. године се наводи: „У борбама између снага украјинске владе и сепаратиста које подржава Русија, од априла 2014. године убијено је више од 9.000 људи и рањено више од 20.000.“ На брифингу је даље напоменуто да је након склапања споразума Минск 2 уз подршку Савета безбедности УК, који је позвао на прекид ватре и повлачење обе стране са линије фронта, украјински парламент доделио специјални статус и увећану аутономију деловима Луганске и Доњецке области.
„Краљевски институт сједињених служби“ (The Royal United Services Institute) је тинк-тенк који је повезан са министарством одбране УК. Један од његових извештаја се слаже с тим да је Русија имала у великој мери „дефанзивну политику“ што се тиче Украјине. У њему се каже: „Руски званичници су се узбунили због ширења и преклапања Западних алијанси од увећаног НАТО и ЕУ, до АУКУС и Коалиције демократија које промовишу САД и УК.“
Део стратегије Русије има корене у уништењу Либије које су 2011. године предводиле САД, објашњава се у извештају. Бомбардовање Либије од стране НАТО и рушење Муамера Гадафија „подвукло је колико су снажно Западни савези били у стању да заобиђу и манипулишу СБУН [Саветом безбедности УН], посебно заобилажењем форума у ком су Руски интереси могли да буду заштићени.“
Заиста, 27. фебруара 2022, СБУН је усвојио Резолуцију 2623, у којој се каже: „недостатак једногласности његових сталних чланица на 8979. заседању га је спречио да изврши своју примарну одговорност за одржавање међународног мира и безбедности.“
Одсуство међународне дипломатије, слабост домаћег антиратног покрета у САД, и навијање за рат од стране многих левичара и либерала под доктрином да је Путин зли негативац погурало је свет онолико близу коначној нуклеарној катастрофи колико јој је био близу 1962. за време кубанске ракетне кризе; можда чак и ближе. Многи Руси су изашли на улице да дигну глас за прекид ватре. Након гледања на другу страну док су им лидери провели последњих 8 година претварајући Украјину у оружје против Русије, Западне јавности тек треба да затраже исто.
Ти-Џеј Колс је постдокторски истраживач на Институту за когницију Универзитета у Плимуту и аутор неколико књига, од којих је последња „Ми ћемо вам рећи шта да мислите: Википедија, пропаганда и стварање либералног консензуса“ (We’ll Tell You What to Think: Wikipedia, Propaganda and the Making of Liberal Consensus).
