Савез банкара подржан од стране УН објављује „зелени“ план трансформације глобалног финансијског система

Бивши гувернер „Енглеске банке“ (Bank of England) Марк Карни (Mark Carney), који је специјални изасланик УН за климатске промене, говори на конференцији за штампу поводом Извештаја „Енглеске банке“ о финансијској стабилности, у Лондону, 16. децембра, 2019. Кристи Виглсворт (Kristy Wigglesworth)| AP

У среду [3. новембра 2021.], савез приватних банака и финансијских институција „предвођен индустријом и сазван од стране УН“ објавио је на конференцији КОП26 (COP26) планове за преобликовање улоге глобалних и регионалних финансијских институција, укључујући Светску банку и ММФ, као део ширег плана „трансформације“ глобалног финансијског система. Званично наведена сврха овог предложеног преобликовања, према члановима савета, је промовисање преласка на економију „нето нула“ [емисија угљен-диоксида]. Ипак, „преосмишљавање“ међународних финансијских институција које предлаже ова група, судећи по њеном недавно објављеном „извештају о напретку“, такође би кренуло ка стапању тих институција са интересима приватних банака које су део савеза; стварању новог система „глобалног финансијског управљања“; и еродирању националног суверенитета земаља у развоју приморавајући их да успоставе пословне амбијенте који се сматрају „пријатељски настројеним“ према интересима чланова савеза. Другим речима, моћни банкарски интереси који чине ову групу врше притисак са циљем преправљања читавог глобалног финансијског система у њихову корист под кринком промовисања одрживости.

Овај савез, који се зове „Глазговски финансијски савез за нето нулу“ (Glasgow Financial Alliance for Net Zero; ГФАНЗ), основан је у априлу од стране Џона Керија (John Kerry), специјалног изасланика председника САД за климатске промене; Џенет Јелен (Janet Yellen), министаркe финансија и бивше председавајуће Федералних резерви; и Марка Карнија (Mark Carney), специјалног изасланика УН за климатску акцију и финансије и бившег председавајућег „Банке Енглеске“ (Bank of England) и „Банке Канаде“ (Bank of Canada). Карни, који је такође финансијски саветник премијера УК за конференцију КОП26, тренутно заједно предводи савез са америчким милијардером и бившим градоначелником Њујорка, Мајклом Блумбергом (Michael Bloomberg).

Руководство ГФАНЗ; Извор: ГФАНЗ

Приликом свог оснивања, ГФАНЗ је тврдио да ће „обезбедити форум за стратешку координацију водећих људи финансијских институција из читавог финансијског сектора да би убрзао прелазак на економију без емисије угљен-диоксида (нето нула)“ и „мобилисати билионе долара који су неопходни“ да би се остварили циљеви ове групе – нулте емисије. У време оснивања овог савеза, премијер УК Борис Џонсон (Boris Johnson) описао је ГФАНЗ као некога ко „уједињује банке и финансијске институције света око глобалног преласка на нето нулу“, док је Џон Кери приметио да „највећи финансијски играчи на свету признају да енергетска транзиција представља огромну комерцијалну прилику“. Анализирајући те две изјаве заједно, изгледа да је јасно да је ГФАНЗ ујединио најмоћније приватне банке и финансијске институције на свету око онога што сматра, пре свега, за „огромну комерцијалну прилику“, експлоатацију коју рекламира као „планетарни императив“.

Џон Кери у разговору са Си-ен-еновом Кристин Аманпур (Christine Amanpour) на КОП26. Извор: Си-ен-ен

ГФАНЗ је састављен од неколико „подсекторских савеза“, укључујући Иницијативу менаџера нето нула имовине (Net Zero Asset Managers Initiative, НЗАМ), Савез власника нето нула имовине (Net Zero Asset Owner Alliance, НЗАОА), и Савез нето нула банкарства (Net Zero Banking Alliance, НЗБА). Заједно, они управљају страховито великим делом приватних банкарских и финансијских интереса, где само НЗБА тренутно представља 43 посто укупне активе глобалног банкарског пословања. Ипак, у „највеће финансијске играче“ који доминирају ГФАНЗ-ом спадају извршни директори „БлекРока“ (BlackRock), „Ситиja“ (City), „Банке Америке“ (Bank of America), „Банко Сантандер“ (Banco Santander), и „Ејч-ес-би-сија“ (HSBC), као и Дејвид Швимер (David Schwimmer), извршни директор Групе Лондонске берзе и Нили Гилберт (Nili Gilbert), председница Инвестиционог комитета Фонда Дејвида Рокфелера (David Rockefeller).

Нарочито је, још један ентитет повезан са Рокфелером, „Фондација Рокфелер“, недавно, у септембру, одиграо кључну улогу у стварању Корпорација природних ресурса (Natural Asset Corporations) (КПР). Те КПР настоје да створе нову класу ресурса која би свет природе, као и еколошке процесе који су темељ целокупног живота, ставила на продају под маском његове „заштите“. Главни људи ГФАНЗ, укључујући „БлекРоковог“ Ларија Финка (Larry Fink), одавно су пуни ентузијазма по питању изгледа КПР и других повезаних настојања да се финансијализује свет природе и он је одиграо кључну улогу у рекламирању такве финансијализације као неопходне за борбу против климатских промена.

У склопу КОП26, ГФАНЗ – кључна група на тој конференцији – објављује план који има за циљ да повећа „токове приватног капитала у растуће и економије у развоју“. Према алијансином саопштењу за штампу, овај план се усредсређује на „развој земаљских платформи за повезивање са сада већ огромним приватним капиталом посвећеним нето нули са пројектима те земље, скалирајући мешовите финансије кроз мултилатералне развојне банке и развијање кредибилних глобалних тржишта угљеника која су високог интегритета. У саопштењу за штампу се напомиње да овај „огромни приватни капитал“ чини новац који чланови савеза настоје да инвестирају у земље у успону и земље у развоју, процењује се да је то преко 130 билиона долара, и – да би ангажовали те билионе у инвестирање – „глобални финансијски систем трансформише“ управо овај савез у сарадњи са групом која га је сазвала, Уједињеним Нацијама.

Предлажу преузимање

Детаљи плана ГФАНЗ да пласира билионске инвестиције својих чланова у растућа тржишта и земље у развоју објављено је у инаугуралном „Извештају о напретку“ савеза, чије објављивање је темпирано да се поклопи са конференцијом КОП26. У извештају се детаљно наводе алијансини „краткорочни план рада и амбиције“ које савез језгровито сумира као „програм рада на трансформацији финансијског система“.

Извештај напомиње да је савез прешао из фазе „посвећености“ у фазу „ангажованости“, са главним фокусом на томе што је фаза ангажованости „мобилизација приватног капитала у растућа тржишта и земље у развоју путем водеће улоге приватног сектора и јавно-приватне сарадње.“ Чинећи то, према извештају, ГФАНЗ настоји да створи „међународну финансијску архитектуру“ која ће повећати нивое приватних инвестиција чланова савеза у те економије. Њихови главни циљеви у том погледу се врте око стварања „амбициозних земаљских платформи“ и растуће сарадње између МРБ и приватног финансијског сектора.

Према ГФАНЗ, „земаљска платформа“ је дефинисана као механизам који окупља и сврстава „заинтересоване стране“, то јест, механизам за капитализам јавно-приватног партнерства/заинтересованих страна, „око одређеног питања или географије“. Понуђени примери укључују Иницијативу за лидерство у области климатских финансија (Climate Finance Leadership Initiative; ЦФЛИ) Мајка Блумберга (Mike Bloomberg), којa је у партнерском односу са „Голдман Саксом“ (Goldman Sachs) и „Ејч-ес-би-сијем“ између осталих институција приватног сектора. Премда је окарактерисан као неко ко се руководи „заинтересованим странама“, постојећи примери „земаљских платформи“ које је понудио ГФАНЗ су или иницијативе које предводи приватни сектор, попут ЦФЛИ, или јавно-приватна партнерства којима доминирају моћне мултинационалне корпорације и милијардери. Као што је недавно објаснио новинар и истраживач Иаин Дејвис (Iain Davis), ти модели механизма „капитализма заинтересованих страна“, упркос томе што су представљени као да нуде „одговорнији“ облик капитализма, допуштају корпорацијама и приватним ентитетима да учествују у обликовању прописа који управљају њиховим тржиштима и дају им знатно већу улогу у доношењу политичких одлука стављајући их у исту раван са националним владама. То је у суштини креативни начин рекламирања „корпоратизма“, који је дефиниција фашизма коју је дао озлоглашени италијански диктатор Бенито Мусолини (Benito Mussolini).

Поред стварања „корпоратистичких“ „земаљских платформи“ које се усредсређују на одређене области и/или питања у земљама у развоју, ГФАНЗ такође има за циљ да додатно „корпоратизује“ мултилатералне развојне банке (МРБ) и развојне финансијске институције (РФИ) не би ли боље спроводио инвестиционе циљеве чланова савеза. Судећи по савезу, ово је описано као растућа „сарадња између МРБ и приватног сектора“. У извештај у ГФАНЗ наводи се да у земљама у развоју „МРБ играју кључну улогу у помагању раста инвестиционих токова“. МРБ, попут Светске банке, одавно су изложене критици због тога што овај задатак извршавају хватањем нација у развоју у дужничку замку и потом коришћењем дуга за приморавање тих нација да дерегулишу тржишта (посебно финансијска тржишта), приватизују државну имовину и спроведу непопуларне мере штедње. Извештај ГФАНЗ јасно каже да савез сада настоји да употреби ове исте, контроверзне тактике МРБ приморавањем земаља у развоју на још већу дерегулацију да би олакшале „зелене“ инвестиције чланова савеза.

Извештај изричито каже да би МРБ требало да буду употребљене да би подстакле нације у развоју „да створе повољне амбијенте високог нивоа, који омогућују повезивање различитих страна и интереса“, за инвестиције чланова савеза у те нације. Значајно већи нивои инвестиција приватног капитала, који су потребни да би се по ГФАНЗ досегла нето-нула, захтевају да МРБ буду употребљене да би се подстакле нације у развоју да „успоставе пословне амбијенте који су наклоњени инвестицијама; поновљиви модел за пласирање инвестиција приватног капитала; и канале за остварење профитабилних прилика за инвестирање“. ГФАНЗ потом примећује да „ће приватни капитал и инвестиције тећи ка овим пројектима ако владе и креатори политика направе одговарајуће услове“, то јест, омогуће амбијенте за инвестиције приватног сектора.

Другим речима, кроз предложени раст учешћа приватног сектора у МРБ, попут Светске банке и регионалних развојних банака, чланови савеза настоје да употребе МРБ да би широм света земљама у развоју наметнули огромну и екстензивну дерегулацију користећи кампању декарбонизације као оправдање. Не морају више МРБ да хватају у дужничку замку нације у развоју да би форсирале мере које користе страним и мултинационалним ентитетима приватног сектора, пошто сада оправдања повезана са климатским променама могу бити употребљена за исте циљеве.

Извршни директор „БлекРока“ и шеф ГФАНЗ Лари Финк говори за Си-ен-би-си током КОП26. Извор: Си-ен-би-си

Овај нови модалитет МРБ, заједно са њиховим стапањем са приватним сектором, је у крајњем оно што ГФАНЗ предлаже у смислу „преосмишљавања“ тих институција. Шеф ГФАНЗ и извршни директор „БлекРока“ Лари Финк (Larry Fink), током панела на КОП26 одржаном 2. новембра [2021.], изричито је говорио о плану да се претресу те институције када је казао: „Ако ћемо бити озбиљни у погледу климатских промена у растућем свету, мораћемо да се озбиљно усредсредимо на преосмишљавање Светске банке и ММФ.“

Финк је наставио:

Они су старији зајмодавци, и данас не долази довољно приватног капитала у растући свет због ризика који су повезани са политичким ризиком, инвестирањем у браунфилд инвестиције – ако смо озбиљни у погледу подизања инвестиционог капитала у растућем свету. … Ја наговарам власнике тих институција, власнике капитала (equity), да се усредсреде на то како ћемо преосмислити те институције и преиспитати њихов карактер.

Планови које предлаже ГФАНЗ за преосмишљавање МРБ су посебно аларамантни с обзиром на то како процурели документи војске САД показују да се такве банке сматрају суштински за „финансијско оружје“ које је коришћено као „финансијски инструменти и дипломатски инструменти националне моћи САД“ као и инструменти онога што исти документи називају „данашњим глобалним системом управљања“ који су употребљени да би се приморале земље у развоју да усвоје мере које иначе не би.

Сем тога, с обзиром на Финкове изјаве, не би требало да изненађује да се извештају ГФАНЗ каже да њихово настојање да успоставе „земаљске платформе“ и измене функционисање и повеље МРБ кључна је компонента имплементирања унапред планираних препорука које имају за циљ „хватање Новог Бретон Вудс тренутка“ и преправљање система „глобалног финансијског управљања“ да би „промовисао економску стабилност и одрживи раст“.

Као што је наведено у другим документима ГФАНЗ и на њиховом веб-сајту, циљ савеза је преобликовање глобалног финансијског система, и очигледно је на основу изјава чланова и докумената савеза да је циљ трансформације да се олакшају инвестициони циљеви чланова савеза с оне стране тренутно могућег употребом диктата повезаних са климатским променама, уместо са задуживањем, као средством за остварење тог циља.

УН и „тиха револуција“

Што се тиче ГФАНЗ-овог чланства и амбиција његових чланова, неки се можда питају зашто би Уједињене Нације подржале такву предаторску иницијативу. Зар Уједињене Нације, уосталом, не раде првенствено са националним владама а не са интересима приватног сектора?

Иако је у јавности то засигурно преовлађујуће виђење УН, та организација је деценијама следила модел „стејкхолдер капиталисте“ који привилегује приватни сектор и милијардере „филантропе“ на рачун националних влада, где је потоњима дат задатак само да створе „омогућујуће амбијенте“ за мере које су креирали и које су у корист првих.

Говорећи 1988. на Светском економском форуму, генерални секретар Кофи Анан (Kofi Annan) је отворено говорио о тој промени:

Уједињене Нације су трансформисане од како смо се последњи пут срели овде у Давосу. Организација је претрпела потпуни ремонт који сам назвао „тихом револуцијом“. … Дошло је до темељне промене. Уједињене Нације су некада радиле само са владама. Сада знамо да се мир и просперитет не могу остварити без партнерства које укључује владе, међународне организације, пословну заједницу и цивилно друштво. … У посао Уједињених Нација спадају и бизниси света.

Пошто су сада УН суштински средство за промоцију капитализма заинтересованих страна, једино што им припада је да „сазивају“ и подржавају настојања група као што је ГФАНЗ да прошире тај стејкхолдер капиталистички модел на друге институције које су укључене у глобално управљање, посебно глобално финансијско управљање. Допуштајући члановима ГФАНЗ, то јест, многим од највећих приватних банака и финансијских институција на свету, да се стапају са МРБ, преправљају „глобални систем управљања финансијама“ и да стекну већу контролу над политичким одлукама у растућем свету је остварење банкарског сна. Да би стигли дотле, све што је требало да ураде је да убеде довољан део светске популације да је таква промена неопходна зато што се сматра да нешто хитно мора да се уради по питању климатских промена и да је неопходно брзо декарбонизовати економију. Ипак, ако то буде преточено у праксу, резултат тешко да ће бити „зеленији“ свет већ ће то бити свет којим доминира мала финансијска и технократска елита која може слободно да користи и пљачка и „природни капитал“ и „људски капитал“.

Данас, МРБ се користе као „инструменти моћи“ који користе дуг за приморавање нација у развоју да примене мере које ће користити страним интересима а не њиховим националним интересима. Ако ГФАНЗ истера своје, МРБ сутрашњице ће бити коришћене да у суштини елиминишу национални суверенитет, приватизују „природне ресурсе“ (тј. екосистеме, еколошке процесе) света у развоју и намећу све технократскије мере осмишљене од стране институција глобалне владавине и тинк-тенкова све обесправљенијим популацијама.

Иако се ГФАНЗ огрнуо узвишеном реториком „спасавања планете“, његови планови у крајњој линији се своде на корпоративни пуч који ће глобални финансијски систем учинити још корумпиранијим и предаторскијим и додатно умањити суверенитет националних влада у земљама у развоју.

Витни Веб (Whitney Webb) је професионална списатељица, истраживачица и новинарка од 2016. Она је писала за неколико веб-сајтова и, од 2017. до 2020, члан редакције и виши истраживачки новинар за „МинтПрес њуз“ (MintPress News). Она тренутно пише за сопствени медиј „Анлимитед хенгаут“ (Unlimited Hangout) и сарађује са „Ласт американ вагабонд“ (The Last American Vagabound) и „МинтПрес њуз“.